Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
|||
Ред 9:
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate = 25.
| author = Дмитар Тасић
| last = Тасић
Ред 30:
}}</ref>.
Македонија је 1912. године ослобођена од Турске у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. Подељена је између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], незадовољна великобугарска ВМРО наставила је оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.<ref>[http://www.watsoninstitute.org/project_detail.cfm?id=74 Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.]{{Мртва веза| date =
Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у [[Бугарска|Бугарској]] и [[Република Македонија|БЈРМ]] постоје политичке партије под тим именом.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
== Оснивање ==
[[Датотека:VMRO-FOUNDERS.jpg|мини|250п|Оснивачи ВМОРО (приказани као оснивачи ВМРО)]]
Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући солунског бугарског библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''Бугарски македонско-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</ref><ref>{{harvnb|Perry|1988|pp=40–41}}</ref>{{sfn|Rossos|2008|p=300}}{{sfn|Banac|1988|p=315}}<ref>Пандев, К. "Устави и правилници на ВМОРО преди Илинденско-Преображенското въстание", Исторически преглед, 1969, кн. I. pp. 68—80.</ref>{{sfn|Hodge|2007|p=442}}<ref>{{cite book| author = R. J. Crampton| publisher = East European Monographs| year = 1983| isbn = 978-0-88033-029-9| pages = 236}}</ref>{{sfn|Poulton|2000|p=53}}{{sfn|Perry|1988|pp=40-41}}<ref>Fikret Adanir, Die Makedonische Frage: ihre entestehung und etwicklung bis 1908., Wiessbaden. 1979. pp. 112.</ref> Осивачи су били [[Христо Татарчев]] (лекар), [[Дамјан Груев]] (учитељ), [[Петар Поп Арсов]] (учитељ), [[Иван Хаџи Николов]] (књижар), [[Андон Димитров]] (учитељ) и [[Христо Батаниџев]] (учитељ).{{чињеница| date = 01. 2016.}}
{{цитат3|Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.|[[Гоце Делчев]]}}
Ред 43:
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate = 25.
| author = Дмитар Тасић
| last = Тасић
Ред 62:
| archivedate =
| quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај Бугарског двора и његове аустрофилске политике.
}}</ref>{{чињеница| date = 01. 2016.}}
ВМРО је имала следеће карактеристике<ref name="arhivyu2002">{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate = 25.
| author = Дмитар Тасић
| last = Тасић
Ред 88:
}}</ref> :
* у почетку функционисања организације су акције предводили бивши ђаци школа [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и њени активисти
* организација има изразит антисрпски и антигрчки карактер.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
=== Бугарска егзархија и ВМРО ===
Ред 96:
Publication: Ethnologia Bulgarica. Yearbook of Bulgarian Ethnology and Folklore (2/2001)
Author Name: Nikolova, Vanya; Language: English, Subject: Anthropology, Issue: 2/2001,Page Range: 143-144</ref>
Основни узрок става да су хришћани у Македонији по националној припадности Бугари, била је јурисдикција [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] над Македонијом и [[бугаризација]] спровођена у црквама и школама које су похађали хришћани из Македоније, а које је на територији Македоније основала [[Бугарска егзархија]]. Многи истакнути чланови ВМРО су себе сматрали Бугарима и организација је у почетку била углавном [[Бугараши|бугарашки]] оријентисана. Иако се ВМРО званично борила за аутономију, односно независност обједињене Македоније, многи од њених бораца су се залагали за припајање Македоније Бугарској. Скоро све најистакнутије припаднике ВМРО су, још у школским клупама, врбовали учитељи које је плаћала Бугарска егзархија.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
=== Антисрпски карактер ВМРО ===
Ред 104:
[[Датотека:Ustav20VMORO.jpg|лево|мини|Устав ВМОРО-а]]
Устав Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације је донет на генералном конгресу [[1905]]. године.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
''Глава I - Циљ''
Ред 117:
== Остале провале ВМРО у периоду 1897—1903. ==
