Мајданпек — разлика између измена

[[Датотека:Lepenski Vir, muzej 15.jpg|мини|десно|200п|Скулптура риболиког божанства названа „Водена вила.]]

Рударство на овим просторима покрећу средином [[13. век]]а немачки рудари [[Саси]], који су ове крајеве доспели бежећи од [[Татари|Татара]]. У то доба они добијају позив од краља [[Стефан Урош I|Уроша]] да дођу у Србију. О присуству Саса у овим областима најбоље сведоче топоними, Шашка река и ревир Швајц. На обалама реке Шашка која се улива у [[Поречка река|Поречку реку]] пронађене су топионице које би упућивале на присуство средњовековних рудара Саса. Након пада Србије под [[Османско царство|османлијску]] власт [[1459.]] године рударство у овим крајевима добија локални карактер. На подручју Мајданпека рударске активности обнављају сеу време султана [[Сулејман I|Сулејмана Законодаваца]] око [[1560.]] године и трајаће великим интезитетом до [[1690.]] године, када након битака у оквиру [[Велики турски рат|Великог турског рата]], тачније у периоду од [[1688.]] до [[1690.]] године, поново добија локални значај јер долази до страдања самог места у којем је дотад постојало више од 500 кућа и велика занатска и трговачка чаршија.<ref name="automatski generisano1">[http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf ''Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године''], Срђан Катић, 2006.</ref> У периоду од [[1560.]] до [[1690.]] године, осим рудника Куре у [[Анадолија|Анадолији]], Мајданпек је био највећи рудник бакра у Османском царству. Назив рудника у то време садржао је [[старословенски]] придев медни, што значи бакарни Пек.<ref name="automatski generisano1" /> Име насеља Мајданпек по пореклу је историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење „рудник бакра (мајдан) на златоносној реци (Пек). Из тог доба је и назив Ђердап који има корен у староперсијској речи гирдап, која значи вртлог, вир. Из османског периода је такође назив за оближње мајданпечко брдо Караоглу за које се сматра да је добило име према богатом закупцу рударских копова Николи Караогли (Црни) са краја [[16. век]]а. Занимљиво да је последњи симбол и оаза оријента на Ђердапу постојала све до [[1970.]] године када је потопљена [[Ада Кале]] - речно насељено острво - са којег су се становници одселили у [[Турска|Турску]].<ref>[https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1111922 Ада Кале - острво из душе], Момир Турудић, Време, 2013.</ref> Рударење је накратко обновљено након хабзбуршких освајања [[1719.]] године. Због учесталих аустријско-турских ратова у [[18. век]]у рударска активност добија локални карактер, а обнављена је средином [[19. век]]а.

ИзНа позив кнеза [[ДоњиМилош МилановацОбреновић|МилановцаМилоша]] у Србији су боравили [[1835.]] године рударски старешина и инжењер барон [[Сигмунд Август фон Хердер]] са сарадницима из [[Саксонија|Саксонија]], који су вршили теренска испитивања за отварање рудника, изградњу ливнице и рударске железнице.<ref>[http://www.klubglasnik.net/v/a235e93b-d472-4775-a723-7d42d5c940b9/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%A0%D0%A3%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%9E-%D0%9F%D0%A3%D0%A2%D0%9E%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%9F%D0%9E-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%98-1835-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%95.aspx Рударско путовање по Србији 1835. године], Службени гласник, 2014.</ref><ref>[http://www.academia.edu/3055799/Poseta_barona_Herdera_Srbiji_i_prvi_plan_o_izgradnji_%C5%BEeleznice Посета барона Хердера и први план за изградњу железнице], Мр Момир Самарџић, Истраживања, 18 (2007), 135–144.</ref> Барон Хердер је у [[Кнежевина Србија|Кнежевину Србију]] донео покон збирку од 500 примерка минерала које је сакупио по различитим крајевима света, а потом обогатио узорцима и из Србије.<ref>[http://www.rgf.bg.ac.rs/aktuelnosti/aktuelnosti/Blago%20Zemlje/15-16%20MNRLS%20SER%2060_210x285.pdf Прва минеролошка збирка]</ref> Из "баронове збирке“ до данас су сачувана 254 узорка која се чувају на прописан начин у збирци - музеја Рударско - геолошког факултета Универзитета у Београду.<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/i_kriptonit_u_vitrinama.14.html?news_id=214976 И криптонит у витринама (Данас, Јелена Тасић, 10. мај 2011.)]</ref> Хердер је поново открио и назначио рудна налазишта код реке Мали Пек, односно Мајданпека. Наредне деценије, [[1848|1848.]] године, из [[Доњи Милановац|Милановца]], у ове брдско-планинске пределе, богате шумом и дивљачи, долази млади рударски инжењер Василије Божић, један од првих државних питомаца који је завршио Рударску академију у Шемницу, са још четири радника где започињу, на више места, са надљудским напорима на рашчишћавању терена обарањем дрвећа и пробним откопима. Већ, следеће године, [[1849|1849.]], млада кнежевина из државних средстава започиње са изградњом топионице [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]], која ће трајати до [[1859|1859.]] Изградња овог предузећа представљало је једну од највећих инвестиција у земљи, којом је утемељена савремена [[тешка индустрија]] у Србији и на Балкану. Топионица је имала савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а [[1852|1852.]] уграђује се и [[парна машина]]. Осим тога, изграђено је насеље са кућама за рударе и чланове њихових породица. Мајданпек је на основу Уредбе проглашен окружном вароши [[1853.]] године.<ref>[https://istorijaosvmpek.wordpress.com/из-прошлости-нашег-краја/проглашење-мајданпека-окружном-варо/ Из прошлости нашег краја: Проглашење Мајданпека окружном вароши]</ref> У то доба, кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], [[1856|1856.]] године, изградио је у оближњој [[Брестовачка Бања|Брестовачкој Бањи]] дворац - летњиковац, који и данас постоји.<ref>[http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja Клуб Хотел РТБ Бор Брестовачка Бања]</ref><ref>[http://rtb.rs/princeza-katarina-karadordevic-posetila-bor/ ''У дворцу својих предака – принцеза Катарина посетила Бор''], РТБ Бор, 2013</ref><ref>[http://centarzakulturubor.org.rs/21-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5/ Дани Брестовачке бање - Центар за културу општине Бор]</ref> Исте године у Мајданпеку је изграђена школа а две године касније, [[1858|1858.]], завршена је градња Цркве Св. Петра и Павла по пројекту [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]] (1811-1876).<ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm Црква Св. Петра и Павла]</ref> Остало је забележено да топионица преко зиме није радила током тог пионирског периода. Међутим, влада није имала даља финансијска средства за проширење радова у Мајданпеку након чега је донела одлуку да се страним улагачима преда рудник на коришћење на обострану корист. Ова вест о давању рудника под закуп пренела се читавом Европом. Рудником су потом на осново уговора управљале наизменично француска, енглеске и аустријска компанија са белгијским капиталом. У међувремену, донет је Закон о рудницима, [[15. април]]а [[1866|1866.]] године, који је регулисао ову област. За време енглеског власништва над руднком у ливници и машинској радионици у Мајданпеку су [[1882|1882.]] израђене прве [[Парна локомотива|парне локомотиве]] и теретни вагони у Србији и на Балкану. У Мајданпеку је две године пре, [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]] и [[Ниш]]а, јуна [[1882|1882.]] године, свечано пуштена прва железничка индустријска пруга, ширине колосека 600 мм, када је локомотива са четири вагона прешла деоницу од 15 километара.