Википедија

Јосип Броз Тито — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 2:
{{друге употребе|Јосип Броз (вишезначна одредница)|Тито (вишезначна одредница)}}
{{Инфокутија Политичар
| име = Јосип Броз –— Тито
| слика = Marshal Tito, the President of the Federal People’s Republic of Yugoslavia.jpg
| датум_рођења = {{Датум рођења|1892|5|7}}
Ред 10:
| место_смрти = [[Љубљана]]
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
| супружник = [[Пелагија Белоусова]] (1920–19361920—1936)<br />[[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Броз]] (1952—1980)
| деца = Златица Броз<br /> Хинко Броз<br /> Жарко Броз<br /> [[Мишо Броз|Александар „Мишо” Броз]]
| родитељи = Фрањо Броз (1860—1936)<br />Марија Броз (1864—1918)
Ред 20:
| почетак_функције_1 = 14. јануар 1953.
| крај_функције_1 = 4. мај 1980.
| премијер_1 = Јосип Броз Тито (1953–631953—1963)<br />[[Петар Стамболић]] (1963–671963—1967)<br />[[Мика Шпиљак]] (1967–691967—1969)<br />[[Митја Рибичич]] (1969–711969—1971)<br />[[Џемал Биједић]] (1971–771971—1977)<br />[[Веселин Ђурановић]] (1977–801977—1980)
| претходник_1 = [[Иван Рибар]] <small>(као председник Президијума Народне скупштине ФНРЈ)</small>
| наследник_1 = [[Лазар Колишевски]] <small>(као председник [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]])</small>
Ред 47:
| потпис = Tito signature.svg
}}
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web| url = httphttps://www.britannica.com/EBchecked/topic/597295biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite book| author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87| year = 2013| publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| pages = 87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{Cite book| author1 = Melissa Katherine Bokovoy| last2 = Irvine| first2 = Jill A.| author3 = Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945–19921945—1992| publisher = Palgrave Macmillan| year = 1997| isbn = 978-0-312-12690-2| pages = 36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни лидервођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{cite book |last1=Willetts |first1=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance |date=1978 |publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |page=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 9. 2018 |language=en}}</ref>
 
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]); (1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].
 
Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца [[Хрвати|Хрвата]] и мајке [[Словенци|Словенке]] у селу Кумровец, у [[Хрватска|Хрватској]] (тадашњој [[Аустроугарска|Аустроугарској]]). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у аустроугарскојАустроугарској војсци у то време. Након што јесу тешко рањен и заробљен од стране [[Руси|Руса]]га за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] тешко ранили и заробили [[Руси]], Броз је послат у радни логор на [[Урал (планина)|Уралу]]. Након чега је учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], а касније се прикључио и [[Црвена армија|Црвеној Гардиармији]] у [[Омск]]у. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], где се прикључио [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ).
 
Тито је био главни лидервођа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|друге Југославије]], социјалистичке федерације која је трајалапостојала од 1943. до 1992. Упркос томе што је био један од оснивача [[Информбиро]]а, убрзо је постао први члан КоминформаИнформбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у [[социјализам]] (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео [[Радничко самоуправљање|самоуправни систем]] који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земаље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током [[1970]]-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „[[Братство и јединство|братства и јединства]]” шест југословенских народа. Након Титове смрти 1980. године, тензија између југословенских република се нагло повећала и 1991. године земља се распала у [[Распад Југославије|грађанском рату]].
 
== Биографија ==
 
=== Младост ===
 
Рођен је [[7. мај]]а [[1892]]. године у [[хрватско Загорје|загорском]] селу [[Кумровец]] на реци [[Сутла|Сутли]], као седмо дете (од петнаесторо) у породици Фрање Броза, сиромашног сељака, и Марије, рођене Јаворшек, у [[Хабзбуршка монархијаАустроугарска|ХабзбуршкомАустроугарској царствумонархији]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=44}}{{sfn|Ridley|1994|p=44}} У детињству је био крштен и одгајан као католик.{{sfn|Ridley|1994|p=45}} Његов отац Фрањо (1860-19361860—1936), био је [[Хрвати|Хрват]] чија је породица живела у селу три века, док је његова мајка Марија (1864-19181864—1918), била [[Словенци|Словенка]] из села [[Подсреда]]. Ова два села су само 16 kmкм удаљена, тако да су се његови родитељи упознали и недуго затим, венчали [[21. јануар]]а [[1891]]. године. Јосип је провео значајан део својих предшколских година живећи са мајчиним родитељима у Подсреди, где је постао миљеник свога деде Мартина Јавершека, а када се вратио у Кумровец да започне школовање доста боље је причао [[Словеначки језик|словеначки]] од [[Хрватски језик|хрватског језика]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|p=5}} У овом периоду је научио и да свира клавир.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} Упркос мешовитом пореклу, Броз се често изјашњавао као етнички Хрват.{{sfn|Minahan|1998|p=50}}{{sfn|Lee|1993|p=9}}{{sfn|Laqueur|1976|p=218}}
 
[[Датотека:Tito hiša1.JPG|мини|лево|250п|Титова родна кућа у Кумровцу]]
 
[[Владимир Дедијер]], Титов лични биограф, напомиње да му је једном приликом кад је разговарао са другом Титом о његовој браћи и сестрама, он рекао да их је било свега десеторо. Након чега му је Дедијер скренуо пажњу да у матичним књигама стоји да су Фрањо и Марија Броз малиимали 15-оропетнаесторо деце. Тито је то примио са чуђењем, јер су у његовој породици говорили само о десеторо браће и сестара. Овај моменат је карактеристичан уопште за загорско село и за беду и очај у њему. Родитељи уопште нису бројали као своју децу мртворођенчад или одојчад умрлу после неколико дана.{{sfn|Dedijer|1955|p=}}
 
У јулу 1900.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} са осам година, Броз је уписао основну школу у Кумровцу, али је завршио само четири разреда,.{{sfn|Swain|2010|p=5}} Као резултат његовог слабог образовања, током живота је доста слабо стајао са правописом. Након напуштања школе је у почетку радио за ујака, а затим на породичној фарми.{{sfn|Swain|2010|p=5}} Године 1907. његов отац га је наговорио да емигрира у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], али Јосип није могао да прикупи новац за ово путовање.{{sfn|West|1995|p=32}} Уместо тога, са 15 година, Јосип напушта Кумровец и путује око 97 kmкм јужно у [[Сисак]], где је његов рођак Јурица Броз служио војску. Јурица му је помогао да добије посао у ресторану, али Броз ускоро уморан од тог рада прелази на трогодишњу обуку код чешког бравара Николе Караса, где је имао обезбеђену обуку, храну и стан. Убрзо након тога, његов млађи брат Стјепан такође је постао шегрт у браварској радионици Карас.{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|ppp=5–65—6}} За време обуке се код Јосипа Броза јављају прве социјалистичке идеје под утицајем социјалистичког часописа „Слободна реч”. Чим је постао квалификовани радник у септембру 1909. одлази у [[Загреб]] где се запослио у браварској радионици Исидора Харамине и у октобру 1910. године постаје члан Савеза металских радника и [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] и учествује у својим првим протестима.{{sfn|Swain|2010|p=6}} Учествовао је и у штрајковима и у националним манифестацијама против угарског хегемонизма.{{sfn|Dedijer|1952|p=25}}
 
{{quote|Дјетињство је моје било тешко... У породици је било много дјеце, и за њих није било лако старати се. Често ни круха није било довољно и због тога се дешавало да је мајка, да би правилно распоредила резерве кукурузног брашна које је имала, морала закључавати оставу у којој се налазио крух, а ми, дјеца, добијали смо толико колико је она сматрала да нам може дати, а не колико смо могли појести. Већ у мјесецу јануару мој отац Фрањо морао је куповати крух, односно кукуруз, јер за пшеницу наша кућа није имала довољно средстава. Куповали смо „пријеко”, у Словенији, у Шентпетру... Ми, дјеца, често смо користили долазак рођака, тетака и других да бисмо од мајке, у њиховом присуству, измолили нешто круха преко оног што смо већ раније добили. Мајка је била поносита жена, па јој је било непријатно да нам то пред родбином одбије, али је зато, кад су рођаци отишли, било пријекора, па и батина... Једном је био некакав светац, а родитељи отишли некамо у госте. Били смо гладни. На тавану је висјела суха свињска глава која се чувала за Нову годину. Браћа и сестре су плакали, а ја скинем ту главу, ставим је у котао с врућом водом, успем мало брашна, па се све то кухало око два сата. Најели смо се да је „све пуцало”. Али јело је било толико масно да смо се сви разбољели. Кад се мајка вратила, ми сви само шутимо и стењемо. Она се растужила и није нас због тога истукла...|Јосип Броз Тито{{sfn|Dedijer|1955|p=}}}}
 
У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је да тражи посао прво у [[Љубљана|Љубљани]] затим [[Трст]]у, [[Кумровец|Кумровцу]] и [[Загреб]]у, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник]]у у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у [[Чешка|Чешкој]]. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени локалнемесне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у [[Плзењ]] где је накратко запослен у фабрици [[Шкода Ауто|Шкода]], а затим је отпутовао у [[Минхен]]. Такође је једно време радио у фабрици аутомобила [[Мерцедес-Бенц]] фабрици аутомобила у [[Манхајм]]у. До октобра 1912. године је стигао у [[Беч]], где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у [[Винер Нојштат]]у, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|ppp=55–5655—56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|ppp=6–76—7}} и током овог периода је делимично научио [[немачки језик]].{{sfn|West|1995|p=33}}
 
Што се тиче знања језика, Тито је тврдио да говори [[Српскохрватски језик|српско-хрватски]], [[Немачки језик|немачки]], [[Руски језик|руски]] и помало [[Енглески језик|енглески]].<ref>{{cite journal| journal = Socialist Thought and Practice| title = | volume = 11–1211—12}}</ref> Док на пример, Владимир Дедијер наводи 1953. да Тито говори „српско-хрватски ... руски, [[Чешки језик|чешки]], словеначки... немачки (са бечким акцентом)... разуме и чита [[Француски језик|француски]] и [[Италијански језик|италијански]]... и такође говори и [[Киргиски језик|киргиски]]”.{{sfn|Dedijer|1953|p=4133}}
 
==== Породично стабло Јосипа Броза ====
Ред 111:
[[Датотека:Josip Broz Tito-Kamnik.jpg|мини|У фабрици „Титан” у Камнику 4. мај 1911. године<ref>{{cite news |last1=Razić |first1=Bora |title=Kako je nastala prva Titova fotografija: Uspomena na fabriku u stečaju (1975) |url=http://www.yugopapir.com/2013/02/kako-je-nastala-prva-titova-fotografija.html |accessdate=11. 9. 2018 |work=www.yugopapir.com |agency=Duga |date=1975}}</ref>|234п]]
 
Убрзо након избијања Првог светског рата 1914. године, 25. хрватскидомобранска домобранскипешачка пукпуковија је кренуокренула према [[Балканско ратиште у Првом светском рату|српској граници]], али је Броз одмах ухапшен због подбуњивања и антиратних ставова, и затворен у [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинској тврђави]] у данашњем [[Нови Сад|Новом Саду]].{{sfn|Ridley|1994|p=62}} Јосип Броз био је одређен да сврши неки посао за пук у Петроварадину. Тада је имао чин водника. Нашао се у селу Мајуру, где је преноћио у кући једне пиљарице из Новог Сада, [[Срби|Српкиње]]. Ту је било неколико „ерзац-војника”, трећепозиваца, из [[Лика|Лике]]. Жена у чијој су се кући налазили војници послужила их је чајем, па се повео разговор. Она је причала војницима да се у петроварадинској тврђави, у горњем граду, муче Срби, да су неки и стрељани. Јосип Броз је на то рекао да је социјалиста, да ће његов пук бити пребачен у [[Галиција|Галицију]] и да ће се он онда предати Русима. Цео тај разговор слушао је и један стари наредник, који је одједном дрекнуо на Броза, разоружао га и везаних руку потерао у петроварадинску тврђаву.{{sfn|Dedijer|1955|p=}} Друга верзија је била да је неко чуо како је Тито рекао да се нада да ће Аустроугарска бити поражена. Након ослобађајуће пресуде,{{sfn|Ridley|1994|ppp=62–6362—63}} његов пук је био кратко на српском фронту пре него што је прераспоређен на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]] у Галицију почетком 1915. да се бори против [[Руска Империја|Русије]].{{sfn|Swain|2010|p=7}} Једном приликом, извиђачки вод којим је командовао Броз је зашао иза непријатељских линија и заробио 80 руских војника. Године 1980. је откривено да је био препоручен за награду за овај подухват.{{sfn|West|1995|ppp=41–4241—42}} Дана 25. марта 1915. године је био тешко рањен и заробљен током руског напада у близини [[Буковина|Буковине]]. Као ратни заробљеник је пребачен у болницу у [[Свијажск]]у где је провео тринаест месеци на опоравку.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Током ових 13 месеци у болници је имао је честе [[Упала плућа|упале плућа]] и [[тифус]], и научио руски уз помоћ две ученице који су му донсиле руске класике [[Лав Толстој|Толстоја]] и [[Иван Тургењев|Тургењева]] за читање.{{sfn|Swain|2010|p=7}}{{sfn|West|1995|p=42}}{{sfn|Ridley|1994|p=64}}
 