[[Виничка афер]]а је утицала на појачану будност [[Османско царство|османских власти]] и интензивирање рада доушника на провалама у остатку организације у Македонији. Провале су биле најбројније и са највећим последицама у оним регионима у којима је ВМРО имао највећи број присталица и најдубље корење. У региону града [[Костур (град)|Костур]] је у периоду [[1899]]—[[1903]]. било 14 провала организације и 230 људи је подвргнуто мучењу. У периоду [[1897]]—[[1901]]. је у региону града [[Струмица]] било 5 провала и око 740 ухапшених .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 57.</ref> Нарочито велике последице је имала провала у [[Битољ]]у [[1900]]. године када је због тога што га је ВМРО присилио да учествује у финансирању организације, егзархијски свештеник поп Ставра пријавио ову „комитску уцену“ властима Битољског вилајета. Због овог чина га је окружни комитет ВМРО осудио на смрт и ујутро, 17. августа 1900. године су припадници ВМРО убили попа Ставру хицима из револвера.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у Солунском вијалету и веома велики број ухапшених, а највише у [[Ђевђелијска каза|Ђевђелијској]], [[Кукушка каза|Кукушкој]] и [[Тиквешка каза|Тиквешкој кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page| year = 2002| isbn = 978-9989-9562-4-9| pages = }}</ref> Сви ухапшени су били ослобођени пре истека казни на које су били осуђени, током тзв. [[Падарске реформе|Падарских реформи]] и неке од бројних амнестија у Османском царству.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Да би оснажили утицај ВМРО који је после бројних провала био значајно уздрман, припадници ВМРО почињу акције усмерене против бројних локалних насилника, углавном арнаутских бандита. У селу Долно Бошава је ликвидиран Ибраим Будерник, а у селу Горниково Мустафа Алков који је често пљачкао становнике села Витачево. Највећи терет борбе са арнаутским бандама су изнели одреди ВМРО којима је командовао [[Крсто Николов]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 63, Кавадарци, године. {{page| year = 2002| isbn = 978-9989-9562-4-9| pages = }}</ref>
== Илиндански устанак ==
{{Главни чланак|Илиндански устанак|Крушевска република}}
[[Илиндански устанак]] је почео [[2. август]]а [[1903]]. године, на [[православље|православни]] верски празник [[Илиндан]]. Устанак је организовала Тајна македонска-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је [[Крушевска република]], прва република на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Власт устаника трајала је 10 дана - од [[3. август|3.]] до [[13. август]]а 1903. године и сматра се највећим успехом македонских устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је [[Крушево]], по чему је и цела република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји Македоније.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
== Криза ВМРО-а ==
Ред 138:
=== Тиквешки устанак ===
{{Главни чланак|Тиквешки устанак}}
ВМРО је организовала устанак који је познат под називом [[Тиквешки устанак]] ({{јез-мак|Тиквешко востание}}) [[15. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913] Балкански ратови 1912—1913, Издавачи: Просведни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун 2005. pp. 19], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> године (или [[19. јун]]а 1913.<ref name=autogenerated1>[http://www.focus-news.net/?id=f9561] Интервју који је директор Музеја у Кавадарцима дао агенцији Фокус поводом 95 година Тиквешког устанка, објављен 6. јула 2008. године на интернет сајту агенције „Фокус“</ref><ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8] Фељтон објављен 3. августа 2007. године на интернет сајту „Утрински весник“</ref>) против [[Albanija tokom balkanskih ratova|српских власти]] на територији места [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Ваташа]] на територији [[Македонија (област)|Македоније]]. Српске власти су овај устанак брзо угушиле и том приликом ликвидирале 363 устаника.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Сви устаници и чланови њиховог командног штаба су били чланови ВМРО. Организатори устанка, углавном некадашње војводе из доба [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], су планирали да изведу синхронизовани напад на [[Војска Краљевине Србије|војску Краљевине Србије]] у сарадњи са бугарском војском. Због тога што су припреме за устанак откривене ВМРО је започео оружане акције пре договореног рока. Током устанка су биле формиране две велике групе наоружаних устаника. Једну је предводио Дончо Лазаров, а другу Мише Шкартов. Први напад је изведен на јединице војске Краљевине Србије које су биле стациониране у месту Неготино. Устаници су потиснули војску Краљевине Србије из града Неготино, а убрзо и из Кавадараца и Ваташе.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Војска Краљевине Србије се реорганизовала и под командом [[Василије Трбић|Василија Трбића]] и [[Јован Бабунски|Јована Бабунског]] угушила устанак седам дана после његовог избијања. Због изостанка војне помоћи бугарске војске која се налазила са друге стране реке [[Вардар]], око 200 устаника су били препуштени сами себи и нису били у стању да пруже озбиљан отпор. Током акција војске Краљевине Србије је убијено 545 људи, а спаљено и уништено више од 600 кућа, највише у Неготину, а затим и у Кавадарцима и Ваташи.<ref name=autogenerated1 />
Ред 154:
| url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html
| title = Књига о Косову
| accessdate = 23.
