|
Државна територија обухвата површину од 1.964.375 km², а по величини територије Мексико се налази на [[списак држава и територија по површини|14. месту на свету]]. Континентални део обухвата 1.959.248 km² док на острва отпада 5.127 km².<ref name="urlSuperficie Continental e Insular del Territorio Nacional">{{cite web |url=http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/extension/default.aspx?tema=T |title=Superficie Continental e Insular del Territorio Nacional |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Мексику припада и 3.269.386 km² акваторије као део екслузивне економске зоне, односно сва акваторија удаљена до 200 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обала (око 370 км).<ref name="urlEEZ Waters Of Mexico">{{cite web |url=http://www.seaaroundus.org/eez/484.aspx |title=EEZ Waters Of Mexico |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>
На северу територија Мексика омеђена је границом са САД у дужини од 3.152 км, на југоистоку су границе са [[Белизе]]ом (у дужини од 196 км) и [[Гватемала|Гватемалом]] (956 км).<ref name="urlMéxico">{{cite web |url=http://www.crmsv.org/paises/mexico/mexico.htm |title=Conferencia Regional Sobre Migración - México |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= https://web.archive.org/web/20121117101512/http://www.crmsv.org/paises/mexico/mexico.htm|archivedate=17. 11. 2012|quote= |accessdate = 21. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> На западу Мексико излази на обале [[Тихи океан|Тихог океана]] (укључујући и [[Калифорнијски залив]]), а источне обале запљускују [[Мексички залив]] и [[Карипско море]] (ивичне акваторије [[атлантски океан|Атлантског океана]]). Укупна дужина обала је 11.122 км (не рачунајући острва), од чега 3.117,7 км отпада на атлантску, а 8.475,1 км на пацифичку обалу. Чак 17 од укупно 32 мексичке савезне државе има излаз на неку од акваторија.
{| class="wikitable" style="text-align:center; border:gray solid 1px; margin:auto;"
=== Културно наслеђе ===
Према информацијама из Националног института за антропологију и историју ({{јез-шп|Instituto Nacional de Antropología e Historia}}), у децембру [[2005]]. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику.<ref name="urlSitios Arqueológicos">{{cite web |url=http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm |title=Sitios Arqueológicos |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= https://web.archive.org/web/20101001223757/http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm|archivedate=01. 10. 2010|quote= |accessdate = 24. 10. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Већина археолошких локација потиче из преколумбовског периода, али то није нужно, јер се археолошким налазиштом у Мексику сматра свака локација на којој су пронађени докази о људском деловању и постојању. На пример, у [[Монтереј]]у, у савезној држави [[Нови Леон|Нуево Леон]], постоји музеј индустријске археологије.<ref name="urlArqueología Industrial | Fundidora">{{cite web |url=http://sic.cultura.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=530 |title=Arqueología Industrial; Fundidora |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> У Мексико Ситију, археолози су спасили остатке колонијалног манастира који се налазио на истом месту где се тренутно налази [[Палата лепих уметности]].<ref name="urlMuseos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA">{{cite web |url=http://sic.conaculta.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=1080 |title=Museos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> Као што је поменуто, постоји много локалитета које су настањивали праисторијски народи, хиљаде њих, иако нису сви отворени за јавност. Највише археолошких локација налази се на подручју где су некада живеле Маје, затим у централном Мексику, те у долини Оахака. Културном наслеђу Мексика припада и [[пињата]], традиционална игра разбијања земљаног лонца или папирне вреће са слаткишима и играчкама.
==== Знаменитости ====
* {{Cite book | ref= harv |last= MacNeish| first = Richard| title = The Prehistory of Tehuacan Valley | trans_title = | publisher = University of Texas Press | edition = | location = Austin |year=1972}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Manrique| first = Jorge Alberto| title = Del Barroco a la Ilustración | trans_title = | publisher = El Colegio de México | edition = Daniel Cosío Villegas et al., ''Historia general de México'' | location = México |isbn=978-968-12-0969-8|year=2009}}
* {{Cite book | ref = harv | last1 = Márquez Morfín| first1 = Lourdes| last2 = Hernández Espinoza | first2 = Patricia | title = La transición demográfica y el surgimiento de la agricultura en Mesoamérica, XXV Conferencia Internacional de Población | trans_title = | publisher = | edition = | location = Tours, Francia | year = 2005| url = http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| accessdate = 16. октобра 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120118164340/http://iussp2005.princeton.edu/download.aspx?submissionId=50268| archive-date = 18. 01. 2012| dead-url = yes| df = }}
* {{Cite book | ref= harv |last1 =Montejo| first1 = Víctor | title = Popol Vuj, libro sagrado de los mayas | trans_title = | publisher = Artes de México | edition = | location = |isbn=978-968-6533-85-9 |year=1999}}
* {{Cite book | ref= harv |last1 =Mora| first1 = Carl J.| title = Mexican Cinema: Reflections of a Society 1896–1988 | trans_title = | publisher = University of California Press | edition = | location = Berkeley |isbn=978-0-520-04304-6 |year=1989}}
| 