У пролеће [[1916]]. одведен је у заробљенички логор у град [[Агатит]] на реци [[Сура|Сури]], затим у [[Ардатов]], а у јесен у логор [[Кунгур]] ([[Пермска губернија]]) где су ратни заробљеници радили на орджавању [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]].{{sfn|Swain|2010|p=7}} Броз је именован да буде задужен за све ратне заробљенике у логору.{{sfn|Ridley|1994|p=65}} У том тренутку он је постао свестан да су пакетипакете [[Црвени крст|Црвеног крста]] којипослате су послати за заробљенике били украденизаробљеницима, одукрали странеприпадници особља логора. Када се пожалио на ово, био је претучен и бачен у тамницу. Сам Јосип Броз је касније рекао да је ово најгори затвор у којем је икада био и да ће га памтити док је жив.{{sfn|Swain|2010|p=7}}{{sfn|Dedijer|1955|p=}} Током [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]], маса је упала у затвор и вратила Броза у логор за ратне заробљенике. Тада је један [[Бољшевици|бољшевик]] кога је упознао док је радио на железници рекао Брозу да његов син ради на инжињерским радовима у [[Санкт Петербург|Петрограду]], тако да је у јуну 1917. Броз изашао из незаштићеног логора и сакрио се у возу који је ишао за Петроград, где је боравио са сином свог пријатеља.{{sfn|Swain|2010|ppp=7–87—8}}{{sfn|Ridley|1994|ppp=66–6766—67}} Новинар [[Ричард Вест]] сматра да је то што је Броз одлучио да остане у незаштићен логору за ратне заробљенике, уместо да добровољно служи у југословенским легијама [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]], доказ да је остао лојалан Аустроугарској, и подрива његову каснију тврдњу да су он и други хрватски ратни заробљеници били узбуђени изгледима револуције и припрема за рушење царства.{{sfn|West|1995|p=43}}
 
{{stack| float = right|[[Датотека:Комплекс зданий земской больницы.JPG|thumbмини|десно|Манастир Успења Пресвете Богородице, где се Броз опорављао од задобијених рана.| alt = a colour photograph of a brown multi-storey building]]}}
 
Мање од месец дана након што Броз стигао у Петроград, избиле су демонстрације, а Броз је тиме што им се придружио, дошао на удару владиних трупа.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Као последица овога, покушао је да побегне у [[Финска|Финску]] како би касније отишао у САД, али је заустављен на граници.{{sfn|West|1995|p=44}} Био је затворен у [[Петропавловска тврђава|Петропавловској тврђави]] три недеље, током којих је тврдио да је невин грађанин [[Перм (Русија)|Перма]]. Када је коначно признао да је одбегли ратни заробљеник, требало је да буде враћен возом до Кунгура, али је побегао у [[Јекатеринбург]], а затим ухватио још један воз којим је стигао у Омск у [[Сибир]]у 8. новембра након 3.200 kmкм путовања.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|ppp=67–6867—68}} У једном тренутку, полиција чак и претресла воз у потрази за одбеглим ратним заробљеником, али је Броз успео да се извуче течним руским језиком.{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Броз се поново запослио као радик за одржавање локалногмесног млина где је радио до новембра 1919. године, када је [[Црвена армија]] повратила Омск из руку [[Бела гарда|белогардејаца]].
 
У Омску јесу воз заустављен од странезауставили локалнихмесни бољшевикабољшевици који су рекли Брозу да је [[Владимир Лењин|Владимир Илич Лењин]] преузео контролу у Петрограду. Регрутовали су га у Црвену гарду која је чувала Транс-сибирскуТранссибирску железницу током зиме 1917-181917—1918. У мају 1918, анти-бољшевичкаантибољшевичка [[Чехословачка Легијалегија]] преотела је контролу над деловима Сибира, па су Броз и његови другови отишли у илегалу. У овом тренутку Јосип Броз је упознао дивну 14-годишњу локалнучетрнаестогодишњу девојку, [[Пелагија Белоусова|Пелагију Белоусову]], која га је сакрила и касније му помогла да побегне у Киргистанско село 64 км од Омска.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=71}} Броз се овде поново запослио као радник на одржавању локалног млина до новембра 1919. године, када је Црвена армија повратила Омск из руку белогардејаца. Након овога, он се вратио у Омск и оженио Пелагију Белоусову у јануару 1920. У време склапања брака, Броз је имао 27 година а Белоусова 15.{{sfn|Ridley|1994|p=76}}
 
У јесен 1920. он и његова трудна супруга су се вратили у у његов родни крај, прво возом до [[Нарва (град)|Нарва]], затим бродом до [[Шчећин]]а, затим возом до [[Беч]]а, где су стигли 20. септембра. Почетком октобра Броз и његова жена су се вратили у Кумровец у тадашњој [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], где је Јосип сазнао да је његова мајка умрла, а отац се преселило у [[Јастребарско]] код Загреба.{{sfn|Swain|2010|p=8}} Извори се разликују око тога да ли Броз приступио Комунистичкој партији још док је био у Русији, али је он лично навео да је први пут ступио у партију у Загребу након што се вратио у своју домовину.{{sfn|Ridley|1994|p=77}}
 
=== Мећуратна комунистичка активност ===
==== Комунистички агитатор ====
 
По повратку кући, Јосип Броз није могао да се запосли као металостругар у Кумровцу, па су се он и његова жена преселили на кратко у Загреб, где је радио као конобар, и учествовао у штрајку конобара. Овде се такође придружио Комунистичкој партији Југославије (КПЈ).{{sfn|Ridley|1994|ppp=77–7877—78}} Утицај КПЈ у политичком животу Југославије је у то време брзо растао. На изборима 1920. КПЈ је освојила 59 мандата и постала трећа најјача странка.{{sfn|Vucinich|1969|p=7}} Након убиствашто су комунисти 2. августа 1921. године убили [[Милорад Драшковић|Милорада Драшковића]], југословенског министра унутрашњих послова, од стране комуниста, 2. августа 1921. године, КПЈ је проглашена илегалном организацијом према југословенском [[Обзнана|Закону о државној безбедности]] из 1921.{{sfn|Trbovich|2008|p=134}}
 
Због своје отворене повезаности са комунистима, Броз је отпуштен с посла.{{sfn|Swain|2010|p=9}} Што је довело до тога да се он и његова супруга потом преселе у село [[Велико Тројство]], где је Броз радио као млински механичар.{{sfn|West|1995|p=51}}{{sfn|Vinterhalter|1972|p=84}} Након хапшења руководства КПЈ у јануару 1922. године, [[Стево Сабић]] је преузео руковођење над партијом. Сабић је након тога контактирао Броза који је пристао да илегално ради за партију, достављајући летке и агитовањем међу фабричким радницима. У сукобу идеја између оних који су желели да наставе умереном политиком и оних који су се залагали за насилну револуцију, Броз је стао на страну ових других. Јосип Броз је 1924. изабран у окружни комитет КПЈ, али након што је одржао говор на католичкој сахрани свог друга он је ухапшен када се на њега пожалио свештеник. У притвору је био 8 дана, и за то време је био спровођен градским улицама везан у ланце. Али узУз помоћ српског православног тужиоца који није приказивао превелике симпатије према католицима, Броз и његов сарадник су ослобођени.{{sfn|Ridley|1994|ppp=80–8280—82}} Његов сукоб са законом га је означио као комунистичког агитатора, а његовањегову кућакућу је претресанапретресала од стране полицијеполиција скоро сваке недеље. Од доласка брачног пара Броз у Југославију, Пелагија је изгубила три бебе убрзо након порођаја, а једна ћерка, Златица, је умрла саје када је имала две године. Јосипа је дубоко потресла смрт Златице. Године 1924. Пелагија је родила дечака, Жарка, који је преживео. Средином 1925. године, Брозов послодавац је умро, а газда млина у којем је радио му је дао ултиматум, да одустане од своје комунистичке активности или да изгубити посао. Дакле, са 33 године, Броз је постао професионални револуционар.{{sfn|West|1995|p=54}}{{sfn|Ridley|1994|ppp=83–8583—85}}
 
==== Професионални револуционар ====
[[Датотека:Mladi Josip Broz Tito.jpg|мини|Јосип Броз Тито за време [[Огулински процес|Огулинског процеса]] 1927. године.]]
 
КПЈ је концентрисала своје револуционарне снаге на фабричке раднике у индустријализованијим подручјима Хрватске и Словеније, подстичући штрајкове и сличне акције.{{sfn|Ridley|1994|p=87}} Године 1925. се је, сада већ незапослени Броз, преселио у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевицу]] на јадранској обали, где је почео да ради у бродоградилишту и на даљим активностима КПЈ.{{sfn|Auty|1970|p=53}} Док је био у Краљевици, радио је на југословенским торпедним бродовима и луксузној јахти лидера [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]], [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Броз је организовао синдикалне организације у бродоградилиштима и био изабран као представник синдиката. Годину дана касније водио је штрајк на бродоградилишту, а убрзо након тога је отпуштен. У октобру 1926. добија посао у фабрици вагона у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] код [[Београд]]а. У марту 1927. године, написао је чланак у којем се жали на експлоатацију радника у фабрици, а након што је почео да се залаже за права радника добио је отказ. Након овога је почео све више да привлачи пажњу на себе па је у Загребу маја 1927. изабран за секретара Обласног одбора Савеза металаца, а у јулу те године за организацијског секретара Градског комитета КПЈ за Загреб. Броз је убрзо затим ухапшен, заједно са још шест радника, и затворен у близини [[Огулин]]а.{{sfn|West|1995|p=56}}{{sfn|Ridley|1994|ppp=88–8988—89}} Након што су држани одређено време без суђења, Броз је отпочео штрајк глађу све док није одређен датум суђења. Суђење је одржано у тајности, а он је проглашен кривим да је био члан КПЈ. Осуђен је на четири месеца затвора и пуштен из притвора за време жалбеног поступка. По наређењу КПЈ, Броз се није јављао суду, уместо тога је отишао у илегалу у Загреб, где се представљао као техничар у инжењерској индустрији, а у ствари је тајно радио на контактирању других чланова КПЈ и координисању њихове инфилтрације у синдикате.
 
[[Датотека:Josip Broz Tito in prison 1928.jpg|мини|Полицијски снимак политичког затвореника Јосипа Броза Тита у затвору у Лепоглави 1928. године.]]
 
У фебруару 1928, Броз је био један од 32 делегата хрватског огранка КПЈ на главној конференцији КПЈ. Током конференције, Броз је осудио фракције унутар странке. Међу њима и оне који су се залагали за [[Велика Србија|Велику Србију]] унутар Југославији, као што је био дугорочни лидер КПЈ, Србин [[Сима Марковић]]. Броз је предложио и да извршни одбор [[Коминтерна|Комунистичке интернационале]] очисти огранак фракционаштва, а биоимао је подржанподршку од странеи делегата из [[Москва|Москве]]. Након што је предложено да цео Централни Комитеткомитет Хрватскогхрватског огранка буде отпуштен, нови ЦК је изабран са Брозом као новим генералним секретаром.{{sfn|Ridley|1994|ppp=95–9695—96}} Броз је успео да организује нереде на конференцији Социјалдемократске партије и на многим другим местима 1. маја те године, након чега је био ухапшен. Након хапшења, био је затворен 14 дана, а потом пуштен, након чега се вратио претходним активностима. {{sfn|Ridley|1994|ppp=96–9796—97}} Крајем јуна 1928. водио је противрежимске демонстрације поводом [[Атентат у Народној скупштини|убиства]] вођа [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а у [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народној скупштини Краљевине Југославије]]. Ухапшен је поново у августу те године као потенцијални комунистички терориста да би након овог хапшења био малтретиран и држан три месеца у притвору пре него што му се судило у новембру 1928. године за илегалне комунистичке активности када је од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на 5 година робије, коју је издржавао у [[Лепоглава|Лепоглави]] и [[Марибор]]у.{{sfn|Ridley|1994|ppp=98–9998—99}}{{sfn|Ridley|1994|p=101}}
 
==== Затвор ====
[[Датотека:Tito i Moša Pijade u zatvoru.jpg|thumbмини|273п|Тито и [[Моша Пијаде]] у затвору у Лепоглави.| alt = a black and white photograph of two men|лево|273п]]
 
Након пресуде, његова супруга и син су се вратили у Кумровец, где су на њих пазили локални мештани, али се је онда Пелагија изненада и без објашњења вратила назад у Совјетски Савез.{{sfn|Ridley|1994|ppp=102–103102—103}} Тамо се заљубила у другог човека па је њен син са Јосипом Брозом, Жарко, одрастао по разним свратиштима. По доласку у Лепоглавски затвор, Броз је запослен на одржавању електричног система, а за свог помоћника је изабрао београдског Јеврејина, [[Моша Пијаде|Мошу Пијаду]], који је служио казну од 20 година због својих комунистичких активности. Њихов рад допуштао је Брозу и Моши Пијаде да се крећу кроз затвор, контактирају и организују друге комунистичке затворенике.{{sfn|Ridley|1994|ppp=103–104103—104}} Током заједничког времена у Лепоглави, Пијаде је постао Брозов идеолошки узор.{{sfn|Barnett|2006|ppp=36–3936—39}}
 
После две и по године у Лепоглави, Броз је оптужен за покушај бекства и пребачен у Мариборски затвор где је држан у самици неколико месеци.{{sfn|Ridley|1994|p=106}} Након потпуног одслужења казне, пуштен је, само да би био изнова ухапшен изван затворских зидина и одведен у Огулин да одслужи четири месеца затвора које је избегао 1927. Коначно је пуштен из затвора 16. марта 1934, али чак и тада је морао да живи у Кумровцу и да се сваког дана јавља полицијској управи.{{sfn|Ridley|1994|ppp=107–108107—108 & 112}} Током година проведених у затвору, политичка ситуација у Европи се значајно променила са успоном [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] у Немачкој и појаве десничарских партија у Француској и суседној Аустрији. Након пуштања из затвора, вратио се у Кумровец где је срдачно дочекан, али није остао дуго. Почетком маја, добио је наређење КПЈ да се врате својим револуционарним активностима, и да из Кумровца пређе у Загреб, где се поново придружио Централном комитету Комунистичке партије Хрватске.{{sfn|Ridley|1994|ppp=109–113109—113}}
 