| author = Димитрије Богдановић
| last = Богдановић
Ред 181:
{{пов}}
[[Датотека:BASA 1933K-3-75 TA cheta v gorata.jpg|десно|мини|[[Тодор Александров]] и друге вође ВМРО.]]
Македонија је подељена између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Подела Македоније је извршена тако што је део под називом [[Република Македонија|Вардарска]] припао Србији, [[Егејска Македонија|Егејска]] Грчкој, а [[Пиринска Македонија|Пиринска]] Бугарској.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
=== Нишки споразум и ВМРО ===
Ред 187:
[[Нишки споразум (1923)|Нишки споразум]] потписан [[23. март]]а [[1923]].{{sfn|Poulton|2000|p=82}} године у [[Ниш]]у између [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]] о уређењу међудржавних питања везаних за граничне проблеме.
Споразумом је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца омогућено да се бори против комита ВМРО и на бугарској територији, с обзиром да премијер Бугарске [[Александар Стамболијски]] није могао да се ослони на бугарску војску.{{sfn|Turnock|2004|p=467}} Споразум је подразумевао заједничко патролирање на граници како би се погранична подручја довела у ред.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Споразумом је Бугарска прихватила суверенитет Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца над "[[Стара Србија|Старом Србијом]]".{{sfn|Lampe|2000|p=156}}
Потписивање споразума је Стамболијском створило проблеме. Овакав споразум је највише сметао ВМРО-у чији чланови више нису могли да врше упаде на територију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из Краљевине Бугарске.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Споразум је један од разлога [[државни удар|пуча]] изведеног [[9. јун]]а 1923. године. Премијера Александра Стамболијског су, [[14. јун]]а исте године на његовој фарми у [[Сливовица|Сливовици]], отели, мучили и убили ВМРО и његови политички противници исекавши му шаку којом је потписан нишки споразум.<ref>Spencer Tucker, ''Encyclopedia of World War I'', 2005 - pp. 114.</ref>
Ред 203:
| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 9 (Jan. 10, 1926), Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate =
}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације у Македонији<ref>{{cite web
| url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#60
Ред 209:
| publisher = newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate =
}}</ref>, која је називана „[[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније хришћанског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web
| url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#50
Ред 215:
| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate =
}}</ref>
Незадовољна распарчавањем [[Македонија (област)|македонских области]], ВМРО је наставила оружану борбу за независност и уједињење читаве Македоније. У Вардарској Македонији су вођење праве оружане борбе жандармерије са [[комити]]ма, а хиљаде људи је малтретирано од стране југословенских власти под сумњом сарадње са ВМРО.<ref name="Петър Петров"/> У [[1923]]. и [[1924]]. години је у региону Вардарске Македоније деловало 53 чете, од чега 36 из Бугарске, 12 локалних и 5 из [[Албанија|Албаније]].<ref name="Петър Петров"/> Укупна бројно стање људства је било 3245 комита, предвођених од 79 војвода. Забележено је 119 битки и 73 терористичка акта.<ref name="Петър Петров"/> Српски губици су били 304 погинула војника и преко 1300 рањених. ВРМО је изгубио 68 бораца, а стотине су биле рањене.<ref name="Петър Петров"/>
ВМРО је у периоду после [[Први светски рат|Првог светског рата]] активно спроводио убиства представника државне власти. Једна од жртава је био и [[Велимир Прелић]], некада четник а у моменту убиства правни референт скопске жупаније. На њега је извршила атентат припадница ВМРО, [[Мара Бунева]] је [[13. јануар]]а [[1928]]. године. Атентат је изведен на скопској улици Радомира Путника, где му је пуцано у леђа. Умро је 3 дана након рањивања у [[Војна болница у Скопљу|Војној болници у Скопљу]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава Хрватске и Македоније.<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Приликом реформи административне поделе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] највећи део Вардарске Македоније се нашао обједињен у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] која је обухватала целу данашњу [[Република Македонија|Македонију]], јужне делове [[Србија|централне Србије]] и јужне делове [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са Француском и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.
