Независна радничка партија Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
Одлуке Треће земаљске конференције КПЈ, одржане децембра [[1923]]. године у Београду, саопштене су партијском чланству путем листа „Радник“, органа НРПЈ, а на осниву њих је у НРПЈ спроведен референдум и велика већина чланова их је усвојила. На овом референдуму изабрано је и ново руководство НРПЈ, на челу са [[Триша Кацлеровић|Тришом Кацлеровићем]].
Партија је учествовала на изборима [[1923]]. године и освојила 24.321 глас. [[11. јул]]а [[1924]]. године власт је донела одлуку о забрани партијски органа „Радника“ и „Борбе“. Канцеларије страначке су се налазиле у Косовској улици у Београду. Министар унутрашњих дела је 13. децембра 1924. године донео одлуку о забрани ("растурању") те партије, која је повезивана са комунистима. Оснивачи су јој били вођи комунистичке странке која је укинута после Обзнане и Закона о заштити државе Као аргумент је узета одлука Земаљског већа НРП, у којој је стојало да је дужност странке да се избори да буду формиране независне државе попут Хрватске, Македоније и Црне Горе као и "ослобођења Албаније".<ref>"Политика", Београд 14. децембра 1924. године</ref>
== Референце ==
| |||