Хрватски огранак КПЈ је био у потпуном расулу, а ситуација се веома погоршала бекством Извршног Комитета КПЈ у Беч одакле су усмеравае даље активности. Током наредних шест месеци, Броз је путовао неколико пута на релацији Загреб-Љубљана-Беч користећи лажне пасоше. Овом приликом је користио и аустријски акценат, који је развио током рата, да би убедио царинике да је он уствари аустријски планинар.{{sfn|Ridley|1994|p=113}}{{sfn|Vinterhalter|1972|p=147}} Када је стигао у Беч, контактирао је генералног секретара КПЈ, [[Милан Горкић|Милана Горкића]], који га је послао у Љубљану да организује тајну конференцију КПЈ у Словенији. Конференција је одржана у летњој палати римског католичког бискупа у Љубљани, чији је брат био комунистички симпатизер. На овој конференцији су се први пут сусрели Јосип Броз и [[Едвард Кардељ]], млади словеначки комуниста који је недавно пуштен из затвора. Броз и Кардељ су касније постали добри пријатељи, а сам Тито је касније у Кардељу видео свог најпоузданијег заменика. Будући да га је био тражен од странетражила полицијеполиција, Јосип Броз је користио разне псеудониме, укључујући „Руди” и „Тито”. Када је писао чланке за страначке новине 1934. године користио је псеудоним „'Тито'”„Тито” и касније га задржао. Сам Броз није навео неки експлицитни разлог за избор имена „Тито”, осим што је то био чест надимак за мушкарце из области где је одрастао. У оквиру Коминтерне, његов надимак је био „Валтер”.{{sfn|Ridley|1994|ppp=114–115114—115}}{{sfn|West|1995|p=62}}{{sfn|Ramet|2006|p=151}}
 
Владимир Дедијер наводи узрок имена „Тито”, како је Броз сам објаснио:{{sfn|Dedijer||p=81}}
 
{{цитат|Први пут сам усвојио име „Руди”, али је један други друг имао исто име па сам тако био приморан да га променим, усвајањем имена Тито. Ретко сам користио име Тито у почетку; То сам почео тек 1989. године када сам почео да потписујем чланке тим именом. Зашто сам се одлучио за име „Тито” и да ли има неки посебан значај? Узео сам га пошто се нисам сетио ничег другог, то ми је пало на памет у том тренутку. Осим тога, овај назив је веома чест у мом родном крају. Најпознатији загорски писац с краја 18. века се звао [[Титуш Брезовачки]]. Такође, један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, [[Ксавер Шандор Ђалски]] је често зван Тито.{{sfn|Dedijer||p=81}}}}
 
=== Одлазак из Југославије ===
[[Датотека:Edvard Kardelj zatvorenik.jpg|thumbмини|leftлево|Едвард Кардељ из времена када је упознао Тита]]
 
Током овог периода Тито је писао о дужностима заробљених комуниста и синдиката. У време када је [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] [[Марсељски атентат|убијен]] одсу странеактивисти хрватских [[Усташе|усташа]] и македноскихмакедноског [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]] активиста[[Марсељски атентат|убили]] [[Александар I Карађорђевић|краља Александар]] у [[Марсељ|Марсеју]]у 9. октобра 1934. Тито је боравио у Љубљани. Услед великих акција против дисидената које су уследиле након његове смрти, одлучено је да Тито треба да напусти Југославију. Он је отпутовао у Беч са фалсификованим чешким пасошем, где се придружио Горкићу и остатку Политбироа КПЈ. Одлучено је да је аустријска влада превише непријатељски настројена према [[Комунизам|комунизму]], тако да је Политбиро отпутовао у [[Брно]] у [[Чехословачка|Чехословачкој]].{{sfn|Ridley|1994|ppp=116–117116—117}} На [[Божић]] 1934. је одржан тајни састанак [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у Љубљани на коме је Тито изабран за члана Политбироа по први пут. Политбиро је затим одлучио да га пошаље у Москву да извештава о ситуацији у Југославији да би почетком фебруара 1935. године Тито стигао у [[Коминтерна|Коминтерну]].{{sfn|Ridley|1994|ppp=117–118117—118}} Када је стигао у Москву, одсео је у главном пребивалишту агената Коминтерне, [[Хотел Лукс|хотелу Лукс]], а убрзо накннакон тога је ступио у контакт са [[Владимир Ћопић|Владимиром Ћопићем]], водећим југословенским агентом у Коминтерни. Убрзо се упознао са главним личностима у организацији. Тито је додељен секретаријату Балканског дела, који је био одговоран за Југославију, Бугарску, Румунију и Грчку.{{sfn|Ridley|1994|p=120}} У ово време је и Кардељ био такође у Москви, као и бугарски комунистички лидервођа [[Георги Димитров]].{{sfn|West|1995|p=62}} Јосип Броз Тито је био један од 510 делегата на [[Седми светски конгрес Коминтерне|Седмом светском конгресу Коминтерне]] у јулу и августу 1935. где је на кратко, по први пут видео [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]]. После конгреса, обишао је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], а затим се вратио у Москву да настави са радом. Ступио је у контакт са Пелагијом и Жарком, али се убрзо заљубио аустријанкуАустријанку која је радила у Хотелухотелу Лукс, Јохану Кениг, која је била позната у комунистичким редовима под именом [[Луција Бауер]]. Када је сазнала за ову везу, Пелагија се развела од Тита у априлу 1936. године, а Тито се је венчао са Луцијом Бауер 13. октобра те године.{{sfn|Ridley|1994|ppp=121–122121—122}}
 
После Светског конгреса, Тито је радио на томе да промовише нови поглед Коминтерне на Југославију, а који се огледао у томе да Коминтерна више неће радити на разбијању земље, и да ће уместо тога бранити интегритет Југославије против [[Нацизам|нацизма]] и [[Фашизам|фашизма]]. Покушао је да убеди Коминтерну да би било боље да партијско руководство буде смештено унутар Југославије. На крају је пронађен компромис па је договорено да Тито и остали раде у земљи, а да Горкић и Политбиро наставе свој рад у иностранству. Горкић и Политбиро су се преселили у [[Париз]], а Тито је почео да путује на релацији Москва-Париз-ЗагребМосква—Париз—Загреб 1936. и 1937. године користећи лажне пасоше.{{sfn|Ridley|1994|ppp=122–123122—123}} Године 1936. му умире му отац.{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}
 
[[Датотека:Španski borci.jpg|thumbмини|десно|Југословенски борци у Шпанском грађанском рату| alt = black and white photograph of men firing weapons]]
 
Убрзо након избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] 1936. године, Тито се вратио у Москву.{{sfn|Ridley|1994|p=124}} У то време, [[Велика чистка|Стаљинова велика чистка]] је била у току, а страни комунисти попут Тита и његових југословенских сународника су били посебно рањиви. Упркос похвалном Титовом извештају о југословенском комунистичком ветерану [[Филип Филиповић|Филипу Филиповићу]], онњега је ухапшенухапсила и убијенубила од стране совјетскесовјетска тајнетајна полицијеполиција, [[НКВД]].{{sfn|Ridley|1994|ppp=126–127126—127}} Међутим, пре него што је Чистка заиста почела да нарушује редове југословенских комуниста у Москви, Тито је враћен у Југославију са новом мисијом, да регрутује добровољце за [[Интернационалне бригаде]] које су се бориле на страни [[Републиканци (Шпански грађански рат)|Републиканаца]] у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]].{{sfn|Ridley|1994|p=129}} Са друге стране, накипојединци као што је хрватски историчар [[Иво Банац]] сматрају да је разлогКомитерна ТитовогТита враћањавратила у Југославију од стране Коминтерне билозбог чишћења КПЈ.{{sfn|Banac|1988|p=64}} Иницијални покушај да пошаље 500 добровољаца бродом у [[Шпанија|Шпанију]] потпуно је пропао, а скоро сви комунистички добровољци су ухапшени и затворени.{{sfn|Ridley|1994|p=129}} Тито је затим отпутовао у Париз, где је организовао пут добровољаца у [[Француска|Француску]] под покрићем да иду да би присуствовали Париској изложби. Када би једном доспели у Француску, они би једноставно прешли [[Пиринеји|Пиринеје]] и ушли у Шпанију. Све у свему, он је послао 1.192 људи да се боре у рату, али је само њих 330 било из Југославије, а мање од половине овог броја су били комунисти, док су остали били социјалдемократе и антифашисти различитих убеђења. Од укупног броја, 671 је убијено у борбама, а рањено још 300. Тито лично никада није отишао у Шпанију, упркос неким каснијим тврдњама које су постојале. У периоду од маја до августа 1937, Тито је путовао неколико пута између Париза и Загреба организујући кретање добровољаца и стварање засебне Комунистичке партије Хрватске. Нова странка је отворена на конференцији у [[Самобор]]у на периферији Загреба 1-21—2. августа 1937.{{sfn|Ridley|1994|ppp=131–133131—133}}
 
=== Генерални секретар КПЈ ===
У јуну 1937. Горкић је позван у Москву, где је ухапшен од стране НКВД-а, и након месеци испитивања он је убијен.{{sfn|Ridley|1994|p=134}} Тито је тада добио поруку од Политбироа КПЈ да им се придруж у Паризу и у августу 1937. године он је постао вршилац дужности [[Генерални секретар комунистичке партије|генералног секретара КПЈ]]. Сам Тито је касније објаснио да је преживео чистке тако што је боравио ван Шпаније, где је НКВД био активан, као и тиме што је избегавао посетите Совјетском Савезу што је више могао. Када је први пут именован за генералног секретара, избегавао је да путује у Москву говорећи да мора да се суочи са недисциплином која је завладала у КПЈ у Паризу.{{sfn|Ridley|1994|pp=134–135}} Тито је такође успео да развије нову, млађу генерацију у КПЈ која му је била одана, а њу су између осталог чинили Словенац [[Едвард Кардељ]], Србин [[Александар Ранковић]] и Србин из Црне Горе, [[Милован Ђилас]].{{sfn|West|1995|pp=63–64}} У децембру 1937. године, Тито је организовао демонстрације у знак подршке француском министру спољних послова који је посетио Београд, изражавајући солидарност са Французима против нацистичке Немачке. Протестни марш је окупио око 30.000 људи, да би касније прерастао у протест против неутралне политике Стојадиновићеве владе у Југославији. На крају је протест разбијен од стране полиције. У марту 1938. Тито се вратио у Југославију из Париза. У међувремену је чуо гласине да су његови противници унутар КПЈ дојавили полицији где се он упутио па је због тога отпутовао у Београд а не у Загреб. Током боравка у Београду он је одсео код младог интелектуалца, Владимира Дедијера који је био пријатељ Милована Ђиласа. Стигавши у Југославију неколико дана уочи [[Аншлус]]а, он је саставио жалбу којом је осудио овај поступак, којом се КПЈ придружила и социјалдемократама и синдикатима. У јуну, Тито је писао Коминтерни како би требало да посети Москву. Два месеца је чекао у Паризу да му одобре совјетску визу, да би у Москву стигао 24. августа.{{sfn|Ridley|1994|pp=136–137}}▼
 
▲У јуну 1937. Горкић је позван у Москву, где га је ухапшен од странеухапсио НКВД-а, и након месеци испитивања он је убијен.{{sfn|Ridley|1994|p=134}} Тито је тада добио поруку од Политбироа КПЈ да им се придружпридружи у Паризу и у августу 1937. године онпостао је постао вршилац дужности [[Генерални секретар комунистичке партије|генералног секретара КПЈ]]. Сам Тито је касније објаснио да је преживео чистке тако што је боравио ван Шпаније, где је НКВД био активан, као и тиме што је избегавао посетите Совјетском Савезу што је више могао. Када је први пут именован за генералног секретара, избегавао је да путује у Москву говорећи да мора да се суочи са недисциплином која је завладала у КПЈ у Паризу.{{sfn|Ridley|1994|ppp=134–135134—135}} Тито је такође успео да развије нову, млађу генерацију у КПЈ која му је била одана, а њу су између осталог чинили Словенац [[Едвард Кардељ]], Србин [[Александар Ранковић]] и Србин из Црне Горе, [[Милован Ђилас]].{{sfn|West|1995|ppp=63–6463—64}} У децембру 1937. године, Тито је организовао демонстрације у знак подршке француском министру спољних послова који је посетио Београд, изражавајући солидарност са Французима против нацистичке Немачке. Протестни марш је окупио око 30.000 људи, да би касније прерастао у протест против неутралне политике Стојадиновићеве владе у Југославији. На крају је протестполиција разбијенразбила од стране полицијепротест. У марту 1938. Тито се вратио у Југославију из Париза. У међувремену је чуо гласине да су његови противници унутар КПЈ дојавили полицији где се он упутио па је због тога отпутовао у Београд а не у Загреб. Током боравка у Београду он је одсео код младог интелектуалца, Владимира Дедијера који је био пријатељ Милована Ђиласа. Стигавши у Југославију неколико дана уочи [[Аншлус]]а, он је саставио жалбу којом је осудио овај поступак, којом се КПЈ придружила и социјалдемократама и синдикатима. У јуну, Тито је писао Коминтерни како би требало да посети Москву. Два месеца је чекао у Паризу да му одобре совјетску визу, да би у Москву стигао 24. августа.{{sfn|Ridley|1994|ppp=136–137136—137}}
[[Датотека:Josip Broz Tito's fake Canadian ID, 1939.jpg|thumb|Лажни Канадски пасош Јосипа Броза Тита на име Спиридон Мекас, коришћен при његовом враћању у Југославију 1939. године| alt = black and white photograph of men firing weapons|333п]]▼
 
