Република Српска — разлика између измена

| име државе = {{Br separated entries | -{Република Српска}- | -{Republika Srpska}-}}

| приступница датум1 = [[9. јануар]] [[1992]].<br />

'''Република Српска''', неформално '''Српска''', један је од два [[ентитет (политика)|ентитета]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], поред [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].<ref name='"Устав БиХ"'>{{cite web| title = Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула| url = http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20160326010746/http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-date = 21. 2. 2018| work = www.oscebih.org| publisher = OSCE| quote = Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").}}</ref> Налази се у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]], тачније на западном дијелу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Највећи град је [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено [[политички систем Републике Српске|политичко]], административно, [[привреда Републике Српске|привредно]] и [[Универзитети у Републици Српској|универзитетско]] средиште.<ref>{{cite web| title = Општи подаци| url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| work=www.banjaluka.rs| publisher=Град Бања Лука| accessdate = 9. 11. 2017| archive-url=https://web.archive.org/web/20171108205608/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| archive-date = 8. 11. 2017| dead-url=yes| df=}}</ref> Српска се граничи [[Граница (географија)|државном границом]] са [[Србија|Републиком Србијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]] и [[Хрватска|Републиком Хрватском]], а [[Међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web| title = Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] из [[1995]]. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km²² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> на којој живи 1.170.342 становника.<ref name="РЗС"/>

| style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web | url = http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title = Дани плавичасте љепотице | author = | authorlink = | vauthors = | date = 11. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 11. 8. 2011}}</ref>

Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{Cite book| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com | date = | accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]].

У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску вјеру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].<ref>{{Cite book| author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137}}</ref> Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]].

Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{citeCite book| url = | last = Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year = 2006| pages = 12}}</ref>

| quote = „Имате 78 милиона пријатеља у Турској, који су са вама у свакој ситуацији да вас подрже. Када овдје некоме потече крв из носа, код нас крене крв из жиле куцавице... Турска је овдје увијек била, ево нас сада ту и биће вјечно.“

Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web| url = http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>

[[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx | title = Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству | publisher = Vladars.net | date = 10. 8. 2012. | accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>{{чињеница| date = 09. 2018.}}<ref>{{cite web| url = http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs | date = 23. 3. 2012. | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| title = Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate = 23. 8. 2017}}</ref>

До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web| url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила изјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv | date = | accessdate = 10. 8. 2012.}}</ref>

Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | coauthors = | date = 25. 8. 2011. | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 29. 8. 2011.}}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web | url = http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = | authorlink = | coauthors = | date = 5. 7. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 6. 7. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика“, 28. јун 2013)]</ref>

* {{Cite book | ref = harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-136-20939-0| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137}}

* {{Cite book | ref = harv | url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last = Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year = 2014| isbn = 9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 294}}

* {{Cite book | ref = harv | ref= harv | author = Naval| title = Palestine & Transjordan| url = httphttps://books.google.comba/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pgcK83AwAAQBAJ| last =PA137 Месиховић| yearfirst = 2013Салмедин| title = Илирике| publisher = RoutledgeФилозофски факултет у Сарајеву| isbnlocation = 978-1-136-20939-0Сарајево| year = 2014| isbn=9789958031106| accessdate = 9. 11. 2017| pages = 137294}}

* {{Cite book | ref = harv | last = АндрићАнтић| first = АлександарЧедомир| last2 = Кецмановић| first2 = Ненад| title = Историја СрбаРепублике одСрпске| 1918.year до= 2016| publisher = 2012.Недељник| isbnlocation = 978-86-6289-051-1Београд}}