Логор Јиндриховице — разлика између измена

По завршетку рата, [[Томаш Масарик]], тадашњи председник [[Чехословачка|Чехословачке]], који је био велики пријатељ краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]], поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили [[српско војничко гробље у Јиндриховицама]] (спомен костурницу) за преко 7.100 настрадалих српских заробљеника и 180 руских војника. Током 1924. године радило се о концентрисању 3.000 гробова Срба, који су требали да буду пренесени у нову костурницу од гвожђа и бетона. Костурница је имала у пречнику 40 метара, а у зидовима су планирани сандучићи за сваког познатог покојника. За оне који су непознатог идентитета остало је да буду сахрањени у општим гробницама, по 20-30 заједно. У костурници је уведена електрична струја, а на површини земље уређен велики парк са капелом и спомен обеликском у средишту засада.<ref>"Политика", Београд 23. децембар 1924. године</ref>