Ибн Араби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 5:
| опис_слике =
| пуно_име = Ибн Араби
| датум_рођења = [[1165]]<ref name="WDL">{{cite web | url = http://www.wdl.org/en/item/7437/ | title = The Meccan Revelations | website = [[World Digital Library]] | date = 1900-1999 | accessdate = 14. 7. 2013.}}</ref>
| место_рођења = [[Мурсија]]<ref name="WDL"/>
| држава_рођења = [[Андалузија]]
Ред 25:
=== Младост ===
'''Абу Бакр Мухамед ибн ‘Араби ел Хатими ел Таи''' је рођен у мурсијском мединату (данашња [[Мурсија]]), у [[Ал Андалуз|Ал-Андалузу]] (данашњи југ [[Шпанија|Шпаније]]), [[28. јул]]а [[1165]]. године. Ибн Арабијева породица је прешла у [[Севиља|Севиљу]], град у [[Андалузија|Андалузији]], када је имао осам година. [[Маври|Маварска]] Андалузија је тада била средиште напредне културе у којој су се укрштале јеврејска, хришћанска и исламска мисао, и путем које су многа филозофска дела антике доспевала у Европу.<ref>{{Cite web | url = http://www.ibnarabisociety.org/ibnarabi.html | title = Ibn 'Arabi Society |
По свршетку студија, Араби се вратио у Севиљу, где је уз највеће учењаке свога доба проучавао свете списе и пророчку традицију. Слободно време углавном је проводио у друштву суфија. Жеља да сретне сваког духовног учитеља за кога би чуо водила га је да путује по целој Андалузији. Поред бројних духовника с којима се сусретао, истичу се и две жене: Јасмина од [[Маршен]]а и Фатима из [[Кордоба|Кордобе]], које су важиле за истакнуте духовне учитељице оног времена.<ref name="Mislilac istoka i Zapada">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=41&limit=1&limitstart=4 Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada] (Rešid Hafizović)</ref> Негде у то време Ибн Араби упознаје другог андалузијског филозофа [[Ибн Рушд]]а (лат. ''Авероес''), са којим постаје и велики пријатељ. У граду [[Алмерија|Алмерији]], великом духовном средишту и центру филозофске школе Ибн Масаре, званично је ступио на пут [[суфизам|суфизма]].<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Од тада је често путовао и изван Ал-Андалуса, повремено одлазећи и до северне Африке, посебно у [[Тунис]], где се упознао са делом „Скидање сандала“ (''Хал’ан-на’лаун'') чувеног португалског суфије Ибн Касија, притом написавши и коментар на његов садржај. Након [[1198]]. године, његова духовна искуства су постала тако интензивна да је неретко доживљавао највиша зрења и духовне излете. На њега је посебно просветљујуће утицала визија духовне хијерархије која управља [[космос]]ом, коју је доживео у том периоду.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Андалузију је одлучио да напусти након визије божанског престола на светлосним стубовима, око којега је кружила птица која му је пренела поруку о нужности кретања на [[ходочашће]] у [[Мека|Меку]]. До тада је већ широм [[Шпанија|Шпаније]] био познат по својим песмама, којима је преко љубавне поезије обичним људима приближавао пут суфија.<ref name="Najveći majstor"/>
Ред 35:
=== Смрт и наслеђе ===
Умро је у 76. години живота, 10. новембра [[1240]]. године. Покопан је у Салихији, северно од Дамаска, у подножју брда Касијун, где и дан-данас његов маузолеј, подигнут од стране [[Селим I|султана Селима I]], служи као место ходочашћа бројних поштовалаца Ибн Арабијева учења.<ref>[http://www.usna.edu/Users/humss/bwheeler/ibn_arabi.html Tomb of Ibn Arabi]</ref> У исламском свијету је остао познат као ''Ash-sheikh al-ahbar'' - Највећи мајстор. Такође му је на арапском дата почасна титула ''-{Muhyuddin}-''{{чињеница| date = 02. 2018.}} или оживотворитељ вере. Ибн Араби је извршио огроман утицај на бројне мислиоце, међу којима су: Наблуси, Кашани, Кајсари, Бали Ефенди, Гами, Абд ал-Карим ал-Гили, Махмуд Шабистари, Ибн Турке, Сајид Хајдар Амули, Аби Гумхур, Мула Садра, Ширази, Рејмонд Лул, Рене Гјенон, Фритхјоф Скјон, Р. Николсон, Афифи, Т. Буркхарт, и други.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/>
== Филозофија ==
Филозоф из Андалуза је настојао да оствари синтезу западне и источне мистичне филозофије, користећи разнородне изворе - [[Куран]] и исламску традицију, [[новоплатонизам|неоплатонизам]], суфизам, [[хришћански мистицизам]], јеврејске писце [[Кабала|кабалистичке]] традиције и слично.{{
Ибн Араби никада није прихватио да се он заправо бави филозофским питањима, односно да у својим списима износи рационалне опсервације. Он, у много наврата, експлицитно истиче да његове речи проистичу из вишњег извора [[Интуиција|интуиције]]. Штавише, он инсистира на томе да су интуитивна сазнања много утемељенија и узвишенија од резултата [[разум]]а и [[Филозофија|филозофије]]. С друге стране, пак, Ибн Араби у својим делима показује да одлично познаје рационалне школе из свог времена, тачније догматичку теологију и [[Исламска филозофија|исламску филозофију]]. Отуда, он успешно посуђује одређене термине које су радо користили ондашњи [[Теолог|теолози]] и перипатетички филозофи, обогаћује их новим садржинским оквирима и на тај начин формира удубљујућу иновативну терминологију доктринарне [[Гноза|гнозе]]. Наравно, тај процес бива усавршен у делима Ибн Арабијевих наследника.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”. стр. 156.</ref>
| |||