Карол Милослав Лехотски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{РУТ}}
{{bez_inlajn_referenci}}
{{друго значење3|Карол Милослав Лехотски (писац)}}
{{Уметник
Ред 7:
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1879|9|16}}
| место_рођења = [[Лалић]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1929|3|4|1879|9|16}}
| место_смрти = [[Бачки Петровац]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела =
| боја = #CCCC99
}}
'''Карол Милослав Лехотски''' ({{јез-слк|Karol Miloslav Lehotský}}; [[Лалић]], [[16. септембар]] [[1879]] — [[Бачки ПетровацБрно]], [[4. март]] [[1929]]) је био први школованипрви [[сликар]] и уједно и првиакадемски [[сликар]] овог звања међу [[Словаци|словачког]]ма у [[Војводина|Војводини]]порекла.
 
== Порекло и рани живот ==
== Биографија ==
Карол Милослав Лехотски потиче из разгранате племићке породице Лехотских. Према белешкама његовог оца, породица је била пореклом из Турчијанске столице. Његов отац се такође звао [[Карол Милослав Лехтовски (писац)|Карлол Мирослав Лехтовски]] и рођен је 1846. године у Похову и радио је као учитељ. Преселио се у [[Бачки Петровац]] 1866. године где је радио у оквиру Недељне школе и Друштва балко-евангеличких учитеља. У Петровцу се 1866. оженио Емилијом Мрвовом са којом је имао деветоро деце: Емилију Божену, Људмилу и Божену који су рођени у Петровцу, као и Душана, Владимира, Даринку, Карола Милослава, Олгу и Марију који су рођени у [[Лалић]]у где се породица преселила 1873. године. Карол Мирослав Лехтосли је рођен у Лалићу 16. новембра 1879. године као седмо дете. Основну школу је завршио овде, а [[гиманазија|гимназију]] је похађао у [[Сарваш]]у од 1892. до 1894. Током школиских дана му учење није ишло и зато је напустио гимназију и отишао у [[Сомбор]] где је учио браварски занат заједно са братом Душаном. Због болести ушију мора да напусти овај занат и почео је да ради као шегрт код фирмописца, молера и израђивача псеудоуметничких предмета, али га је и отац током овог периода материјално подржавао. У Сомбору је урадио своје прве слике његов таленат је увидео професор Вацлав Брожик и Лехотски уписује на прашку ликовну академију. Његов таленат је био довољан да добије две стипендије које су му доделила удружења ''Чехословенско јединство'' ({{јез-слк|Československá jednota}}) и Радхошћ ({{јез-слк|Radhosť}}), али му је токо студија помагао и његов рођак Жигмунд Мелфербер из Мартина.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=149-150}}</ref>
Родио се у [[Лалић]]у као син словачког писца и преводиоца као и културног радника и учитеља истог имена [[Карол Милослав Лехотски (писац)|Карол Милослав Лехотског- отац]]. Школовао се од [[1897]]. године на Ликовној академији у [[Праг]]у у класи проф Максимилијана Пирнера а од [[1899]]. године на [[беч]]кој академији код А. Делугеа.
 
Лехотски је у [[Праг]]у студирао са [[Јарослав Аугуста|Јарославом Аугустом]], са којим се Лехотски спријатељио, и [[Густав Мали|Густавом Малим]]. Мирослав је на академији био познат као изванредан цртач, али као веома скроман и стидљив, висок младић бледог тена са дугом црном косом и искричавих очију. Још као студент је много обећавао и много се очекивало од њега. Сликарско усавршавање је наставио у [[Беч]]у, али због лошег финансијског стања се није задржао и вратио се у Лалић. Није га држало место и зато се 1900. године сели у [[Нови Сад]], а већ следеће године [[Ружомберок|Ружомберку]], где је боравио кратко пре него што се поново вратио у Лалић, где га је обузела [[меланхолија]] па се преселио у [[Оџаци|Оџаке]] на пар месеци након чега се вратио у Лалић. У ово време се у [[Ходоњин]]у организовала велика изложва на којој је изложено 151 дело разних сликара укључујући и Лехотског. [[Томаш Андрашковић]], [[Јасрослав Аугуста]], [[Јозеф Ханула]] и [[Милан Митровски]] су били још неки од сликара који су изложили своја дела, а укупно је било више хиљада постилаца на овој изложби која је трајала свега месец дана.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=150-152}}</ref>
Мењао је места у којима је деловао и то у родном селу [[Лалић]]у, у селу [[Гложан]] а и у [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]]. Био је по природи [[мистицизам|мистик]] и то је утицало на његово стваралаштво и сликао је ликовне алегорије и фигуралне композиције. Његови најочуванији радови се налазе у [[Галерија Зуске Медведјове|Галерији Зузке Медведјове]] у Бачком Петровцу. За [[Бачки Петровац]] је појава овог [[уметник]]а имала велики значај и јако је утицао на историју сликарства у овој средини а и као организсатор и тако је његова изложба била прва изложба коју је забележила штампа у [[Бачки Петровац|Петровцу]] у којем је увелико оформио и укус тамошњих Словака. Очувани су његови Портрети [[Јан Амос Коменски|Јана Амоса Коменког]], [[Томаш Масарик|Томаша Гарика Масарика]], [[Милош Крно|Др Милоша Крна]] ([[Галерија Зуске Медведјове|Галерија Зузке Медведјове]]).
 
