Хорор филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
|||
Ред 16:
Ово је период када настају најквалитетнији и најнаграђиванији хорор филмови. Хорор жанр до тада није сматран ''јаком'' категоријом, многи филмови су били неправедно потцењивани и сматрани популарном забавом публике. Шездесетих година се појављују веома успешне филмске адаптације мрачних прича [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], а првим савременим хорор-блокбастерима почињу да се граде, односно завршавају каријере. Наиме, награђиваним [[психолошки хорор|психолошким хорором]] [[Розмарина беба]] из 1968. године [[Роман Полански]] постаје светски познат и признат режисер, што само потврђује филмом [[Станар (филм)|Станар]] - његовим трећим хорором, снимљеним неколико година касније. Филмовима [[Психо (филм из 1960)|Психо]] и [[Птице (филм)|Птице]], каријера [[Алфред Хичкок|Алфреда Хичкока]] достиже врхунац. Још један утицајан филм био је [[Ноћ живих мртваца]] из 1968. године који је касније доживео бројне римејкове и наставке.
Седамдесетих година у биоскопе излазе чувени [[Егзорциста]] са глумачком екипом коју чине [[Елен Берстин]], [[Линда Блер]], [[Макс фон Сидоу]] и други, као и филм [[Исијавање]] - [[Стенли Кјубрик|Стенлија Кјубрика]]. То је доба нових тема у овом жанру - сада постају популарни ''зло дете'', ''истеривање ђавола'', као и теме тада насталих [[сплатер филмова]]. Најпознатији из тог периода су, поред поменута два, и ''Алис, слатка Алис'' са [[Брук Шилдс]], ''Предсказање'' са [[Грегори Пек|Грегоријем Пеком]], ''[[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи]]'', ''[[Тексашки масакр моторном тестером]]'', ''[[Кери (филм из 1976)|Кери]]'', као и ''[[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица]]'' и ''[[Петак 13. (филм из 1980)|Петак 13.]]'' који су имали велик финансијски успех. Канадски редитељ [[Дејвид Кроненберг]] тада стиче међународну славу, иако је његове ''сплатере'' критика лоше оценила .{{чињеница| date = 03. 2011.}}
Последњи квалитетан филм пре него што наступи ''доба лоших хорора'' јесте [[Осми путник]] - [[Ридли Скот|Ридлија Скота]] {{чињеница| date = 03. 2011.}}. Освојио је бројне награде критике, али и велику финансијску добит. [[Амерички филмски институт]] га је прогласио 33. најбољим филмом свих времена. [[Сигорни Вивер]] је за улогу поручника Риплија номинована за [[Оскар за најбољу главну улогу|Оскар за најбољу главну глумицу]].
== 1980 — 2000. ==
Период од 80их до средине 90их година прошлог века се сматра периодом лоших хорор филмова,{{чињеница| date = 06. 2018.}} односно добом [[слешер филм|слешера]]. Слешери су филмови у којима је главни лик психопата, серијски убица, са којим најчешће долазе у сусрет тинејџери, углавном у напуштеним кућама или летњим камповима. Наиме, ови филмови страве и ужаса су снимани великом брзином, а за њихово снимање су издвајане минималне суме новца, и главни циљ режисера био је велик комерцијални успех за кратко време. Неки од хорора 70их су тада доживели наставке, попут филмова: ''Ноћ вештица'', ''Петак 13'' који је имао чак 11 наставака и ''[[Страва у Улици брестова]]'', која је поред укупно 7 делова, добила још 2 филма (1 римејк и 1 прекел) у периоду од 2000 ...
Снимање слешера се наставља и у другој половини 90их, али са два изузетка: 1992. године излази добитник три Оскара, готички хорор [[Дракула (филм из 1992)|Дракула]] са глумачком екипом коју чине [[Ентони Хопкинс]], [[Кијану Ривс]], [[Винона Рајдер]], [[Моника Белучи]] и [[Гари Олдман]], а који потписује [[Франсис Форд Копола]]. Две године касније појављује се високобуџетни готички хорор [[Интервју са вампиром]] са [[Том Круз|Томом Крузом]], [[Бред Пит|Бредом Питом]], [[Антонио Бандерас]]ом и [[Кирстен Данст]] у главним улогама. Филм је био номинован за два Оскара, а његова зарада данас износи преко 220 милиона долара.
| |||