▲[[Датотека:Josip Broz Tito's fake Canadian ID, 1939.jpg|thumbмини|333п|десно|Лажни Канадски пасош Јосипа Броза Тита на име Спиридон Мекас, коришћен при његовом враћању у Југославију 1939. године| alt = black and white photograph of men firing weapons|333п]]
По доласку у Москву, Тито је увидео да су сви југословенски комунисти били означени као сумњиви. Скоро сви најистакнутији лидери КПЈ били ухапшени од стране НКВД и погубљени, укључујући више од двадесет чланова Централног комитета. И његовао бивша жена Пелагија и његова садашња супруга Кениг / Бауер су ухапшене као „империјалистичких шпијуни”, иако су обе касније пуштене, Пелагија после 27 месеци затвора. Тито је стога морао да се побрине за негу сина Жарка, који је имао четрнаест година. Он га је сместио у интернат у околини [[Харков]]а, а затим у школу у [[Пенза|Пензи]], али је он побегао два пута да би на крају бригу о њему преузела мајка једног његовог пријатеља. Године 1941. Жарко се придружио Црвеној армији у борби против Немаца.{{sfn|Ridley|1994|p=137}} Неки од Титових критичара тврде да то што је преживео чистку указује да је он морао да цинкари своје другове као троцкисте. Од њега су тражене информације о великом броју југословенских комуниста, али према сопственим изјавама и објављеним документима, он никада није осудио никога, и обично је говорио да их није познавао. Једном му је постављено питање о хрватском комунисти Хорватину, али је Тито написао двосмислен одговор, рекавши да не зна да ли је он троцкиста. Ипак, о Хорватину више није било никавог гласа. Док је био у Москви, добио је задатак да помогне Ћопићу у преводу „историје Комунистичке партије Совјетског Савеза (бољшевика)” на српско-хрватски, али су дошли само до другог поглавља када је Ћопић ухапшен и погубљен. Тито је наставио да ради са неколико преживелих југословенских комуниста, али је један југословенски комуниста немачке националности пријавио нетачан превод једног пасоса тврдивши да то показује да је Тито био троцкиста. Међутим, други утицајни комунисти су гарантовали за њега, па је он ослобођен. Неколико фактора су утицали да Тито преживи Стаљинове чистке; радничко порекло, то што није био заинтересован за интелектуалне расправе о социјализму, атрактивна личност и капацитет да стекне утицајне пријатеље.{{sfn|Ridley|1994|pp=138–140}}▼
 
▲По доласку у Москву, Тито је увидео да су сви југословенски комунисти били означени као сумњиви. Скоро свисве најистакнутијинајистакнутије лидеривође КПЈ билиНКВД ухапшеније од стране НКВДухапсио и погубљенипогубио, укључујући више од двадесет чланова Централног комитета. И његовао бивша жена Пелагија и његова садашњатадашња супруга Кениг / Бауер су ухапшене као „империјалистичких шпијуни”, иако су обе касније пуштене, Пелагија после 27 месеци затвора. Тито је стога морао да се побрине за негу сина Жарка, који је имао четрнаест година. Он га је сместио у интернат у околини [[Харков]]а, а затим у школу у [[Пенза|Пензи]], али је он побегао два пута да би на крају бригу о њему преузела мајка једног његовог пријатеља. Године 1941. Жарко се придружио Црвеној армији у борби против Немаца.{{sfn|Ridley|1994|p=137}} Неки од Титових критичара тврде да то што је преживео чистку указује да је он морао да цинкари своје другове као [[Троцкизам|троцкисте]]. Од њега су тражене информације о великом броју југословенских комуниста, али према сопственим изјавама и објављеним документима, он никада није осудио никога, и обично је говорио да их није познавао. Једном му је постављено питање о хрватском комунисти Хорватину, али је Тито написао двосмислен одговор, рекавши да не зна да ли је он троцкиста. Ипак, о Хорватину више није било никавог гласа. Док је био у Москви, добио је задатак да помогне Ћопићу у преводу „историје Комунистичке партије Совјетског Савеза (бољшевика)” на српско-хрватски, али су дошли само до другог поглавља када је Ћопић ухапшен и погубљен. Тито је наставио да ради са неколико преживелих југословенских комуниста, али је један југословенски комуниста немачке националности пријавио нетачан превод једног пасосапасуса тврдивши да то показује да је Тито био троцкиста. Међутим, други утицајни комунисти су гарантовали за њега, па је он ослобођен. Неколико фактора су утицали да Тито преживи Стаљинове чистке; радничко порекло, то што није био заинтересован за интелектуалне расправе о социјализму, атрактивна личност и капацитет да стекне утицајне пријатеље.{{sfn|Ridley|1994|ppp=138–140138—140}}
Док је Тито избегавао хапшења у Москви, Немачка је отворено притискала Чехословачку да препусти [[Sudeti|Судетску област]]. Као одговор на ову претњу, Тито је организовао југословенске добровољце који су хтели да подрже Чехословачку. Као резлтат овога хиљаде добровољаца је дошло испред Чехословачке амбасаде у Београду да понуди своје услуге. Међутим, Чехословачка је на крају била приморана да преда Судетску област на основу договора између великих сила. Овај споразум је познат под именом [[Минхенски споразум]]. Тито је био свестан реалности у Совјетском Савезу, касније наводећи да је био „сведок веома много неправде”, али је већ био уложио превише у своје комунистичке идеале и био превише лојалан Совјетском Савезу да би се повукао у овом тренутку.{{sfn|Ridley|1994|pp=140–141}} Тито постављање за генералног секретара КПЈ је формално ратификовала и Коминтерна 5. јануара 1939.{{sfn|Ridley|1994|p=135}}.▼
 
▲Док је Тито избегавао хапшења у Москви, Немачка је отворено притискала Чехословачку да препусти [[Sudeti|Судетску област]]. Као одговор на ову претњу, Тито је организовао југословенске добровољце који су хтели да подрже Чехословачку. Као резлтат овога хиљаде добровољаца је дошло испред Чехословачкечехословачке амбасаде у Београду да понуди своје услуге. Међутим, Чехословачка је на крају била приморана да преда Судетску област на основу договора између великих сила. Овај споразум је познат под именом [[Минхенски споразум]]. Тито је био свестан реалности у Совјетском Савезу, касније наводећи да је био „сведок веома много неправде”, али је већ био уложио превише у своје комунистичке идеале и био превише лојалан Совјетском Савезу да би се повукао у овом тренутку.{{sfn|Ridley|1994|ppp=140–141140—141}} Тито постављање за генералног секретара КПЈ је формално ратификовала и Коминтерна 5. јануара 1939.{{sfn|Ridley|1994|p=135}}.
 
==== Народноослободилачки рат ====
[[Датотека:Josip Broz Tito poternica.jpg|мини|лево|346п|Потерница немачких окупационих снага у Србији за „комунистичким вођом Титом”]]
 
Дана 6. априла 1941. године, немачке снаге, заједно са мађарским и италијанским, отпочеле су [[Априлски рат|инвазију на Југославију]]. Дана 10. априла 1941. године, [[Славко Кватерник]] је прогласио [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], а Тито је на све ово одговорио формирањем Војног комитета при Централном комитету КПЈ.{{sfn|Tomasevich|2001|p=52}} Нападнута са свих страна, [[Југословенска војска Краљевине Југославије]] је брзо поражена. Дана 17. априла 1941. године, након што су краљ [[Петар II Карађорђевић]] и други чланови владе напустили земљу, остали представници владе и војске састали су се са немачким званичницима у Београду и брзо постигли договор о престанку сваког оружаног отпора. Окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] затекла га је у [[Загреб]]у, одакле је у другој половини маја [[1941]]. године отишао у [[Београд]], да би усмеравао припреме за дизање устанка. Након овога 1. маја 1941. године, Тито је издао брошуру позивајући људе да се уједине у борби против окупације.{{sfn|Kocon|1988|p=84}}
 
После [[Операција Барбароса|напада Немачке на СССР]], 22. јуна, Политбиро ЦК КПЈ је оценио да је наступио тренутак за почетак оружаног устанка против окупатора. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Главни штаб Народноослободилачких и партизанских одреда Југославије]] (НОПОЈ) формиран је [[27. јун]]а, а истог дана ЦентралниЦК комитет Комунистичке партије ЈугославијеКПЈ поставио је Тита за врховног команданта свих војних снага за ослобођење земље. Недуго затим, 1. јула 1941. године, Коминтерна је послала прецизне инструкције са позивом на хитну акцију.{{sfn|Roberts|1987|p=24}}
 
[[Датотека:Josip Broz Tito Bihać 1942.jpg|мини|десно|200п|Тито у Бихаћу 1942.]]
 
Упркос сукобу са ривалским монархистичким [[Југословенска војска у отаџбини|четничким покретом]], Титови партизани су успели да ослободе одређене територије, као што је била „[[Ужичка република]]”. Тито је Београд напустио [[16. септембар|16. септембра]] у пратњи [[Јаша Рајтер|Јаше Рајтера]], попа [[Драгољуб Милутиновић|Драгољуба Милутиновића]], [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанке Пауновић]] и [[Веселинка Малинска|Веселинке Малинске]] и отишао на [[Ужичка република|ослобођену територију]] у западној Србији, где су премештени и Главни штаб и ЦК КПЈ. Током овог периода, Тито је преговарао са лидеромвођом четника [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаиловићем]] 19. септембра и 27. октобра 1941. године.{{sfn|Kurapovna|2009|p=87}} Тито се у [[Струганик]]у 19. септембра срео са Драгољубом Михаиловићем да разговарају о савезу партизана и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], али су преговори пропали због велике разлике у циљевима њихових покрета што је спречавало било какав стваран договор.{{sfn|Tomasevich|1975|p=140}} Тито је заговарао широку заједничку офанзиву, док је Михаиловић сматрао да је устанак опасан и прерано почео и плашио се да ће покренути велике одмазде.{{sfn|Pavlowitch|2007|p=63}} Осим тога, Титов циљ је био да спречи четнички напад на партизане из позадине, пошто је био убеђен да Михаиловић игра двоструку игру, одржавајући везу са Немцима преко [[Влада народног спаса|Недићеве владе]]. Са друге стране, Михаиловић је желео да спречи Тита да преузме вођство у покрету отпора,{{sfn|Tomasevich|1975|p=140}}{{sfn|Milazzo|1975|p=26}} јер су Титови циљеви били супротвни његовом циљу обнове Краљевине Југославије и оснивању [[Велика Србија|Велике Србије]] у оквиру ње.{{sfn|Tomasevich|1975|p=178}}{{sfn|Milazzo|1975|p=26}} Тито и Михаиловић су се поново срели 27. октобра у [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићима]] близу [[Равна гора (висораван)|Равне горе]] да још једном покушају да постигну споразум, али су се сложили само око секундарних питања.{{sfn|Pavlowitch|2007|ppp=62–6462—64}}
 
[[Датотека:RNK 20120726 175516 0132 Brajici 02.jpg|мини|201пдесно|Кафана у [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићима]] у којој су Јосип Броз Тито и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] преговарали о заједничкој борби против Немаца.]]
 
На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], које је одржано [[26. септембар|26]]. и [[27. септембар|27. септембра]] донесене су директиве за даљи развој устанка под јединственим вођством Врховног штаба НОПОЈ и главних штабова по земљама и покрајинама Југославије.
Линија 189 ⟶ 190:
Устанак у Србији је сломљен снажном [[Прва непријатељска офанзива|немачко-италијанском офанзивом]], током новембра 1941. године, након које су уследиле тешке репресалије, као и рат између партизана и четника. Отада, све до 1944. године, [[Србија]] и већи део [[Црна Гора|Црне Горе]] су остали под контролом четника и припадника квислиншког режима [[Милан Недић|Милана Недића]].
 
Дана 21. децембра 1941. године, партизани су основали [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] (под командом [[Коча Поповић|Коче Поповића]]), а 1. марта 1942, и [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску бригаду]].{{sfn|Ramet|2006|p=152–153152—153}}
 
У ослобођеним територијама, партизани су организовали народне одборе који су представљали цивилне власти. Новембра 1942. године у [[Бихаћ]]у је формирано [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на његовом [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29]]. и [[30. новембар|30. новембра]] 1943. донесене су политички најважније одлуке којима је: забрањен повратак краља [[петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у Југославију, основан [[Национални комитет ослобођења Југославије|Национални комитет народног ослобођења]] (НКОЈ), који је био де фактодефакто прва влада нове Југославије, зацртана будућност Југославије као државе састављене од федералних република, а Тито проглашен за [[Маршал Југославије|маршала]] и избран за [[Списак председника влада Југославије|председника НКОЈ-а]].<ref name="Hall">{{cite book |last1=Hall |first1=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia |date=2014 |publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |language=en}}</ref><ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791223,00.html| title = Rebirth In Bosnia| work = Time Magazine| date = 19. 12. 1943| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>
 
{{stack| float = left|[[Датотека:Tito and Ivan Ribar in 1943.jpg|thumbмини|leftлево|Рањени Тито и [[Иван Рибар]] за време [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]] 1943.]]}}
 
[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] се пренела на подручје [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]], где су се од 1942. до 1944. године водиле пресудне борбе које су одредиле будућност Југославије у следећим деценијама. Највеће битке догодиле су се у долинама реке [[Битка на Неретви|Неретве]] (март 1943) и [[Битка на Сутјесци|Сутјеске]] (мај 1943). Партизанске снаге су победнички изашле из обе битке, упркос бројним и јачим немачким и квислиншким снагама. Осим тога, велики обрачун је у том периоду уследио између партизана и четника, потпомогнутим разним војним постројењима ([[Усташка војница|усташе]], [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрани]], [[Српска државна стража|недићевци]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевци]], локалнимесни четници попут [[Павле Ђуришић|Ђуришићевих]] и [[Коста Пећанац|Пећанчевих]], [[бали Комбетар|балисти]], разне локалне милиције). Пораз четника у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] (марта 1943) избацио их је с историјске позорнице као могућемогућу господаревласт у будућој Југославији.
 
[[Датотека:Marshal Tito during the Second World War in Yugoslavia, May 1944.jpg|мини|десно|235x235px235п|Тито са сарадницима у Дрвару маја 1944.]]
 
