Плод — разлика између измена

'''Плод''' ({{јез-лат|fructus}}) је репродуктивни [[биљни орган]] који се после [[оплођење|оплођења]] образује из [[плодник]]а.<ref name="Lewis375">{{Cite book | last = Lewis| first = Robert A. | title = CRC Dictionary of Agricultural Sciences | url = https://books.google.com/?id=TwRUZK0WTWAC&pg=PA375&lpg=PA375&dq=fruit | year = 2002| publisher = [[CRC Press]] | isbn = 978-0-8493-2327-0| pages = }}</ref> Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара [[семе]] (плод је присутан само код [[скривеносеменице|скривеносеменица]]). После [[оплођење|оплођења]] долази до промена у зиду [[плодник]]а – он разраста и образује зид плода, перикарп ([[перикарп|оплодница]]). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (''[[перикарп]]а''). У њему се налази једна или више семенки (''семен''). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2000| isbn = 978-9958-10-222-6| pages = }}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2000| isbn = 978-9958-10-686-6| pages = }}</ref>

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са [[воће]]м и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су [[јабука|јабуке]], [[банана|банане]], [[грожђе]], [[лимун]]и, [[наранџа|поморанџе]], и [[Јагода|јагоде]]. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне [[Обични пасуљ|пасуља]], [[семе]]нке [[кукуруз]]а, [[парадајз]], и зрна [[пшеница|пшенице]].{{sfn|Schlegel|2003|p=177}}<ref name="Mauseth271">{{harvnb|Mauseth|2003|pp=271–272}}</ref> Део [[Гљиве|гљива]] који производи [[спора|споре]] се исто тако назва плодоносним телом.<ref>{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/560984/sporophore | title = Sporophore from Encyclopædia Britannica}}</ref>

Примери кулинарског „поврћа“ и ораха који су ботанички плодови обухватају [[кукуруз]], [[cucurbitaceae|бундеве]] (e.g., [[краставац]], [[дулек]], и [[Тиква голица|тикву голицу]]), [[плави патлиџан]], [[Махуна|махуне]] ([[пасуљ]]е, [[кикирики]]је, и [[грашак|грашкове]]), слатку [[паприка|паприку]], и [[парадајз]]. Додатно, неки [[зачин]]и, као што су [[најгвирц]] и [[Чили (биљка)|чили]], су плодови, ботанички гледано.<ref name="McGee247">{{harvnb|McGee|2004|pp=247–248}}</ref> У контрасту с тим, [[рабарбара]] се обично назива воћем, јер се користи за прављење слатких десерата као што су пите, мада су само [[петељка (ботаника)|петељке]] (лисне петељке) биљке рабарбара јестиве,<ref>{{Cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA367&lpg=PA367&vq=rhubarb&dq=On+Food+And+Cooking | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16| pages = 367}}</ref> и јестива семена [[Голосеменице|голосеменица]] се обично називају воћем, e.g., [[гинко]] ораси и семе бора [[пињол]]а.{{напомена|Јестиво је и семе већине других борова, али је ситно, па се не користи у кулинарству<ref name=vukicevic>{{Citation

Ботанички, зрана [[житарице|житарица]], као што су [[кукуруз]], [[пиринач]], или [[пшеница]], су ито тако врста плода, званог [[Крупа (плод)|крупа]]. Међутим, код њих је зид плода веома танак и спојен је да покривачем семена, тако да је скоро сав јестиви садржај житарица заправо семе.<ref>{{Cite book| last = Lewis| title = CRC Dictionary of Agricultural Sciences | url = https://books.google.com/?id=TwRUZK0WTWAC&pg=PA238&lpg=PA238&vq=cereal&dq=fruit | isbn = 978-0-8493-2327-0 | year = 2002| pages = 238}}</ref>

Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{harvnb|Heiser|2003|pp=93–95}}</ref><ref>{{Cite book| last = Heiser| title = Weeds in My Garden | url = https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA164&lpg=PA162&vq=unicorn&dq=cocklebur | isbn = 978-0-88192-562-3 | year = 2003-04-01| pages = 162–164}}</ref>

Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су [[јабука]], [[Киви (воће)|киви]], [[манго]], [[бресква]], [[крушка]], и [[лубеница]]) су комерцијално доступни као [[човек|људска]] храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим [[Конзервисање|презервираним]] облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., [[торта]]ма, [[колач]]има, [[сладолед]]у, [[пециво|пецивима]], или [[јогурт]]у) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од [[јабука|јабуке]], [[грожђе|грожђа]], или [[поморанџа|поморанџе]]) или [[Алкохолно пиће|алкохолним пићима]] (e.g., [[вињак]], [[воћно пиво]], или [[вино]]).<ref>{{Cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 | pages = Chapter 7: A Survey of Common Fruits | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}</ref> Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику [[воћна корпа|воћних корпи]] и воћних аранжмана.

Многа „поврћа” у кулинарском ''говору'' су ботаничка воћа, укључујући [[паприка|паприку]], [[краставац]], [[Плави патлиџан|патлиџан]], [[Боранија|боранију]], [[Бамија|бамију]], [[дулек]], [[Тиква голица|тикву]], [[парадајз]], и [[тиквица|тиквицу]].<ref>{{cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA300&lpg=PA299 | pages = Chapter 6: A Survey of Common Vegetables | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}</ref> Плод [[Маслина|маслине]] се пресује ради издвајања [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. Зачини као што су [[најгвирц]], [[црни бибер]], [[паприка]], и [[ванила]] су изведени из бобица.<ref>{{cite book| last = Farrell| first = Kenneth T. | title = Spices, Condiments and Seasonings | url = https://books.google.com/?id=ehAFUhWV4QMC&pg=PA17&lpg=PA17 | year = 1999| publisher = Springer | isbn = 978-0-8342-1337-1| pages = 17–19}}</ref>

Свежи плодови генерално имају висок садржај [[влакна|влакана]], [[витамин Ц|витамина Ц]], и [[вода|воде]].<ref name=Hulme1970>{{cite journal | year = 1970| editor = Hulme, A.C | title = The Biochemistry of Fruits and their Products | volume = 1 | place = London & New York | publisher = Academic Press }}</ref> Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.<ref>{{Cite journal| last = Lim| first = Stephen S.| last2 = Vos| first2 = Theo| last3 = Flaxman| first3 = Abraham D.| last4 = Danaei| first4 = Goodarz| last5 = Shibuya| first5 = Kenji| last6 = Adair-Rohani| first6 = Heather| last7 = Amann| first7 = Markus| last8 = Anderson| first8 = H. Ross| last9 = Andrews| first9 = Kathryn G.| date = 15. 12. 2012.| title = A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010 | journal = Lancet| volume = 380 | issue = 9859| doi = 10.1016/S0140-6736(12)61766-8 | issn = 1474-547X| pmc = 4156511| pmid = 23245609| pages = 2224–2260}}</ref><ref>{{cite journal| journal = BMJ| year = 2014| issue = Jul 29| volume = 349| page = g4490| doi = 10.1136/bmj.g4490| title = Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies| vauthors = Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB| pmid = 25073782| pmc = 4115152}}</ref>

* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book|| last = Amber| first = K. | title = Candlemas: Feast of Flames | url = https://books.google.com/?id=WQL4W13EYlUC&pg=PA155&lpg=PA155&dq=bayberry | year = 2001| publisher = Llewellyn Worldwide | isbn = 978-0-7387-0079-3| pages = 155}}</ref>

* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book| last = Adams| first = Denise Wiles | title = Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940 | url = https://books.google.com/?id=J30SOqPLMOEC&pg=PA3&lpg=PA3 | year = 2004| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-619-4| pages = }}</ref>

* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book| last = Booth| first = Martin | authorlink = Martin Booth | title = Opium: A History | url = https://books.google.com/?id=kHRyZEQ5rC4C | year = 1999| publisher = St. Martin's Press | isbn = 978-0-312-20667-3| pages = }}</ref>

* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book| last = Cothran| first = James R. | title = Gardens and Historic Plants of the Antebellum South | url = https://books.google.com/?id=s8OcSmOKeCkC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=cockroaches | year = 2003| publisher = University of South Carolina Press | isbn = 978-1-57003-501-2| pages = 221}}</ref>

* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book| last = Adrosko| first = Rita J. | title = Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes | url = https://books.google.com/?id=EElNckPn0FUC | year = 1971| publisher = Courier Dover Publications | isbn = 978-0-486-22688-0| pages = }}</ref>

* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book| last = Wake| first = Warren | title = Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization | url = https://books.google.com/?id=j2n1BCqxWjcC&pg=PA162&lpg=PA162 | year = 2000| publisher = John Wiley and Sons | isbn = 978-0-471-29976-9| pages = 162–163}}</ref>

* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web | url = http://www.coconut.com/museum/uses.html | title = The Many Uses of the Coconut | accessdate = 14. 9. 2006. | publisher = The Coconut Museum |archive-url= https://web.archive.org/web/20060906231208/http://www.coconut.com/museum/uses.html |archive-date = 066. 09. 2006 |dead-url= yes |df= }}</ref>

Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.<ref name=cdc>{{cite web| url = http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html| title = Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC| work = fruitsandveggiesmatter.gov| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090509004401/http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html| archivedate = 9. 5. 2009.|df=}}</ref>

Алергије на воће сачињавају око 10 % свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web| url = http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 | title = Asthma and Allergy Foundation of America | publisher = Aafa.org | accessdate = 25. 4. 2014.}}</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false | title = The Wellness Project | last = Mankovitz| first = Roy| publisher = |year=2010| accessdate = 25. 4. 2014.| isbn = 9780980158441| pages = }}</ref>

Свим плодовима користи одговарајућа њега након жетве, и код многих плодова, биљни хормон [[етилен]] узрокује [[сазревање]]. Стога је за многе плодове чување у ефикасном [[хладни ланац|хладном ланцу]] оптималан приступ складиштењу, чији је циљ продужавање употребног века.<ref name=pxkf>Why Cold Chain for Fruits: {{cite web | last = Kohli| first = Pawanexh| year = 2008| title = Fruits and Vegetables Post-Harvest Care: The Basics | url = http://crosstree.info/Documents/Care%20of%20F%20n%20V.pdf | publisher = Crosstree Techno-visors }}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 | pages = Chapter 7: A Survey of Common Fruits | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Feldkamp| first = Susan | title = Modern Biology | year = 2002| publisher = Holt, Rinehart, and Winston | isbn = 978-0-88192-562-3| pages = 634}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Heiser| first = Charles B. | title = Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants | url = https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur | year = 2003| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-562-3| pages = 93–95}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Capon| first = Brian | title = Botany for Gardeners | url = https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal | year = 2005| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-655-2| pages = 198–199}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Gollner| first = Adam J.| title = The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession| location = |publisher=Scribner| year = 2010| isbn = 978-0-7432-9695-3| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| author = Watson, R.R. | editor = Preedy, V.R. | title = Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables| location = |publisher=Academic Press| year = 2010| isbn = 978-0-12-374628-3| pages = }}

* Wolfgang Franke: ''Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.'' 6. Auflage, Thieme, Stuttgart. {{page| year = 1997| isbn = 978-3-13-530406-9| pages = }}

* Jules Janick, Robert E. Paull: ''The Encyclopedia of Fruit and Nuts.'' CABI. {{page| year = 2008| isbn = 978-0-85199-638-7| pages = }}

* Odilo Duarte, Robert Paull: ''Exotic Fruits and Nuts of the New World.'' CABI. {{page| year = 2015| isbn = 978-1-78064-505-6| pages = }}

* James A. Duke: ''Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.'' CRC Press. {{page| year = 2001| isbn = 978-0-8493-3637-9| pages = }}

* Helmut Pirc: ''Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.'' Leopold Stocker Verlag. {{page| year = 2015| isbn = 978-3-7020-1515-2| pages = }}

* Philip A. Clarke: ''Aboriginal Plant Collectors.'' Rosenberg. {{page| year = 2008| isbn = 978-1-877058-68-4| pages = }}