[[9. октобар|9. октобра]] 1934. године је један од припадника ВМРО, [[Владо Черноземски]], у сарадњи са усташким покретом, извршио [[марсељски атентат|атентат у Марсељу]] на југословенског краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
=== ВМРО у Пиринској Македонији ===
{{Quote box
| title =
| quote = Холандски писац [[А. ден Долард|Ван ден Долард]] је током четворомесечног боравка у Бугарској приметио да су "амерички гангстери Ал Капоне и покојни Џек Дајмонд просто бедници, кад се сравне са вођама Комитета".''<ref>[[Владан Јовановић]]. [http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf Губици југословенске жандармерије у сукобима са качацима и комитима 1918-1934. године]</ref>
| author =
| source =
| align = right
| width = 33%
| bgcolor = #c6dbf7
}}
ВМРО је имала [[de facto|де факто]] контролу над читавом области [[Пиринска Македонија|Пиринске Македоније]] и деловала је попут државе у држави. [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] влада је прећутно одобравала деловање ВМРО на њеној територији, одакле су вршени напади на пограничне области Македоније које су се нашле у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref name="Петър Петров">Петър Петров, „Македония. История и политическа съдба“, том II, Издателство „Знание“, София. 1998. pp. 140–141.</ref>
Ред 246:
== Други светски рат ==
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], много борци ВМРО-а су се борили на страни [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и нису доживљавали бугарске трупе у области Македоније као окупаторске.<ref>Palmer, S. and R. King Yugoslav Communism and the Macedonian Question, Archon Books (June ). 1971. pp. 65–67.</ref> Доласком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] у Македонију [[1943]]. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. [[2. август]]а [[1944]]. године (што у Републици Македонији зову Други Илиндан) у [[Манастир Прохор Пчињски|Манастиру светог Прохора Пчињског]] је [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније]] са [[Панко Брашнаров|Панком Брашнаровом]] (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило [[Социјалистичка Република Македонија|Републику Македонију]] као федералну јединицу у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Титове Југославије]], што је доживело међународно признање {{чињеница| date = 06. 2010.}}.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Након Другог светског рата ВМРО престаје да постоји.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
== Руководиоци ==
Ред 266:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Poulton| first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC&pg=PA82| year = 2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers| isbn = 978-1-85065-534-3| pages = 82}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Perry| first = Duncan| title = The Politics of Terror: The Macedonian Liberation Movements, 1893-1903| location = Durham| publisher = Duke University Press| year = 1988|id=| pages = 40–41}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Hodge| first = Carl Cavanagh| title = Encyclopedia of the age of imperialism, 1800-1914| publisher = Greenwood Publishing Group| year = 2007| isbn = 978-0-313-33404-7| pages = 442}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Lampe| first = John R.| title = Yugoslavia as History: Twice There Was a Country| url = http://books.google.com/books?id=AZ1x7gvwx_8C&pg=PA156| year = 2000| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-77401-7| pages = 156}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Poulton| first = Hugh| title = Who are the Macedonians?| url = http://books.google.com/books?id=ppbuavUZKEwC| year = 2000| publisher = C. Hurst & Co. Publishers| isbn = 978-1-85065-534-3| pages = 53}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Hodge| first = Carl Cavanagh| title = 1800-1914. L - Z.| url = http://books.google.com/books?id=-hOkx7Gi4OoC&pg=PA441| year = 2008| publisher = Greenwood Press| isbn = 978-0-313-33407-8| pages = 441}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Turnock| first = David| title = The Economy of East Central Europe, 1815-1989: Stages of Transformation in a Peripheral Region| url = http://books.google.com/books?id=K_0BiawR3M8C&pg=PA467| year = 2004| publisher = Taylor & Francis| isbn = 978-0-203-48622-1| pages = 467}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Rossos| first = Andrew| title = Macedonia and the Macedonians: a history| publisher = Hoover Press| year = 2008| isbn = 978-0-8179-4882-5| pages = 300}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Banac| first = Ivo| authorlink = Иво Банац| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics| url = http://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC| year = 1988| publisher = Cornell University Press|id=ISBN 0-8014-9493-1}}
| |||