Са растућим могућношћу савезничке инвазије на Балкан, Силе осовине су почеле да улажу много више средстава за уништавање партизанских снага и њихове главне команде. То је уједно значило и велике немачке напоре да ухвате Јосипа Броза Тита лично. Дана 25. маја 1944. године, Тито је успео да избегне немачку операцију хватања, познату као [[Десант на Дрвар]] ( операција {{јез|de|Rösselsprung}} — Операција Коњићев скок).{{sfn|Tomasevich|2002|p=104}}
 
Вештом политиком, Тито је увукао део представника грађанских странака у свој покрет, придобио поверење [[Уједињено Краљевство|Британаца]] и [[Сједињене Америчке Државе|Американаца]] (као и поштовање Совјетског Савеза) који су ускратили помоћ четницима и сломили отпор избегличке владе у [[Лондон]]у, присиливши је на невољну „сарадњу” са Титовим покретом. Дана 12. септембра 1944. године, краљ Петар II је позвао све Југословене да приступе Титовим партизанима.{{sfn|Ramet|2006|p=158}} Партизански покрет у Југославији је званично признат на Техеранској конференцији 1943. године.{{sfn|Tomasevich|1969|p=121}}
 
[[Датотека:Tito-Churchill.jpg|мини|319x319pxдесно|319п|Тито са Винстоном Черчилом у Напуљу 1944.]]
 
После неуспелог немачког десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године, Тито је отишао на [[Вис (острво)|острво Вис]]. Тамо је 17. јуна 1944. године потписан [[Споразум Тито—Шубашић|Вишки споразум]] у покушају да се споји Титова влада (АВНОЈ) са владом у егзилуизбеглиштву краља Петра II.{{sfn|Banac|1988|p=44}}
 
У августу 1944. године сусрео се у [[Напуљ]]у са председником британске владе [[Винстон Черчил|Винстоном Черчилом]], где му је потврђено да ће на подручје Југославије уместо савезничких трупа ући [[Црвена армија]]. У септембру је био у [[Москва|Москви]], где се сусрео са [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]]. Дана 28. септембра 1944. године Телеграфска Агенцијаагенција Совјетског Савеза (ТАС[[ТАСС]]) објавила је да је Тито потписао споразум са Совјетским Савезом омогућавајући „привремени улазак” совјетских трупа на југословенски простор који је омогућио да Црвена армија помогне у операцијама у североисточном областима Југославије.{{sfn|Tomasevich|1969|p=157}}
 
Предвече [[23. октобар|23. октобра]] 1944. је стигао у ослобођени Београд, одакле је наставио да руководи завршним операцијама за ослобођење Југославије. Са стратешком подршком обезбеђеном од стране савезникаСавезника, партизани су припремали општу офанзиву којом би пробили кроз линију немачког фронта ([[Сремски фронт]]) и тиме их присилили на повлачење изван југословенских граница. Након победе партизана, свим спољашњим силама наређено је да напусте југословенску територију.
 
У последњим данима Другог светског рата у Југославији, јединице партизана су биле одговорне за масовна стрељања квинслистичких и окупаторских снага које су се повлачиле према Аустрији. Најпознатији случај је [[Случај Блајбург|стрељање у Блајбургу]]. Међутим у то време, према неким ауторима, Јосип Броз Тито је у више наврата издао позив за предају колони у повлачењу, нудећи им амнестију.<ref>Dizdar,{{cite journal |title=AN ADDITION TO THE RESEARCH OF THE PROBLEM OF BLEIBURG AND WAY OF Zdravko;THE AnCROSS Addition(dedicated to thetheir Research60th ofanniversary) the|journal=Senjski Problemzbornik of: Bleiburgprilozi andza thegeografiju, Wayetnologiju, ofgospodarstvo, thepovijest Cross</ref>i Аkulturu 14|date=30. маја12. је2005 послао|volume=32 и|issue=1 телеграм|url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=27516 |accessdate=12. 9. 2018 |language=hr |issn=0582-673X}}</ref> Врховном штабу Словеначкихсловеначких партизанских јединица 14. маја је послао телеграм којим је забранио убијање ратних заробљеника.{{sfn|Ramet|Matić|2007|p=274}}
 
=== Почетни послератни период ===
[[Датотека:Министарски савет Демократске Федеративне Југославије под председништвом Јосипа Броза Тита, Београд, 7. март 1945.png|мини|234x234pxдесно|234п|[[Привремена влада ДФЈ|Министарски савет Демократске Федеративне Југославије]] под председништвом Јосипа Броза Тита, Београд, 7. март 1945.]]
[[Датотека:Tito i Staljin u Moskvi.jpg|мини|234x234pxдесно|234п|Молотов, Стаљин и Тито у Москви августа 1945.]]
 
Јосип Броз Тито је био једини Врховни командант у Другом светском рату који је лично предводио своје борце. На основу тога, Тито је из рата изашао као признати државник, вођа у антифашистичком рату, заслужан за припајање Југославији [[Истра|Истре]], [[Ријека (град)|Ријеке]], као и проширење Словеније.
 
Дана 7. марта 1945. године, привременаТито владаје у Београду саставио привремену владу [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) је састављена у Београду од стране Јосипа Броза Тита, а за име државе је привремено дозољена употреба и „република” и „монархија” . ОвuОву владу је водио Тито као привремени југословенски премијер, а у њу су укључени и представници из избегличке владе у Лондону, између осталог и [[Иван Шубашић]]. У складу са споразумом између лидера отпора и владе у егзилу, одржани су послератни избори да би се одредио облик владавине нове државе. У новембру 1945. године, Титов про-републиканскипрорепубликански Народни Фронтфронт, на челу са КПЈ, је победио на изборима са великом већином, будући да су монархисти бојкотовали изборе, победа је била још драстичнија.{{sfn|Brunner|1997|p=342}} Током овог периода, Тито уживао масовну подршку будући да га је народ видео као ослободиоца Југославије.{{sfn|Nolan|2002|p=1668}} Титова социјалистичка управа у непосредном послератном периоду је успела да уједини земљу која је била тешко погођена ултра-националистичким[[Ултранационализам|ултранационалистичким]] немирима и ратним разарањима, а успешно су сузбијена и националистичка осећања различитих народа у корист толеранције и заједничког југословенског циља. Након убедљиве изборне победе, Тито је потврђен као премијер и министар спољних послова ДФЈ. Земља је убрзо преименована у Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) (касније коначно преименована у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]], СФРЈ), а дана 29. новембра 1945. године, краљјугословенска Петаруставотворна II је искупштина формално смењенје одсменила странекраља југословенскеПетар уставотворне скупштинеII. Скупштина је убрзо након овога донела и нови устав.
 
Од југословенских партизана је после рата настала [[Југословенска народна армија]] (ЈНА) која је временом постала четврта војна сила у Европи.{{sfn|Leffler|2009|p=201}} Формирана је и нова тајна полиција - [[Служба државне безбедности|Управа државне безбедности]] (УДБА)]], која је настала из претходног, [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА)]]. Југословенска тајна служба је у то време имала задатак да хвата и приводи на суђење велики број нацистичких сарадника; контроверзно, ово је укључивало велики број католичких свештеника због њихове сарадње са хрватским усташким покретом. Дража Михаиловић је ухваћен, проглашен кривим у [[Београдски процес|Београдском процесу]] за сарадњу, велеиздају и ратне злочине, а након тога и стрељани у јулу 1946. године.
 
Премијер Јосип Броз Тито се састао са поглаваром католичке цркве у Југославији, [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцом]] 4. јуна 1945. два дана након његовог пуштања из затвора. Њих двојица међутим, нису могли да се договоре о статусу католичке цркве у Југославији. Под вођством Степинаца, католичка црква је објавила писмо у којем је осудила наводне партизанске ратне злочине у септембру 1945. године. Након овога, Степинац је ухапшен наредне године. У октобру 1946. године, у својој првој посебној седници у задњих 75 година, [[Ватикан]] је избацио Тита и југословенску владу из католичкеКатоличке цркве, због осуђивања Степинца на 16 година затвора на основу оптужби за помагање усташама и подршци [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|присилном превођењу Срба]] у [[католицизам]].<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,855498,00.html| title = Excommunicate's Interview| work = Time Magazine | date = 21. 10. 1946| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Након овога Степинц је добио повлашћен третман у притвору,а казна је убрзо скраћена и сведена на кућни притвор.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,939610,00.html| title = The Silent Voice| work = Time Magazine| date = 22. 2. 1966| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>
 
У првим послератним годинама Тито је нашироко гледан као комунистички лидервођа веома лојалан Москви. Заиста, он је често сматран за другог лидеравођу у Источном блоку, одмах иза Стаљина. Међутим у суштини, Стаљин и Тито су имали један веома нелагодан савез од самог почетка, у коме је Стаљин на Тита гледао као на лидеравођу који је превише независтан у одноусодносу на СССР. У периоду непосредно након рата Титова Југославија је имала јаку посвећеност марксистичким идејама. Оштре репресивне мере против дисидената били уобичајене, укључујући и „хапшењима, испитивања, присилну колективизацију и сузбијање цркве и религије”.{{sfn|Forsythe|2009|p=47}}
 
=== Тито као државник ===
==== Раскол Тито—Стаљин ====
{{main|Раскол Тито—Стаљин}}
[[Датотека:Josip Broz Tito uniform portrait.jpg|лево|мини|409xп409п|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије]]
 
За разлику од других нових комунистичких држава у источној и централнојсредњој Европи, Југославија се ослободила окупације уз ограничену помоћ Црвене армије. Водећа Титова улога у ослобађању Југославије је у великој мери ојачала његову позицију у КПЈ и међу југословенским народима, али је и изазвала да су Југославија и Тито имали више простора да следе своје интересе у односу на остале државе и лидере [[Варшавски пакт|Источног блока]]. Иако је Тито био формално Стаљинов савезник после Другог светског рата, Совјети су успоставити шпијунску мрежу унутар КПЈ већ 1945. године.
 
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и Западнихзападних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са Совјетским Савезом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну економијупривреду, Тито је створио његовсвој план економскогпривредног развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и горким разменом писама у којима је Тито написао да „смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми”.
 
Совјетска одговор од 4. маја је опоменуо Тита и Комунистичку партију Југославије (КПЈ) због тога што не желе да признају и исправиве своје грешке, и наставио да их оптужује да су превише поносни на своје успехе против Немаца, тврдећи да их је Црвена армија сачувала од потпуног уништења. Титов је у одговору од 17. маја предложио да се то питање решава на састанку Информбироа који је требао да буде одржан тог јуна. Међутим, Тито није присуствовао другом састанку, страхујући да ће Југославија бити отворено нападнута. Године 1949. криза ескалирала готово у оружан сукоб, будући да су мађарске и совјетске трупе почеле ад се гомилају на северним југословенским границама.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,800593,00.html| title = No Words Left?| work = Time Magazine| date = 22. 8. 1949| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Дана 28. јуна, остале земље чланице Источног блока су дипломатски напале Југославију, наводећи да је „националистички елемент успео у току последњих пет или шест месеци да достигне доминантан положај у руководству” КПЈ. У Москви су предпостављали да ће Тито брзо пропасти чим изгуби совјетску подршку; „Мрднућу малим прстом и Тита више неће бити” како је то Стаљин приметио.<ref>{{Cite book| last = Laar| first = M. | year = 2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate = 11. 11. 2013 |df= | pages = 44}}</ref> Југославија је избачена из међународне асоцијације социјалистичких држава, док су друге социјалистичке државе Источнеисточне Европе потом очишћене од наводних „титоиста”„[[Титоизам|титоиста]]”. Стаљин је ствар схватио и лично па је наредио и неколико покушаја атентата на Тита, од којих ниједан није успео. У преписци између двадвојице лидеравођа, Тито је отворено написао:{{quote|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито <ref>{{cite book| title = The Unknown Stalin| last = Medvedev| first = Zhores A.| last2 = Medvedev| first2 = Roy A.| last3 = Jeličić| first3 = Matej| last4 = Škunca| first4 = Ivan| year = 2003| publisher = Tauris| isbn = 978-1-58567-502-9 | pages = 61–62}}</ref>}}
 
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{cite book| title = The Unknown Stalin| last = Medvedev| first = Zhores A.| last2 = Medvedev| first2 = Roy A.| last3 = Jeličić| first3 = Matej| last4 = Škunca| first4 = Ivan| year = 2003| publisher = Tauris| isbn = 978-1-58567-502-9 | pages = 61—62}}</ref>}}
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|thumb|right|261x261px|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]▼
 
▲[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|thumbмини|rightдесно|261x261px261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове Комунистичке партије и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last = Tierney| first = Stephen | year = 2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers| isbn = 978-90-411-1400-6| pages = 17|quote=Human rights were routinely suppressed...}}</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}<br /></ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.}}</ref>▼
 
▲Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове Комунистичке партијеКП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last = Tierney| first = Stephen | year = 2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers| isbn = 978-90-411-1400-6| pages = 17|quote=Human rights were routinely suppressed...}}</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}<br /></ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.}}</ref>
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу (ОЕЕС)]], исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР оотоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ)]]. На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />▼
 
▲Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС)]], исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР оотоплелиотоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ)]]. На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Ho Chi Minh, Josip Broz Tito and Edvard Kardelj, Beograd, avgust 1957.jpg|thumb|Тито са лидером [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] [[Хо Ши Мин]]ом у Београду 1957.]]▼
 
▲[[Датотека:Stevan Kragujevic, Ho Chi Minh, Josip Broz Tito and Edvard Kardelj, Beograd, avgust 1957.jpg|thumbмини|десно|Тито са лидеромвођом [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] [[Хо Ши Мин]]ом у Београду 1957.]]
Овај догађај је био значајан не само за Југославију и Тита, већ и за глобални развој социјализма, јер је то био први велики јаз између комунистичких држава. Са друге стране, Тито је постао први (и једини успешан) социјалистички лидер који се успешно супротставио Стаљину. Овај расцеп са Совјетским Савезом донео је Тито велики међународни углед и признање.▼
 
