Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке; козметичке измене
{{закључано-анон}}
{{Инфокутија држава
| име државе = {{Br separated entries | -{Република Српска}- | -{Republika Srpska}-}}
| име генитив = Републике Српске
| положај = RS Location.PNG
| независност тип = Настанак
| приступница догађај1 = [[s:Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ]]
| приступница датум1 = [[9. јануар]] [[1992]].<br />
 
[[Дан Републике Српске]]
| приступница догађај2 =[[s:Устав Српске Републике Босне и Херцеговине|Устав Српске Републике БиХ]]
}}
 
'''Република Српска''', неформално '''Српска''', један је од два [[ентитет (политика)|ентитета]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], поред [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].<ref name='"Устав БиХ"'>{{cite web| title = Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула| url = http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20160326010746/http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-date = 21. 2. 2018| work = www.oscebih.org| publisher = OSCE| quote = Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").}}</ref> Налази се у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]], тачније на западном дијелу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Највећи град је [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено [[политички систем Републике Српске|политичко]], административно, [[привреда Републике Српске|привредно]] и [[Универзитети у Републици Српској|универзитетско]] средиште.<ref>{{cite web| title = Општи подаци| url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| work=www.banjaluka.rs| publisher=Град Бања Лука| accessdate = 9. 11. 2017| archive-url=https://web.archive.org/web/20171108205608/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| archive-date = 8. 11. 2017| dead-url=yes| df=}}</ref> Српска се граничи [[Граница (географија)|државном границом]] са [[Србија|Републиком Србијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]] и [[Хрватска|Републиком Хрватском]], а [[Међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] са Федерацијом Босне и Херцеговине.
 
Настала је 9. јануара 1992. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web| title = Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] из [[1995]]. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
 
Према подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица.<ref name="РЗС"/> Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.<ref name="РЗС"/>
Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу [[запад]]—[[исток]], а источни у правцу [[север|сјевер]]—[[југ]]. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.
 
Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km<sup>2</sup>² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> на којој живи 1.170.342 становника.<ref name="РЗС"/>
 
Република Српска спада у групу [[континенталне земље|контитенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web| url = http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = | date = | accessdate = 29. 1. 2015}}</ref>
|-
| [[Национални парк Сутјеска]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web | url = http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title = Дани плавичасте љепотице | author = | authorlink = | vauthors = | date = 11. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 11. 8. 2011}}</ref>
| style="text-align:right" | 17.300
| style="text-align:center; padding:0;"|
== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Републике Српске}}
Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{Cite book| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com | date = | accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]].
 
[[Словени]] су се населили на ово подручје у 6. и 7. вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља|Дукље]], [[Историја Србије у средњем веку|Немањићке Србије]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Сремска земља|Сремске земље]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]].
 
[[Датотека:ManastirTvrdos.jpg|мини|200п|Манастир Тврдош, саграђен 1509. године]]
У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску вјеру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].<ref>{{Cite book| author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137}}</ref> Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]].
 
[[Датотека:Banski dvor221.jpg|200п|лево|мини|Бански двор, сједиште Врбаске бановине]]
[[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно сједиште у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.
 
Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{citeCite book| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006| pages = 12}}</ref>
 
=== Стварање Републике Српске ===
{{Quote box
| title =
| quote = „Имате 78 милиона пријатеља у Турској, који су са вама у свакој ситуацији да вас подрже. Када овдје некоме потече крв из носа, код нас крене крв из жиле куцавице... Турска је овдје увијек била, ево нас сада ту и биће вјечно.“
| author = ''Ахмет Давутоглу, 7. мај 2016. године''
| source =
{{посебан чланак|Представништва Републике Српске у иностранству}}
[[Датотека:Представништва Републике Српске у свијету.PNG|мини|right|200px|Представништва Републике Српске у свијету]]
Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web| url = http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>
 
[[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx | title = Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству | publisher = Vladars.net | date = 10. 8. 2012. | accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>{{чињеница| date = 09. 2018.}}<ref>{{cite web| url = http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs | date = 23. 3. 2012. | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| title = Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate = 23. 8. 2017}}</ref>
 
До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web| url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила изјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>
 
Са Србијом Република Српска има потписан споразум о специјалним и паралелним везама.<ref>{{Cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/09/27/srpski/vest-dana.shtml| title = Србија и РС оживеле Дејтонски споразум| work = Glas javnosti| accessdate = 25. 4. 2013}}</ref>
У подножјима планина прострле су се питоме и плодне [[Житарице|житне]] [[Равница|равнице]] [[Посавина|Посавине]] и [[Семберија|Семберије]], [[Лијевче поље|Лијевче поља]] и лагано заталасаних [[Поткозарје|Поткозарја]] и [[Подгрмеч]]а, као и предјели херцеговачког [[Крас (геоморфологија)|краса]], прошараног плодним [[крашко поље|крашким пољима]]. Водотоци моћних ријека [[Уна|Уне]], [[Сана (ријека)|Сане]], [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Укрина|Укрине]], [[Дрина|Дрине]] и [[Тара (река)|Таре]], засигурно најбистријих ријека на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], богати су сваковрсном [[рибе|рибом]]. Најпознатије бање у Републици Српској су: [[Бања Врућица|Врућица]], [[Бања Дворови|Дворови]], [[Бања Губер|Губер]], [[Бања Лакташи|Лакташи]], [[Слатина (Лакташи)|Слатина]], [[Бања Кулаши|Кулаши]], [[Бања Љешљани|Љешљани]], [[Бања Мљечаница|Мљечаница]] и [[Вишеградска Бања]], које имају изграђене значајне смјештајне капацитете.
 
Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | coauthors = | date = 25. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 29. 8. 2011.}}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = | authorlink = | coauthors = | date = 5. 7. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 6. 7. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика“, 28. јун 2013)]</ref>
 
<gallery mode="packed">
 
== Литература ==
* {{Cite book| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006|pages = 12}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137}}
* {{Cite book | ref = harv | url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn=978-1-136-20939-0| accessdate = 9. 11. 2017|pages = 137}}
 
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = httphttps://books.google.comba/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pgcK83AwAAQBAJ| last =PA137 Месиховић| yearfirst = 2013Салмедин| title = Илирике| publisher = RoutledgeФилозофски факултет у Сарајеву| isbnlocation = 978-1-136-20939-0Сарајево| year = 2014| isbn=9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137294}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Андрић| first = Александар| title = Историја Срба од 1918. до 2012.| isbn=978-86-6289-051-1}}
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv | url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ| last = Месиховић| first = Салмедин| title = Илирике| publisher = Филозофски факултет у Сарајеву| location = Сарајево| year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}
* {{Cite book | ref = harv | last = АндрићАнтић| first = АлександарЧедомир| last2 = Кецмановић| first2 = Ненад| title = Историја СрбаРепублике одСрпске| 1918.year до= 2016| publisher = 2012.Недељник| isbnlocation = 978-86-6289-051-1Београд}}
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv | last = Антић| first = Чедомир| last2 = Кецмановић| first2 = Ненад| title = Историја Републике Српске| year = 2016| publisher = Недељник| location = Београд}}
 
{{refend}}
1.506.851

измена