Турбо-фолк музика — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
{{malo_inlajn_referenci}}
'''Турбо-фолк''' је [[музички правац]] у новокомпонованој народној музици, настао у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]] крајем [[1980е|1980-их]]{{чињеница| date = 02. 2018.}} година, под утицајем популарних извођача [[народна музика|народне музике]], као што су [[Лепа Брена]] и [[Драгана Мирковић]]. Врхунац популарности достигао је [[1990е|1990-их]] у [[Република Србија (1990—2006)|Србији]]. Имао је јак утицај на [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[техно-фолк]] музику која ће настати деценију касније у бившим [[Југославија|југословенским]] [[република]]ма, али и на музичке правце других земаља, попут [[Бугарска|Бугарске]] (чалга), [[Грчка|Грчке]] (лаики) и [[Румунија|Румуније]] (манеле).
 
Термин ''турбо-фолк'' у употребу је увео музичар Антоније Пушић, познат под својим сценским именом [[Рамбо Амадеус]]. Како он сам дефинише : „Турбо фолк није музика, турбо фолк је какофонија свих укуса и мириса везаних у једну звучну промају која има задатак да задовољи најшире укусе, најниже страсти.“<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=bt0hUPdh-TI интервју на хрватској телевизији, емисија „Недељом у 2" од 21.05.2006.], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Без обзира на то што је у почетку критиковао и иронизирао турбо-фолк, врло брзо се и сам приклонио тој музичкој машинерији, кроз сарадњу са Лепом Бреном (писао јој песму "Мој се драги Енглез прави"), Весном Змијанац и Драганом Мирковић. <ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:272198-Zivimo-na-vrhu-dna Živimo na vrhu dna! | Scena | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Развој турбо-фолка ==
Турбо-фолк је настао из [[фолк музика|фолка]], уз велики утицај модерних стилова. Сам [[мелос]] је у почетку био мешавина [[Србија|српске]] етно музике и диско музике а касније се осећа утицај и арапске, [[Турци|турске]], [[Грци|грчке]] и [[Роми|ромске]] народне музике. Упоредо са развојем турбо-фолка у Грчкој се развија ''Лаика'' која је толико слична турбо-фолк музици да се може рећи да је највећа разлика у језику.{{чињеница| date = 01. 2010.}}
 
Неки сматрају да је режим [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] форсирао турбо-фолк музику и да је највећи узрок великог скока популарности овакве музике у [[Република Србија (1990—2006)|Србији]] током [[1990-их|90-их]].<ref name="Ćirjaković" /> Међутим остаје чињеница да је слична музика била веома популарна и пре овог режима и да јој је популарност непрестано расла као и то да је турбо-фолк јако популаран и ван граница Србије.
 
== Турбо-фолк у Србији ==
Аутентична српска турбо-фолк музика настала је постепеним убацивањем електричног и електронског звука и популарних западних ритмова – од [[рок]] и [[диско музика|диско]] музике, преко [[есид џез]]а и [[хип-хоп]] до [[реп]]а и [[денс музика|денса]] – у матрицу [[Новокомпонована народна музика|новокомпоноване народне музике]]. Турбо-фолк је данас можда најпознатији и вероватно најпроблематичнији аутентични српски [[бренд]].{{чињеница| date = 01. 2010.}} Иако признат у релевантним радовима објављеним на западу као само један правац у оквиру све популарнијег „world music” звука, овај српски поп има тешко поправљив проблем са [[имиџ]]ом пошто је Цеци Ражнатовић, највећој звезди турбо-фолка, годинама био забрањен улаз у већину земаља Европске заједнице.{{чињеница| date = 01. 2010.}}
 
Бројни културни арбитри нису сасвим неосновано турбо-фолк представили као изум Милошевићевог режима пошто је био злоупотребљен наметањем у [[медији]]ма што је штетно утицало на квалитет турбофолка који је често лош. Критичари са деснице тврде да је турбо-фолк угрозио српски национални идентитет у време када га је требало јачати док насупрот томе левичари криве турбо-фолк за ширење национализма у време када га је требало сузбијати. Милитантнији и бројнији су критичари који долазе са левице и заговорника урбане Србије.<ref name = "Ćirjaković">{{cite journal| last = Ћирјаковић| first = Зоран | title = Турбо-фолк као бренд| journal = НИН | year = 2004}}</ref>
 
Највећа музичка кућа у Србији, [[Гранд продукција]], почела је са радом 1998. окупивши највеће турбо-фолк звезде Србије. Годинама су на мети критичара биле ''Грандове'' неукусно и непримерено одевене певачице, као и теме новокомпонованих песама у којима се, по речима социолога Сретена Петровића, „идилична слика древног сеоског и паланачког фолклора настоји осавременити.“ Пет-шест година касније, фолк и етно звук све више губе на значају, а песме добијају модерније тонове, и трпе утицај поп, хаус и техно звука. Опеване теме су и даље срећа и љубав, као главни лајтмотив масовне културе, али на савременији и мање руралан начин. Од 2004. ''Гранд'' једном годишње (или једном у две године) организује избор за ''Звезде Гранда'', односно нова лица српске музичке сцене. Иако су неки од ''Звезда'' данас представници [[поп-фолк музика|поп-фолка]] ([[Тања Савић]], [[Славица Ћуктераш]]...) и попа ([[Душан Свилар]]), 2009. године је [[Дарко Лазић]] победио певајући искључиво турбо-фолк хитове [[Љуба Аличић|Љубе Аличића]] и [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]].
{{проширити}}
Противници турбо-фолка истичу лош квалитет песама, [[еротика|еротику]] и криминал у песмама и неукусно одевене певачице.
Социолог Сретен Петровић рекао је да „новокомпонована музика врви од баналности и лажне сентименталности.“ Додао је још да су најчешће опеване теме гастарбајтерство, женидба и удадба и као репрезентативне стихове, навео: {{цитат2|Сузама сам лепио тапете, кад ти оде и одведе дете... {{чињеница| date = 06. 2013.}} Отиш'о си, сарму проб'о ниси... Ако желиш зета да ти нађем, морам чешће сама да изађем... Кратка сукња, тесно ми јелече, што не дође кад ми синоћ рече..<ref>Митровић, Милован и Петровић, Сретен (2006) ''Социологија'', Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>}}
У нападима на турбофолк и Гранд продукцију најдаље је отишао Ненад Митић,{{чињеница| date = 01. 2010.}} творац анимираног филма [[Џет-сет (филм)|Џет-сет]], у ком ванземаљце омета турбо-фолк и долазе на Земљу да уклоне све певаче турбо-фолк музике. Критиком турбофолка бавио се и документарни серијал [[Сав тај фолк]] који је емитован на телевизији [[Б92]].
 
== Преостали популарни извођачи ==
1.572.075

измена