Карол Милослав Лехотски — разлика између измена

{{друго значење3|Карол Милослав Лехотски (писац)}}

{{Уметник

 

== Порекло и рани живот ==

 

Лехотски је у [[Праг]]у студирао са [[Јарослав Аугуста|Јарославом Аугустом]], са којим се Лехотски спријатељио, и [[Густав Мали|Густавом Малим]]. Мирослав је на академији био познат као изванредан цртач, али као веома скроман и стидљив, висок младић бледог тена са дугом црном косом и искричавих очију. Још као студент је много обећавао и много се очекивало од њега. Сликарско усавршавање је наставио у [[Беч]]у, али због лошег финансијског стања се није задржао и вратио се у Лалић. Није га држало место и зато се 1900. године сели у [[Нови Сад]], а већ следеће године [[Ружомберок|Ружомберку]], где је боравио кратко пре него што се поново вратио у Лалић, где га је обузела [[меланхолија]] па се преселио у [[Оџаци|Оџаке]] на пар месеци након чега се вратио у Лалић. У ово време се у [[Ходоњин]]у организовала велика изложва на којој је изложено 151 дело разних сликара укључујући и Лехотског. [[Томаш Андрашковић]], [[Јасрослав Аугуста]], [[Јозеф Ханула]] и [[Милан Митровски]] су били још неки од сликара који су изложили своја дела, а укупно је било више хиљада постилаца на овој изложби која је трајала свега месец дана.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=150-152}}</ref>

== Сликарска каријера ==

Након успеха на изложби у [[Ходоњин]]у, Лехотски учествује у низу других изложба. Своју прву самосталну изложбу је реализовао у Мешћанској Беседи у [[Ухерско Храдиште|Ухерском Храдишћу]] где је приказано 50 његових најновијих радова. Мирослав је почетком 20. века насликао и олтарску слику ''Тајна вечера'' за евангелистички храм у Петровцу. Током лета 1910. године учествовао је на изложби у [[Лухачовице|Лухачовицима]] где је изложио три слике. [[Први светски рат]] је дочекао з [[Бачка|Бачкој]] у [[Гложан]]у код његове сестре Ољге Туроциове. Овде је сликао околину Гложана и недалеку [[Фрушка Гора|Фрушку Гору]]. Наводно је током боравка у Новом Саду насликао портрет српског краља Петра и због овога га је војска пратила и било му је забрањено да слика у природи ван села и због притиска се преселио у [[Загреб]]. Овде је приредио и једну самосталну изложбу и остаје све до краја рата када се враћа у Гложен. У овом периоду је почео и да се друштвено ангажује и залагао се за то да се словачка [[гимназија]] оснује у Бачком Петровцу, а не у Новом Саду, подржавао оснивање штампарије у Петровцу и приредио је прву уметничку изложбу [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]] за време првих Словачких народних свечаности 28. августа 1919. године и на овој изложби су први пут јавно били излођени радови тада непознате младе сликарке [[Зуска Медвеђова|Зуске Медвеђове]]. Лехотски је 1923. отишао у [[Братислава|Братиславу]] и овде је излагао своје радове у салону Словачког клуба. Последњи пут се појавио на изложби портрета словачких писаца и културних делатника у Мартину 1928. године у време Народних свечаности. Централно место у оквиру експозиције заузимала је његова слика ''Хероизам Словака - Љубав'' ({{јез-слк|Slovenský heroizmus - Láska}}) и његова визија [[Само Томашик|Сама Томашика]], аутора химне ''[[Хеј, Словени]]''.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=152-155}}</ref>

 

== Писање ==

Карол Милослав Лехотски се такође бавио и писањем. Писао је брошуре, плакате текстове које су имали духован карактер. Он је себе сматрао [[теозофија|теозофом]] и "духовног човека", односно "биће које живи у вечитом духу".<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=154-155}}</ref>

 

 

== Галерија ==