▲Овај догађај је био значајан не само за Југославију и Тита, већ и за глобални развој социјализма, јер је то био први велики јаз између комунистичких држава. Са друге стране, Тито је постао први (и једини успешан) социјалистички лидервођа који се успешно супротставио Стаљину. Овај расцепраскол са Совјетским Савезом донео је Тито велики међународни углед и признање.
Дана 26. јуна 1950. године, [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина]] подржала је закон који су написали Милован Ђилас и Тито о „[[Samoupravljanje|самоуправљању]]": тип кооперативног независног социјалистичког експеримента који је увео поделу профита и радничку демократију у државних предузећа која су затим постала директно друштвено власништво запослених. Дана 13. јануара 1953. године, је прокламовано да је закон о самоуправљању од сада основа читавог друштвеног поретка у Југославији. Тито је такође заменио [[Иван Рибар|Ивана Рибара]] на месту председника државе, 14. јануара 1953. После Стаљинове смрти Тито је одбио позив СССР за посету како би се разговарало о нормализацији односа између две земље. [[Никита Хрушчов]] и [[Николај Булгањин]] су након тога посетили Београд 1955. године и званично се извинили због недела Стаљинове администрације. Тито је посетио СССР 1956. године, што је указало свету да анимозитет између Југославије и Совјетског Савеза полако попушта.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,862216,00.html | title = Discrimination in a Tomb| work = Time | date = 18. 6. 1956| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>▼
 
▲Дана 26. јуна 1950. године, [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина]] подржала је закон који су написали Милован Ђилас и Тито о „[[Samoupravljanje|самоуправљању]]": тип кооперативног независног социјалистичког експеримента који је увео поделу профита и радничку демократију у државних предузећа која су затим постала директно друштвено власништво запослених. Дана 13. јануара 1953. године, је прокламовано је да је закон о самоуправљању од сада основа читавог друштвеног поретка у Југославији. Тито је такође заменио [[Иван Рибар|Ивана Рибара]] на месту председника државе, 14. јануара 1953. После Стаљинове смрти Тито је одбио позив СССР за посету како би се разговарало о нормализацији односа између две земље. [[Никита Хрушчов]] и [[Николај Булгањин]] су након тога посетили Београд 1955. године и званично се извинили због недела Стаљинове администрације. Тито је посетио СССР 1956. године, што је указало свету да анимозитет између Југославије и Совјетског Савеза полако попушта.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,862216,00.html | title = Discrimination in a Tomb| work = Time | date = 18. 6. 1956| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>
 
==== Покрет несврстаних ====
{{main|Покрет несврстаних}}
[[Датотека:Jawaharlal Nehru, Nasser and Tito at the Conference of Non-Aligned Nations held in Belgrade.jpg|лево|мини|лево|298п|Тито, Нехру и Насер на Београдској конференцији.]]
 
Под вођством Тита, Југославија је постала један од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], покрета који је током Хладног рата представљао 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица [[Организација уједињених нација|УједињенихОрганизације уједињених нација]]. Године 1961. Тито је био један од оснивача Покрета заједно са председником Египта [[Гамал Абдел Насер|Гамалом Абделом Насером]], премијеромпредесдником Владе Индије [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлалом Нехруом]], председником Индонезије [[Сукарно]]м и председником Гане [[Кваме Нкрума|Квамеом Нкрумом]]. Ова иницијатива је позната и под именом „Иницијатива петорице” (Тито, Нехру, Насер, Сукарно и Нкрума), која је имала за циљ да се успоставе јаке везе између земаља трећег света. Овај потез је много допринео побољшању дипломатске позиције Југославије. Дана 1. септембра 1961. године, Јосип Броз Тито је постао први генерални секретар Покрета несврстаних, на оснивачкој конференцији у Београду.
 
Тито је био веома значајна личност за неутралну спољну политику током Хладног рата и успостављање блиских односа са земљама у развоју. Док су са друге стране, односи са САД и западном Европом генерално били срдачни. Југославија је имала доста либералну политику путовања која је дозвољава странцима да слободно путују кроз земљу као и њеним грађанима да путују широм света, што није био случај са већином социјалистичких земаља тог доба.<ref name="Socialism of Sorts"/>
 
[[Датотека:Yugoslav passport Josip Broz Tito 1973.jpg|thumbмини|Дипломатски пасош Јосипа Броза Тита.|243п]]
 
Током своје политичке каријере, Јосип Броз Тито је упознао готово све виђеније лидереличности из периода Хладног рата, као што су лидери СССР [[Јосиф Стаљин]], [[Никита Хрушчов]] и [[Леонид Брежњев]]; Египата [[Гамал Абдел Насер]], Индије [[Џавахарлал Нехру]] и [[Индира Ганди]]; Британске премијере [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]], [[Ентони Идн]]а, [[Џејмс Калахан|Џејмса Калахана]] и [[Маргарет Тачер]]; Америчкеамеричке председнике [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајта Д. Ајзенхауера]], [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]], [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]], [[Џералд Форд|Џералда Форда]] и [[Џими Картер|Џимија Картера]]; као и многе друге политичким лидере, великодостојнике и шефове држава као што су [[Че Гевара]], [[Фидел Кастро]], [[Јасер Арафат]], [[Вили Брант]], [[Хелмут Шмит]], [[Жорж Помпиду]], [[Елизабета II|Краљица Елизабета II]], [[Хуа Гуофенг|Хуа Гуефенг]], [[Ким Ил Сунг]], [[Сукарно|Сукарна]], [[Шеик Муџибур Рахман]], [[Сухарто]], [[Иди Амин]], [[Хајле Селасије|Хаиле Селасије]] (који је уз НиколаеНиколаје Чаушеска био један од Титових најближих пријатеља), [[Кенет Каунда]], [[Муамер ел Гадафи]], [[Ерих Хонекер]], [[Николаје Чаушеску|Николае Чаушеску]], [[Јанош Кадар]] и [[Урхо Кеконен]], и многе друге личности из области филма, науке, књижевности...
 
Године 1953. Тито је отпутовао у В.Уједињено БританијуКраљевство у државну посетупосетум где се састао са премијером Винстоном Черчилом. Током ове посете је такође обишао [[Кембриџ]] и посетио Универзитетску библиотеку.<ref>{{cite web | url = http://www.britishpathe.com/workspaces/BritishPathe/NgGe1fPW | title = Pathe News films of state visit | accessdate = 15. 3. 2013 }}</ref>
 
Тито је посетио и Индију у периоду од 22. децембра 1954. до 8. јануара 1955. године.<ref>{{чињеницаcite web |title=Josip dateBroz Tito: Chronology Part Three |url=http://www.titoville.com/partthree.html 08|accessdate=12. 20179.}}<!-- mrtva2018 veza|archiveurl=https://web.archive.org/web/20001109100200/http://www.titoville.com/partthree.html od|archivedate=9. tog11. datuma-->2000 А|language=en}}</ref> поПо повратку из Индије су уклоњена многа ограничења црквама и другим верским институција која су била наметнута након завршетка Другог светског рата.
 
Због своје неутралности, Југославија била често редак пример неке комунистичке земље која је имала добре дипломатске односе са анти-комунистичким властима. На пример, Југославија је била једина комунистичка земља која је имала своју амбасаду у [[Парагвај]]у за време режима [[Алфредо Стреснер|Алфреда Стреснера]].<ref>{{cite web| url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+py0106)| title = Paraguay: A Country Study: Foreign Relations| quote = Foreign policy under Stroessner was based on two major principles: nonintervention in the affairs of other countries and no relations with countries under [[Marxist]] governments. The only exception to the second principle was Yugoslavia.| accessdate = 11. 4. 2009}}</ref> Једини изузетак од политике неутралности Југославије према анти-комунистичкимантикомунистичким земљама је [[Чиле]] за време [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]]; Југославија је била једна од многих земаља које су прекинуле дипломатске односе са Чилеом након [[Државни удар у Чилеу 1973.|свргавања]] [[Салвадор Аљенде|Салвадора Аљендеа]].<ref>{{cite book| title = Military Rule in Chile: Dictatorship and Oppositions| last = Valenzuela| first = Julio Samuel| last2 = Valenzuela| first2 = Arturo| year = 1986| publisher = Johns Hopkins University Press| pages = 316}}</ref>
 
==== Реформе ====
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Elizabeth II i Josip Broz Tito,1972, u Beogradu.jpg|мини|десно|328п|Тито и британска краљица Елизабета II у Београду 1972. године.]]
 
Дана 7. априла 1963, ФНРЈ је променила свој званични назив у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] (СФРЈ)]]. Реформе су охрабриле приватне предузетнике и знатно смањиле ограничење религијског изражавања.<ref name="Socialism of Sorts">{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,942012,00.html | title = Socialism of Sorts| work = Time Magazine| date = 10. 6. 1966| accessdate = 27. 4. 2010|quote=Today, as the rest of Eastern Europe begins to catch on, Yugoslavia remains the most autonomous, open, idiosyncratic and unCommunist Communist country anywhere on earth. ...Families are being encouraged by the Communist government to indulge in such capitalist practices as investing in restaurants, inns, shoe-repair shops and motels. ...Alone among Red peoples, Yugoslavs may freely travel to the West. ...Belgrade and the Vatican announced that this month they will sign an agreement according new freedom to the Yugoslav Roman Catholic Church, particularly to teach the catechism and open seminaries.}}</ref> У јесен 1960. Тито се је састао са председником САД, Двајтом Д. Ајзенхауером на [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералној скупштини Уједињених нацијаОУН]]. Тито и Ајзенхауер су разговарали о низу питања од контроле наоружања до економскогпривредног развоја. Када је Ајзенхауер у шали закључио да је југословенски неутрализам „неутрално на његовој страни”, Тито је одговорио да неутрализам не значи пасивност, али значи „не заузимање страна”.<ref name="Lees">{{cite book| last = Lees| first = Lorraine M. | title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War, 1945–19601945—1960 | publisher = Penn State Press | year = 2010| isbn = 978-0-271-04063-9| pages = 233,234233—234}}</ref>
 
Године 1966. потписан је споразум са Ватиканом који је гарантовао већу слободу југословенској Римокатоличкој цркви у Југославији. Споразум је такође смирио тензије, које су спречавале именовање нових епископабискупа у Југославији од 1945. Титов нови социјализам је наишао на отпор традиционалних комуниста, што је кулминирало сукобом са другим човеком Југославије, Александром Ранковићем и његовом сменом на [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионском пленуму]] из 1966. године.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,836660,00.html| title = Unmeritorious Pardon| work = Time Magazine | date = 16. 12. 1966| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Тито је исте године изјавио да Југославија мора развијати либерални комунизам, уместо ортодоксног лењинизма.<ref name="Payne">{{cite book| last = Payne| first = Stanley | title = Spain: A Unique History | publisher = Univ of Wisconsin Press | year = 2011| isbn = 978-0-299-24933-5| pages = 227}}</ref>
 
Дана 1. јануара 1967. године, Југославија је била прва комунистичка земља која је отворила своје границе за све стране посетиоце и укинула визни режим.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html| title = Beyond Dictatorship | work = Time | date = 20. 1. 1967| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> Исте године Тито је почео активније да се залаже за мирно решење [[Израелско-арапски сукоб|арапско-израелског сукоба]]. Његов план је позвао [[Палестинци|Палестинце]] да признају државу [[Израел]] у замену за територије које је Израел освојио.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,841036,00.html| title = Still a Fever| work = Time | date = 25. 8. 1967| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Reza Pahlavi, poslednji iranski sah, u Beogradu, juni 1973.JPG|мини|269п|Тито и ирански шах [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]] у Београду 1973. године.]]
 
Године 1968, Тито је понудио чехословачком лидерувођи [[Александер Дупчек|Александру Дубчеку]] да дође у [[Праг]] у року од три сата ако је Дубчеку потребна помоћ у суочавању са Совјетима.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,838544,00.html | title = Back to the Business of Reform| work = Time Magazine| date = 16. 8. 1968| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref> У априлу 1969. године, Тито је сменио генерале ЈНА [[Иван Гошњак|Ивана Гошњака]] и [[Раде Хамовић|Радета Хамовића]], након што је проценио да је југословенска војскаЈНА била неспремна да одговори на потенцијалну сличну инвазију на Југославију.<ref>{{cite news| title = Tito Orders Quiet Purge of Generals| last = Binder| first = David| newspaper = Dayton Beach Morning Journal| date = 16. 4. 1969}}</ref>
 
Тита је Савезна скупштина 1971. године, Тито је поново изабранизабрала за председника СФР Југославије од стране Савезне скупштине, по шести пут. У свом говору пред Савезном скупштином изнео је 20 свеобухватних уставних амандмана који би требали да дају будући оквир [[Устав Југославије из 1974. године|уставу]] на којећемкојем ће се базиратизаснивати земља. Изменама је предвидено увођење [[Председништво СФРЈ|колективног председништва]], 22-чланог тела састављеног од изабраних представника из шест република и две аутономне покрајине. Тело би имало једног Предсједавајућегпредсједавајућег Председништва, а председавање Председништвом би се ротирало између шест република. Када Савезна скупштина не буде могла да се договори о закону, колективно председништво би имало моћ да влада декретом. [[Џемал Биједић]] је изабран за премијера. Нове измене су имале за циљ децентрализацију земље давањем веће аутономије републикама и покрајинама. Федерална влада би задржала управу само над спољним пословима, одбрани, унутрашњој безбедности, монетарној политици, слободној трговини у оквиру Југославије, и развојним кредитима за сиромашније регионе. Контролу образовања, здравствене заштите и становања су према овим амандманима у потпуности вршиле владе република и аутономних покрајина.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903055-1,00.html| title = Tito's Daring Experiment| work = Time | date = 9. 8. 1971| accessdate = 27. 4. 2010}}</ref>
 
У очима западаЗапада, највећа Титова снага је била то што је био у стању да сузбије националистичке побуне и одржи јединство у целој земљи.<ref name="Mitchell">{{cite book| last = Mitchell| first = Laurence | title = Serbia | publisher = Bradt Travel Guides | year = 2010| isbn = 978-1-84162-326-9| pages = 23}}</ref> Ова способност је неколико пута стављена на пробу током његове каријере, нарочито током [[Хрватско прољеће|Хрватског прољећа]] (Масовни покрет- — МАСПОК), када је влада успела да потисне јавне демонстрације и супротна мишљења у КПЈ. Упркос овом сузбијању, многи захтеви МАСПОК-а је касније унето у нови устав, јакокоји подржанимје одТито стране самогјако Титаподржаваоа, насупрот опозиције из српског огранка КПЈ. Дана 16. маја 1974. године, донет је нови устав, а остарели Тито је именован за [[Доживотни председник|доживотног председника]], статус који је имао пет година.
 
