Јосип Броз Тито — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 273:
Дана 7. априла 1963, ФНРЈ је променила свој званични назив у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ)]]. Реформе су охрабриле приватне предузетнике и знатно смањиле ограничење религијског изражавања.<ref name="Socialism of Sorts">{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,942012,00.html | title = Socialism of Sorts| work = Time Magazine| date = 10. 6. 1966| accessdate = 27. 4. 2010|quote=Today, as the rest of Eastern Europe begins to catch on, Yugoslavia remains the most autonomous, open, idiosyncratic and unCommunist Communist country anywhere on earth. ...Families are being encouraged by the Communist government to indulge in such capitalist practices as investing in restaurants, inns, shoe-repair shops and motels. ...Alone among Red peoples, Yugoslavs may freely travel to the West. ...Belgrade and the Vatican announced that this month they will sign an agreement according new freedom to the Yugoslav Roman Catholic Church, particularly to teach the catechism and open seminaries.}}</ref> У јесен 1960. Тито се је састао са председником САД, Двајтом Д. Ајзенхауером на [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералној скупштини Уједињених нација]]. Тито и Ајзенхауер су разговарали о низу питања од контроле наоружања до економског развоја. Када Ајзенхауер у шали закључио да је југословенски неутрализам „неутрално на његовој страни”, Тито је одговорио да неутрализам не значи пасивност, али значи „не заузимање страна”.<ref name="Lees">{{cite book| last = Lees| first = Lorraine M. | title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War, 1945–1960 | publisher = Penn State Press | year = 2010| isbn = 978-0-271-04063-9| pages = 233,234}}</ref>
 
Године 1966. потписан је споразум са Ватиканом који је гарантовао већу слободу југословенској Римокатоличкој цркви. Споразум је такође смирио тензије, које су спречавале именовање нових епископа у Југославији од 1945. Титов нови социјализам је наишао на отпор традиционалних комуниста што је кулминирало сукобом са другим човеком Југославије, Александром Ранковићем и његовом сменом на [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионском пленуму]] из 1966. године.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,836660,00.html| title = Unmeritorious Pardon| work = Time Magazine | date = 16. 12. 1966| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Тито је исте године изјавио да Југославија мора развијати ливералнилиберални комунизам уместо ортодоксног лењинизма.<ref name="Payne">{{cite book| last = Payne| first = Stanley | title = Spain: A Unique History | publisher = Univ of Wisconsin Press | year = 2011| isbn = 978-0-299-24933-5| pages = 227}}</ref>
 
Дана 1. јануара 1967. године, Југославија је била прва комунистичка земља која је отворила своје границе за све стране посетиоце и укинула визни режим.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html| title = Beyond Dictatorship | work = Time | date = 20. 1. 1967| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Исте године Тито је почео активније да се залаже за мирно решење арапско-израелског сукоба. Његов план је позвао [[Палестинци|Палестинце]] да признају државу [[Израел]] у замену за територије које је Израел освојио.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,841036,00.html| title = Still a Fever| work = Time | date = 25. 8. 1967| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>