Република Српска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Поправљене везе: ПодрињеПодриње (регија)
Ред 252:
[[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|мини|150п|лево|Радован Караџић, први предсједник Републике Срспке]]
 
Народна Скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине на сједници 12. маја 1992. године, прогласила је шест „стратегијских циљева” српског народа у Босни и Херцеговини. Први циљ био је успостављање државне границе за српски народ у Босни и Херцеговини. Други, успостављање територијалног коридора између [[Семберија|Семберије]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Трећи, успостављање коридора у [[Подриње (регија)|Подрињу]] и „укидање Дрине” као границе српских држава. Четврти, успостављање границе државе српског народа у Босни и Херцеговини на [[Уна|Уни]] (према [[Република Српска Крајина|Српској Крајини]] или Републици Хрватској) и Неретви према [[Хрвати у Босни и Херцеговини|хрватском народу у Босни и Херцеговини]]. Пети циљ је препоручивао подјелу Сарајева на српске, односно муслиманске дијелове, и успоставу државне власти у њима, и шести циљ налагао је осигурање приступа српске државе [[Јадранско море|Јадранском мору]]. На истој сједници основана је војска која се у то вријеме одвајала од одлазеће [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. За команданта Другог војног дистрикта, касније начелника Главног штаба [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], скупштина је именовала генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]]. Народна скупштина је 12. августа 1992. одлучила да нова држава промијени име, иако је остала спремност да коначни статус буде ријешен у некој форми са остала два народа СР Босне и Херцеговине, у Српска Република, да би до краја септембра био званично уведен назив Република Српска.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=286}} Скупштина Српске је 17. децембра 1992. године умјесто трочланог [[Предсједништво Српске Републике Босне и Херцеговине|Предсједништва Републике]], који су чинили [[Биљана Плавшић]], [[Никола Кољевић]] и [[Радован Караџић]], успоставила функцију инокосног [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]]. За првог предсједника је изабран Радован Караџић, а за потпредсједнике Биљана Плавшић и Никола Кољевић.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=296}}
 
==== Грађански рат у Босни и Херцеговини ====