=== Негативни аспекти владавине ===
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Ricard Nikson i Tito, 30 sept 1970 ).JPG|мини|десно|354п|Ричард Никсон и Тито у Београду 1970. године.]]
 
На челу веома ауторитативног режима, Тито је имао веома велику власт у Југославији, са сложеном бирократијом којом су гушена људска права.{{sfn|McGoldrick|2000|p=17}} Главне жртве његовог ауторитета били су у првим годинама познатих и наводни стаљинисти, као што су [[Драгослав Михаиловић]] и [[Драгољуб Мићуновић]], а у наредним годинама, чак и неки од најистакнутијих Титових сарадника су били ухапшени. Дана 19. новембра 1956. један од најближих Титових сарадника и човек који је сматран за могућег Титовог наследника, Милован Ђилас је ухапшен због критике Титовог режима. Ово је примењивано и над неким интелектуалцима, као што је [[Венко Марковски]], који је ухапшен и послат у затвор у јануару 1956. године због писања песама које су протумачене као антирежимске.
 
Чак и након реформе из 1961. када је Титова власт постала либералнија од других комунистичких режима, Комунистичка партијаКП је наставила да балансира између либерализма и ауторитаризма.{{sfn|Matas|1994|p=34}} Титова тајна полиција је била уређена по узору на совјетски [[Комитет државне безбједности|КГБ]] а њени чланови су били свеприсутни.{{sfn|Corbel|1951|ppp=173–174173—174}} Према [[Давид Матес|Давиду Матесу]], осим Совјетског Савеза, Југославија је имала више политичких затвореника него све остале земље источне Европе заједно.{{sfn|Matas|1994|p=36}} А премаПрема неким проценама, скоро половина политичких затвореника у Југославији били су Албанци због пропагирања свог етничког идентитета.{{sfn|Matas|1994|p=39}} Уопштено говорећи, иако је Југославија била потписница [[Међународна конвенција о грађанским и политичким правима|Међународне конвенције о грађанским и политичким правима]], мало обзира је посвећивано некима од њених одредби.{{sfn|Matas|1994|p=37}}
 
Титова Југославија је била заснована на поштовању националности, иако је Тито у корену спрећаваоспречавао сваки вид буктања национализма који је претио да угрози југословенску федерацију.{{sfn|Finlan|2004}}
 
Послератни развој Југославије под Титом је био огроман. Међутим, из економске перспективе, модел који је спроводио Тито ослањао се на дуг и није био изграђен на стабилним основама. Од 1970. дуг више није био преусмераван за финансирање инвестиција, већ за покриће текућих трошкова. Земља је запала у дубоку економску кризу, обележеном значајним растом незапослености и инфлацијом.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=xqvpudh8dasC&pg=PA3694| title = The 20th Century O-Z: Dictionary of World Biography| last = Magill| first = Frank N.| publisher = Routledge| year = 1999| pages = 3694}}</ref> Знак нестабилности југословенске привреде појавио се одмах након Титове смрти, када СФР ЈугославијаСФРЈ није могла да отплати масивни дуг који се накупио између 1961. и 1980. године.<ref>{{cite web| url = https://mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse| title = The Economy of Tito's Yugoslavia: Delaying the Inevitable Collapse| publisher = Ludwig von Mises Institute Canada| year = 2014}}</ref> Између 1961. и 1980. године спољни дуг Југославије повећаван је неодрживим темпом од преко 17% годишње.
 
Декласирани документи [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] показују да је већ 1967. године је било јасно да је Титов економски модел остварио раст бруто националног производа на основу прекомерних и често несмотрених индустријских инвестиција што је довело до хроничног дефицита у платном билансу државе.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=hYzo_TJ1BM4C&pg=PA25| title = Yugoslavia: From „national Communism” to National Collapse: US Intelligence| publisher = National Intelligence Council| year = 2006| pages = 312}}</ref>
Линија 300 ⟶ 303:
=== Завршне године ===
{{погледај|Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Распад Југославије}}
[[Датотека:Tito's funeral.svg|thumbnailмини|273x273pxдесно|273п|{{legend|#000080|Државе које су послале званичне делегације.}}
{{legend|#FF6600|Државе које нису послале званичне делегације, али су из њих дошле делегације партија.}}
{{legend|#FFFF00|Државе које нису послале званичне делегације.}}]]
 
Након уставних промена 1974. године, Тито је почео да постепено смањује своју улогу у вођењу државе. Наставио да путује у дипломатске посете и прима стране делегације. Ишао је у [[Пекинг]] 1977. а заузврат, редседникпредседник [[Кина|НР Кине]] [[Ху Гуефенг је]] посетио је Југославију 1979. Током посете САД, 1978. године успостављене су строге мере безбености у [[Вашингтон]]у због протеста анти-комунистичкеантикомунистичке хрватске, српске и албанске емиграције.<ref>{{cite news | title = Carter Gives Tito Festive Welcome | agency = Associated Press | date = 7. 3. 1978}}</ref>
 
Током 1979. године Титово стање се драстично погоршало. Дана 7. јануара и поново 11. јануара 1980. године, Тито је примљен у Медицински центар у Љубљани, са циркулацијонимциркулационим проблемима у ногама. Лева нога му је ампутирана убрзо након тога, због артеријских блокада.
 
Јосип Броз Тито је умро од гангрене у Медицинском центру у Љубљани 4. маја 1980. у 15:05, три дана пре његовог 88. рођендана.<ref>{{cite web | url = http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364 | title = Josip Broz Tito Statement on the Death of the President of Yugoslavia | last = Carter| first = Jimmy| date = 4. 5. 1980 | accessdate = 26. 4. 2010}}</ref> Следећег дана, [[5. мај]]а, [[Плави воз|Плавим возом]] је из Љубљане у Београд стигао ковчег са његовим посмртним остацима. Смештен је у алеју скупе Југославије, где су државни функционери и грађани у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе. Дана [[7. мај]]а, преко 200 страних делегација поклонило се ковчегу Јосипу Броза у савезном парламенту. Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 700.000 људи и 209 делегација из 128 земаља од укупно 154 држава чланица УНОУН у то време. На основу броја присутних политичара и државних делегација, то је била највећа сахрана неког државника у историји.<ref name="vidmar166">{{cite book| title = Josip Broz Tito –— Ilustrirani življenjepis | last = Vidmar| first = Josip| last2 = Bobot| first2 = Rajko| last3 = Vartabedijan| first3 = Miodrag| last4 = Debeljaković| first4 = Branibor| last5 = Janković| first5 = Živojin| last6 = Dolinar| first6 = Ksenija| year = 1981| publisher = Jugoslovenska revija |id=| pages = 166}}</ref> По званичним подацима, сахрани јесу присуствовало 4 краља, 6 принцапринчева, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова.<ref name="Ridley">{{cite book| title = Tito: A Biography | last = Ridley| first = Jasper | year = 1996| publisher = Constable | isbn = 978-0-09-475610-6| pages = 19}}</ref>
 
Извештај „[[Њујорк тајмс]]а” о сахрани Јосипа Броза Тита:
Линија 387 ⟶ 390:
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.|340п]]
 
Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. БиоУ брак је у бракуступао неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 1936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце, али је само њихов син Жарко Леон преживео.{{sfn|Barnett|2006|p=39}} Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у Хотелухотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. {{sfn|Barnett|2006|p=44}} Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године.<ref name="mandc">{{cite web | url = http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | archive-url = http://web.archive.bibalex.org/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | dead-url = yes | archive-date = 8. 12. 2011 | title = Tito's ex wife Hertha Hass dies | publisher = Monsters and Critics | date = 9. 3. 2010 | accessdate = 29. 4. 2010 | df = }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године, она је родила њиховог сина, [[Мишо Броз|Александра „Мишу” Броза]]. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године.<ref>{{cite web | url = http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 | title = U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas | publisher = Večernji list | date = 9. 3. 2010 | accessdate = 29. 4. 2010}}</ref>
 
Фебруара 1941. Тито упознаје [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] у Загребу, где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке.<ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршал је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у [[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена током 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
 
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|325п|десно|Јованка Броз 1970.|325п]]
 
Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.
Линија 397 ⟶ 400:
Тито је имао скоро 59. година, а Јованка 27. када су се коначно венчали у априлу 1952. године, са шефом државне безбедности Александром Ранковићем, као кумом. Пошто је Јованка била једина Титова жена док је био на власти, она је такође отишла у историју као прва дама Југославије. Међутим, њихов однос није био идиличан. Поједини незванични извјештаји говоре да су се Тито и Јованка чак и формално развели крајем 1970-их, мало пре његове смрти. Међутим, током Титове сахране, Јованка је била присутна као његова званична супруга. Тито и Јованка нису имали деце.
 
Титов најпознатији унук, [[Јосип Броз Јошка|Јошка Броз]], је тренутно је вођа [[Комунистичка партија (Србија)|КП Србије]].
 
Као председник, Тито је имао приступ великој (државној) имовини. У Београду је боравио у званичној резиденцији, у Ужичкој 15. А користио је и Бели двор. [[Бриони|Брионска острва]] су представљала летњу државну резиденцију од 1949. године. Павиљон је дизајнирао [[Јоже Плечник]], а он укључује и зоолошки врт. Близу 100 страних шефова држава је боравило у овој резиденцији, заједно са филмским звездама као што су [[Елизабет Тејлор]], [[Ричард Бартон]], [[Софија Лорен]], [[Ђина Лолобриђида]] и многи други.
 
Друга значајна резиденција је била на [[Бледско језеро|језеру Блед]] , док су шуме [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђева]] биле поприште „дипломатског лова”. До 1974. године југословенски председник је имао на располагању 32 званичне резиденције, веће или мање.{{sfn|Barnett|2006|p=138}} Међутим, сва ова имовина није била у његовом, већ у државном власништву и многе од ових резиденција су и даље у употреби од странекористе државадржаве насталихнастале распадом бивше Југославије.
 
У младости је Тито похађао католичку недељну школу. Међутим, након инцидента у коме га је свештеник ошамарио и викао на њега зато што се спетљао када му је помагао да скине одору, Тито није више ушао у цркву. Као одрасла особа, често се изјашњавао као атеиста.{{sfn|Sherwood|2013|p=129}}
 
== Наслеђе ==
[[Датотека:Titov spomenik.jpg|thumbмини|306x306pxдесно|306п|Титова статуа у [[Кумровец|Кумровцу]].]]
У хрватском приморском граду [[Опатија (град)|Опатији]] главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>{{cite web |title=search string: Maršala Tita |url=https://www.openstreetmap.org/search?query=Mar%C5%A1ala%20Tita#map=17/44.53459/18.69197 |website=OpenStreetMap |accessdate=11. 9. 2018}}</ref> Једна од главних улица у центру [[Сарајево|Сарајева]] се зове Титоva улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Босанци и Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33м, се налази се на Титовом тргу у [[Велење|Велењу]].<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia | url = http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju | title = Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju | encyclopedia = Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] | first1 = Alenka | last1 = Bartulovič|editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež|editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed|editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik|editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič|editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin|editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines| accessdate = 12. 3. 2012 | language = sl}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду [[Марибор]]у носи назив Тито мост.<ref>{{cite web| url = http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx | title = Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) | publisher = Maribor | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Централни трг у [[Копар|Копру]], највећем приморском граду у Словенији такође носи Титово име.<ref>{{cite web| url = http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html | title = Saša S: Tito square smile in Koper | publisher = Pano | date = 8. 4. 2011 | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Такође, један астероид, откривен од стране српског научника [[Милорад Б. Протић|Милорада Б. Протића]] 1937. године носи име „[[1550 Тито]]”.<ref>Schmadel, Lutz D. . [https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-540-29925-7_1551 Dictionary of Minor Planet Names – (1550) Tito]. Springer Berlin Heidelberg. {{page| year = 2007| isbn = 978-3-540-00238-3| pages = 123}} Retrieved 30 December 2016.</ref>▼
 
▲У хрватском приморском граду [[Опатија (град)|Опатији]] главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>{{cite web |title=search string: Maršala Tita |url=https://www.openstreetmap.org/search?query=Mar%C5%A1ala%20Tita#map=17/44.53459/18.69197 |website=OpenStreetMap |accessdate=11. 9. 2018}}</ref> Једна од главних улица у центру [[Сарајево|Сарајева]] се зове ТитоvaТитовa улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Босанци и Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33м33 м, се налази се на Титовом тргу у [[Велење|Велењу]].<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia | url = http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju | title = Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju | encyclopedia = Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem –— DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] | first1 = Alenka | last1 = Bartulovič|editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež|editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed|editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik|editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič|editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin|editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines| accessdate = 12. 3. 2012 | language = sl}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду [[Марибор]]у носи назив Тито мост.<ref>{{cite web| url = http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx | title = Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) | publisher = Maribor | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Централни трг у [[Копар|Копру]], највећем приморском граду у СловенијиСловеније, такође носи Титово име.<ref>{{cite web| url = http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html | title = Saša S: Tito square smile in Koper | publisher = Pano | date = 8. 4. 2011 | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Такође, један астероид, откривенкога одје странеоткрио српскогсрпски научниканаучник [[Милорад Б. Протић|Милорада Б. Протића]] 1937. године носи име „[[1550 Тито]]”.<ref>Schmadel, Lutz D. . [https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-540-29925-7_1551 Dictionary of Minor Planet Names –— (1550) Tito]. Springer Berlin Heidelberg. {{page| year = 2007| isbn = 978-3-540-00238-3| pages = 123}} Retrieved 30 December 2016.</ref>
Сваке године се организује штафета „Братство и јединство” у Црној Гори, Македонији и Србији која на крају завршава у „Кући цвећа” у Београду 25. маја - на Титовом гробу. Истовремено, тркачи у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини крећу у Кумровец.<ref>{{cite web| url = http://www.balkaninsight.com/en/article/relay-for-tito-leaves-montenegro-en-route-to-belgrade | title = Relay for Tito leaves montenegro en route to Belgrade | publisher = Balkan Insights | accessdate = 3. 5. 2013}}</ref>▼
 
▲Сваке године се организује штафета „Братство и јединство” у Црној Гори, Македонији и Србији која на крају завршава у „Кући цвећа” у Београду 25. маја -— на Титовом гробу. Истовремено, тркачи у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини крећу у Кумровец.<ref>{{cite web| url = http://www.balkaninsight.com/en/article/relay-for-tito-leaves-montenegro-en-route-to-belgrade | title = Relay for Tito leaves montenegro en route to Belgrade | publisher = Balkan Insights | accessdate = 3. 5. 2013}}</ref>
 
[[Орсон Велс]] је једном за Тита рекао да је „највећи човек у данашњем свету."<ref>{{Cite news| url = http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/orson-welles-centenary-britain-has-tended-to-regard-the-citizen-kane-star-with-a-mix-of-reverence-and-disapproval-10324625.html| title = Orson Welles centenary: A mix of reverence and disapproval| last = Macnab| first = Geoffrey| date = 17. 6. 2015| newspaper = The Independent| accessdate = 17. 2. 2017}}</ref> а [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]] је рекао :"Маршал Тито је највећи херој Другог светског рата”.
 