== Сликарска каријера ==
Карол Милослав Лехотски је такође аутор олтарне слике у тамошњој евенгеличког храма у Бачком Петровцу. Умро је у Бачком Петровцу и ту је и сахрањен [[1929]]. године.
Након успеха на изложби у [[Ходоњин]]у, Лехотски учествује у низу других изложба. Своју прву самосталну изложбу је реализовао у Мешћанској Беседи у [[Ухерско Храдиште|Ухерском Храдишћу]] где је приказано 50 његових најновијих радова. Мирослав је почетком 20. века насликао и олтарску слику ''Тајна вечера'' за евангелистички храм у Петровцу. Током лета 1910. године учествовао је на изложби у [[Лухачовице|Лухачовицима]] где је изложио три слике. [[Први светски рат]] је дочекао з [[Бачка|Бачкој]] у [[Гложан]]у код његове сестре Ољге Туроциове. Овде је сликао околину Гложана и недалеку [[Фрушка Гора|Фрушку Гору]]. Наводно је током боравка у Новом Саду насликао портрет српског краља Петра и због овога га је војска пратила и било му је забрањено да слика у природи ван села и због притиска се преселио у [[Загреб]]. Овде је приредио и једну самосталну изложбу и остаје све до краја рата када се враћа у Гложен. У овом периоду је почео и да се друштвено ангажује и залагао се за то да се словачка [[гимназија]] оснује у Бачком Петровцу, а не у Новом Саду, подржавао оснивање штампарије у Петровцу и приредио је прву уметничку изложбу [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]] за време првих Словачких народних свечаности 28. августа 1919. године и на овој изложби су први пут јавно били излођени радови тада непознате младе сликарке [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]. Лехотски је 1923. отишао у [[Братислава|Братиславу]] и овде је излагао своје радове у салону Словачког клуба. Последњи пут се појавио на изложби портрета словачких писаца и културних делатника у Мартину 1928. године у време Народних свечаности. Централно место у оквиру експозиције заузимала је његова слика ''Хероизам Словака - Љубав'' ({{јез-слк|Slovenský heroizmus - Láska}}) и његова визија [[Само Томашик|Сама Томашика]], аутора химне ''[[Хеј, Словени]]''.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=152-155}}</ref>
 
== Писање ==
Карол Милослав Лехотски се такође бавио и писањем. Писао је брошуре, плакате текстове које су имали духован карактер. Он је себе сматрао [[теозофија|теозофом]] и "духовног човека", односно "биће које живи у вечитом духу".<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=154-155}}</ref>
 
== Смрт ==
Лехотски је преминуо [[Брно|Брну]] 4. марта 1929. године од [[упала плућа|упале плућа]]. Погреб је био обављен на централном гробљу у Брну, а сахрану је организовало Друштво словачких сликара, чији је Лехотски био члан.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=155}}</ref>
 
== Галерија ==
 
== Види такође ==
* [[Зуска Медвеђова]]
 
== Референце ==
{{Reflist}}
 
== Литература ==
Линија 35 ⟶ 50:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Karol Miloslav Lehotský}}
 
* [http://www.slovackizavod.org.rs/kulturno-nasledje/galerije/galerija-zuske-medvedove Галерија Зузке Медвеђове]
* [http://www.vojvodinaslovakart.com/Karol-Miloslav-Lehotsky/ Карол Милослав Лехотски]
 
{{Клица-биографије}}
 
{{DEFAULTSORT:Лехотски, Карол Милослав}}