Камбоџа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
}}
 
'''Камбоџа''' ({{јез-км|កម្ពុជា}}), или званично '''Краљевина Камбоџа''' ({{јез-км|ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា}}; раније позната и као: ''Кампућија'') је [[држава]] у [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. На југозападу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Граничи се на западу и северу са [[Тајланд]]ом, на северу са [[Лаос]]ом а на истоку и југу са [[Вијетнам]]ом. Камбоџа је и данас једна од најсиромашнијих земаља света , земља која је у последњих 25 година у транзицији и спроводи економске реформе , отворила се ка Западу и страним инвестицијама, која је зависила од [[донација]] и помоћи међународних хуманитарних и политичких организација. Грађански рат у Камбоџи и политички и крвави [[геноцид]] комунистичког [[режим]]а [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и лидера, убице, револуционара, диктатора [[Пол Пот|Пола Пота]] , од 1975. до 1979. за последицу је имало смрт од 2 милиона од тадашњих 7,5 милиона становника Камбоџе. Свега неколико особа из [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] је кривично одговарало и било осуђено за [[смрт]] и убиства два милиона мушкараца , жена и деце , недужних људи и цивила ,како на Пољима смрти , тако и у затвору S 21 за „политичке противнике и осуђенике” , а неретко су и они сами који су били у Црвеним Кмерима су били убијани . Након инвазије [[Вијетнам]]а Камбоџа се ослободила од Црвених Кмера 1979. године, јер су [[Црвени Кмери]] побили недужне вијетнамске цивиле и сељаке . Затим су се касније годинама крили по [[шума]]ма у унутрашњости Камбоџе и деловали су као покрет отпора , са неким повременим инцидентом . [[Пол Пот]] је умро 1998. године, у беди и немаштини унутар малог села близу [[Тајланд|тајландске]] границе и није стигао кривично да одговара пред [[суд]]ом за [[геноцид]] и [[злочин]] против човечности и злочин почињен над својим [[народ]]ом , мучењем , изгладњивањем и убијањем сопственог народа . У Камбоџи се и данас могу наћи [[мина|мине]] и [[бомба|бомбе]] које су преостале још када су [[војска|војне]] снаге [[САД]] вршиле војну инвазију на Камбоџу. Могу се наћи и даље се траже остаци стотина хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава у периоду од 1975 . до 1979. године. [[Тајланд]] који је био политички савезник [[САД]] , није се мешао у оно што се дешавало у Камбоџи и у [[злочин]]е Црвених Кмера. [[Инфраструктура]] је била готово скроз уништена , уништене и демолиране куће , зграде и [[храм]]ови , а главни град [[Пном Пен]] је морао поново да се изгради, очисти и обнови. Службени језик је [[кмерски језик]] народа [[Кмери]] , земља има специфичну кмерску камбоџанску архитектуру и античку архитектуру , као што су [[АнкгорАнгкор Том]] и [[Ангкор Ват]] , који је најпосећенија туристичка атракција и посети га милиони туриста годишње због свог културног и историјског значаја јер је био средиште [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]]. [[Пном Пен]] је највећи град у Камбоџи и он је уједно и културни и економски центар Камбоџе, са више од два милиона становника.
 
Од европског утицаја у Камбоџи, најзаступљенији је француски колонијалистички стил градње у Пном Пену, где су многе стамбене зграде подигнуте у француском европском колонијалном стилу. Нешто је присутан , али у много мањој мери тајландски утицај, јер кмерска и тајландска краљевска архитектура имају доста сличности , детаља , кровови и пуно позлате се користи и Ватови који су присутни веома у обе културе . Под утицајем страног капитала, изграђене су почетком 21. века високе , модерне грађевине и пословне зграде. Камбоџа се труди и данас да избрише остатке и трагове сурове комунистичке прошлости током седамдесетих година 20. века, држава и народ Камбоџе тежи ка иновацијама , што бољем животном стандарду , велики је проценат младог становништва и радно способног становништва , који ради у пољопривреди и у туризму и угоститељству. Дејвид Робертс , директор организације [[Хјуман рајтс воч]] за Југоисточну Азију, дефинисао је и описао Камбоџу као „неодређену комунистичку земљу са слободним тржиштем са релативном ауторитативном коалицијом која влада у сфери површне демократије” . Камбоџа се формално назива [[краљевина|краљевином]], ради се о уставној монархији , а која у пракци функционише као парламентарна представничка демократија. Законодавна власт у Камбоџи је подељена између извршне и дводомног парламента , као и доњег дома и Сената , као и горњег дома . Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град [[Пном Пен]] као засебна област. Економисти и страни политичари сматрају да је премијер [[Хун Сен]], највише заслужан за невероватан брз опоравак и развој Камбоџе у последњих 25 година . Долазак многих светских брендова и компанија у ову земљу, отварање фабрика патика и одеће , од [[Кока Кола|Кока коле]], [[Марлборо]] [[цигарете]], [[Сони]] до [[Мекдоналдс]]а , па све до фабрика [[Адидас]] и [[Најки]] , јер за време режима Црвених Кмера чак ни [[телевизија]] није била дозвољена. Камбоџа се данас оштро бори против било каквих политичких активиста који се залажу или воле политичку идеологију [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , јер не желе да се тако нешто икада догоди, јер то их је коштало два милиона људских [[живот]]а . Од европских држава , Камбоџа има најзначајније дипломатске односе са [[Француска|Француском]] , [[Русија|Русијом]] , са Француском поготову, јер је скоро један век била под колонијалистичким утицајем.