== Одликовања ==
 
Најзначајнија домаћа одликовања:
{| class="wikitable"
Линија 467 ⟶ 472:
| [[Датотека:Legion Honneur GC ribbon.svg|100п]]|| [[Национални орден Легије части]]|| {{зас|Француска}} [[Француска]] || Највише одликовање Француске, награђен „за изузетне доприносе у борби за мир”.
|-
| [[Датотека:National Order of Merit Grand Cross Ribbon.png|100п]]|| [[Национални орден за заслуге]]|| {{зас|Француска}} [[Француска]] || Одликовање додељенододелио од стране председникапредседник Француске у Београду 6. децембра 1976.
|-
| [[Датотека:GER Bundesverdienstkreuz 9 Sond des Grosskreuzes.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге СР Немачке|Велики крст Ордена за заслуге СР Немачке]]|| {{зас|Западна Немачка}} || Највећа могућа класа једног државног ордена Западној Немачке (и модерне Немачке). Додељено у Бону 24. јуна 1974.
Линија 475 ⟶ 480:
| [[Датотека:Cordone di gran Croce di Gran Cordone OMRI BAR.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге Републике Италије]] || {{зас|Италија}} [[Италија]] || Највише одликовање Италије, Додељено у Београду 2. октобра 1969.
|-
| [[Датотека:JPN Daikun'i kikkasho BAR.svg|100п]]|| [[Врховни орден Хризантеме]] || {{зас|Јапан}} [[Јапан]] || Највише одликовање које се у Јапану додељује живим особама од стране Јапана. Додељен у Токију 8. априла 1968.
|-
| [[Датотека:MEX Order of the Aztec Eagle 1Class BAR.png|100п]]|| [[Орден Астечког орла]] || {{зас|Мексико}} [[Мексико]]|| Највише одликовање које се у Мексику додељује странцима од стране Мексика. Додељено у Београду 30. марта 1963.
|-
| [[Датотека:Ord.Neth.Lion.jpg|100п]]|| [[Орден холандског лава]] || {{зас|Холандија}} [[Холандија]]|| Орден Холандије који је установио први краљ Холандије , Вилијем I. Додељено у Амстердаму 20. октобра 1970.
|-
| [[Датотека:St Olavs Orden storkors stripe.svg|100п]]|| [[Орден Светог Олафа]] || {{зас|Норвешка}} [[Норвешка]]|| Највиши норвешки ред витештва. Додељен у Ослу 13. маја 1965.
Линија 509 ⟶ 514:
:Тито на фотографијама [[Stevan Kragujević|Стевана Крагујевића]]
<gallery mode="packed">
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg|Маршал Јосип Броз Тито
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg|Маршал Јосип Броз Тито, педесетих година
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, zvanicni portret Direkcije za informacije FNRJ, 1950.JPG| Званични портрет Дирекције за информисање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], 1950.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, izbor za Predsednika, 1953.jpg|Избор за Председника, 1953.
Датотека:Stevan Kragujevic, TIto, Radionica umetnicke razbarije , Ohrid, 1957.jpg|Посета [[Охрид]]у, 1957.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Dom sindikata, 1957.jpg|У [[Дом синдиката (Београд)|Дому синдиката]], 1957.
Датотека:Stevan Kragjevic, Sutjeska, 1958, smotra prezivelih, sa Kocom Popovicem.jpg|[[Национални парк Сутјеска|Сутјеска]], смотра преживелих бораца, са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]], 1958.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, kabinet, 1959.jpg|У кабинету, 1959.
Датотека:Stevan Kragujevic, TIto, Subotica, 1960.jpg|У посети [[Суботица|Суботици]], 1960.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Lazarica, 1961.jpg|Посета [[црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|цркви Лазарици]], [[Крушевац]], 1961.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, predah, Jastrebac,1961.jpg|Предах на [[Јастребац|Јастребцу]], 1961.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, s lulom, Crni vrh 1961.jpg|На Црном врху, 1961.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, po povratku iz Moskve, 1962.jpg|По повратку из [[Москва|Москве]], 1962.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, ispred SIVa, 1962.jpg|Испред [[Савезно извршно веће|СИВ]]-а, 1962.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, na brodu Galeb, 1962.JPG|На броду [[Галеб (брод)|Галеб]], са посадом, 1962.
Датотека:Stevan Kragujevic Tito Proslava 20g JRM 1962.jpg|Прослава 20. годишњице ЈРМ, 1962.
Датотека:Stevan Kragujevic,Tito, Sa kamerom, na brodu Galeb.jpg|На броду Галеб
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, povratak iz SAD, 1963, dobrodoslica omiljenog vucjaka.JPG|На повратку 1963. из САД, добродошлица омиљеног вучјака
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, radno.jpg|Тито радно
Датотека:Stevan Kragujeivci, Tito i Jovanka Broz, novogodisnji ples, sezdesetih.tif|Са супругом Јованком, новогодишњи плес
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Secanje na pecinu, Drvar, 1966.jpg|Сећање на пећину у Дрвару, 1966.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Magnohrom, Kraljevo, 1966.jpg|У Магнохрому, у Краљеву
Датотека:Stevan Kragujevic Tito Dolazak u Skupstinu.jpg|Долазак у Скупштину Југославије
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Maketa i plan Novog Beograda, 1967.jpg|Испред макете и плана Новог Београда, 1967.
Датотека:Stevan Kragujevic, TIto u Politici, 5. februar 1969.jpg|Тито у Политици, 5. фебруара 1969.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Jajce, 1969.jpg|У Јајцу, 1969.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Drugi orden narodnog heroja, 1972.jpg|У Скупштини Југославије после добијања другог Ордена народног хероја, 1972.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Radionica u Gosi, masine na kojima je radio.jpg|Тито у радионици у Гоши, на машинама на којима је радио
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito i gardisti.jpg|Тито и гардисти
Датотека:Stevan Kragujevic, Nakon izbora za Dozivotnog predsednika, maj 1974.JPG|Тито и Јованка Броз након избора за доживотног председника СФРЈ, 1974.
Датотека:Stevan Kragujevic,Tito, otvaranje mosta 25 maj, 1974.jpg|Са отварања моста 25. мај, 1974.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Prvomajska parada.jpg|Првомајска парада
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, u Narodnoj biblioteci Srbije, 1975.JPG|Тито у Народној библиотеци, 1975.
Датотека:Stevan Kragujevic, Sa otvaranja pruge Beograd-Bar, Plavi voz 1976.jpg|Са отварања пруге Београд-Бар, 1976.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, jesen 1977.jpg|Јесен 1977.
Датотека:Stevan Kragujevic, TIto, Smederevo, 1977.jpg|У Седереву, 1977.Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Treci orden Narodnog heroja.jpg|Трећи Орден народног хероја
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Predah u Narodnoj skupstini.jpg|Предах у Народној скупштини
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito razmisljanje.jpg|Размишљање
Датотека:Stevan Kagujevic, Tito, na Djerdapu, 1977.jpg|На Ђердапу, 1977.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, pionirka.jpg|Са пионирком
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, XI Kongres SKJ, 1978.JPG|Тито на 11. Конгресу СКЈ, 1978.
Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, 1978.jpg|Тито, 1978.
Датотека:Stevan Kragujevic Tito, Igalo, 1978.jpg|Игало, 1978.
Датотека:Stevan Kargujevic, TIto,povratak iz Havane, 79.jpg|На повратку из Хаване, 1979
</gallery></center>
 
== Занимљивости ==
Линија 576 ⟶ 581:
* {{Cite book | ref = harv| last = Ramet| first = Sabrina P.| last2 = Matić| first2 = Davorka| title = Democratic Transition in Croatia: Value Transformation, Education, and Media| publisher = Texas A&M University Press| year = 2007| isbn = 978-1-58544-587-5| pages = 274}}
* {{Cite book| ref = harv| title = Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries That Doomed WWII Yugoslavia| last = Kurapovna| first = Marcia| year = 2009| publisher = John Wiley and Sons| isbn = 978-0-470-08456-4| pages = 87}}
* {{Cite book| ref = harv| author1 = Melissa Katherine Bokovoy| last2 = Irvine| first2 = Jill A.| author3 = Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945–19921945—1992| publisher = Palgrave Macmillan| year = 1997| isbn = 978-0-312-12690-2| pages = 36}}
* {{Cite book| ref = harv| author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87| year = | publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| pages = 87}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Dedijer| first = Vladimir| title = JOSIP BROZ TITO PRILOZI ZA BIOGRAFIJU| year = 1955| publisher = KULTURA| url = http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf}}
Линија 582 ⟶ 587:
* {{cite encyclopedia | year = 1975| title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]| encyclopedia = | publisher = Младост| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito| year = 1972| publisher = Abacus Press}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–19451941—1945: The Chetniks| year = 1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover | publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-0857-9}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Milazzo| first = Matteo J. | year = 1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press | isbn = 978-0-8018-1589-8}}
* Џаспер Рипли „'''Тито'''”, „Мир” Нови Сад, 1998. година
Линија 602 ⟶ 607:
| editor-first = David P.| title = Encyclopedia of Human Rights| url =https://books.google.com/books?id=1QbX90fmCVUC&pg=RA4-PA47
| volume = 5| year = 2009| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England| isbn = 978-0-19-533402-9| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Frankel| first = Benjamin| title = The Cold War, 1945–19911945—1991: Leaders and Other Important Figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World
| volume = 2| publisher = Gale Research| location = London, England| year = 1992| isbn = 978-0-8103-8928-1| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Finlan| first = Alastair| title = The Collapse of Yugoslavia 1991–19991991—1999| url =https://books.google.com/books?id=sZuHCwAAQBAJ| year = 2004| publisher = Osprey Publishing| location = New York, USA| isbn = 978-1-4728-1027-4| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Jeffreys-Jones| first = Rhodri| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url =https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC| year = 2013| publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| ref = }}
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Kocon| first1 = Ivan| last2 = Jeličić| first2 = Matej| last3 = Škunca| first3 = Ivan| title = Stvaranje Titove Jugoslavije | year = 1988| location = Opatija, Yugoslavia| publisher = Otokar Keršovani| isbn = 978-86-385-0091-8| ref = refKocon1988}}
Линија 616 ⟶ 621:
* {{Cite book| ref = harv| last = Minahan| first = James| title = Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States| url =https://books.google.com/books?id=RSxt-JB-PDkC| year = 1998| publisher = Greenwood Publishing Group| location = Westport, Connecticut| isbn = 978-0-313-30610-5| ref = harv}}
* Pavlowitch, Stevan K. Tito, „Yugoslavia's Great Dictator; A Reassessment'', London, Hurst, 1992.
* {{Cite book| ref = harv| last = Ramet| first = Sabrina Petra| authorlink = Sabrina Petra Ramet| year = 2006| title = The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–20051918—2005| publisher = Indiana University Press| location = Bloomington, Indiana| isbn = 978-0-253-34656-8| url =https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Ridley| first = Jasper| title = Tito: A Biography| year = 1994| publisher = Constable and Company| location = London, England| isbn = 978-0-09-475610-6}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Roberts| first = Walter R.|author-link = Walter Roberts (writer)| year = 1987| title = Tito, Mihailović and the Allies: 1941–19451941—1945| publisher = Duke University Press| location = New Brunswick, New Jersey| isbn = 978-0-8223-0773-0| url =https://books.google.com/books?id=43CbLU8FgFsC| ref = refRobert1987}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Swain| first = Geoffrey| title = Tito: A Biography| year = 2010| publisher = I.B. Tauris| location = London, England| isbn = 978-1-84511-727-6| url =https://books.google.com/books?id=BFgBAwAAQBAJ| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Sherwood| first = Timothy H.| title = The Rhetorical Leadership of Fulton J. Sheen, Norman Vincent Peale, and Billy Graham in the Age of Extremes| url =https://books.google.com/books?id=LcodAAAAQBAJ| year = 2013| publisher = Lexington Books| isbn = 978-0-7391-7431-9| ref = refSherwood2013}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| year = 1975| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–19451941—1945: The Chetniks| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California| isbn = 978-0-8047-0857-9| url =https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ| ref = refTomasevich1975}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| year = 2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–19451941—1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California| isbn = 978-0-8047-3615-2| url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC| ref = refTomasevich2001}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Trbovich| first = Ana S.| title = A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration| year = 2008| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England| isbn = 978-0-19-533343-5}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito...| year = 1972| publisher = Abacus Press| location = Tunbridge Wells, England| isbn = 978-0-85626-011-7}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јосип_Броз_Тито”