Митрополит црногорско-приморски Амфилохије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 39:
Замонашио се 1967. у Грчкој где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.<ref>[http://spc.rs/sr/pola_veka_sveshtenichke_sluzhbe_mitropolita_amfilohija_0 Пола века свештеничке службе митрополита Амфилохија (СПЦ, 21. јул 2018)]</ref>
 
По повратку, у Београду је биран за декана Богословског факултета и ванредног професора, крајем [[1985]]. изабран је за [[Епархија банатска|епископа банатског]] са седиштем у [[Вршац|Вршцу]], одакле је уочи Божића [[1991]]. године дошао и на [[Цетиње|Цетињу]] устоличен за [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита]] црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и пећког трона егзарха. Устоличен је у тешко време. Након дуге комунистичке власти многе цркве су биле запуштене, а број свештеника је умањен, а читаве генерације су биле под дејством комунистичке идеологије.<ref name="autogenerated1">{{Cite web| url = http://www.spcportal.org/index.php?pg=1274&lang=srl| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120118042927/http://www.spcportal.org/index.php?pg=1274&lang=srl| archivedate = 18. 1. 2012.| title = Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE (Radović)| last =| first = |date=| publisher = -{www.spcportal.org}-| accessdate = |coauthors=| work = }}</ref> Амфилохије је подстакао обнову цркви и манастира и повећао број свештеника.{{чињеница| date = 04. 2012.}} Покренуо је [[1992]]. гласило Црногорско-приморске митрополије ''„Светигора“'', а покренуо је и широку издавачку активност.<ref name=autogenerated1 /> Током [[1998]]. покренуо је и [[Радио Светигора]].
 
Предавао је на Богословском факултету [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] од [[1980]]. до [[2005]], када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологије и филозофије, бави се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира.<ref name=autogenerated1 /> Године [[1996]]. владика Амфилохије је уредио зборник ''[[Јагње Божије и звијер из бездана]]'',<ref>[https://www.rastko.rs/filosofija/jagnje/index_c.html Јагње Божије и Звијер из бездана], Философија рата, зборник са Другог богословско-философског симпозијума</ref> у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји његове митрополије, године [[1993]]. митрополију су посетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски.<ref name=autogenerated1 /> Те исте године по први пут је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] одржан у Митрополији црногорско-приморској.<ref name=autogenerated1 />
Ред 45:
Након хоспитализације [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]] дана [[13. новембар|13. новембра]] [[2007]]. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је одлучио да привремено пренесе дужности [[Патријарх српски|патријарха српског]] на [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] на челу са митрополитом Амфилохијем, као замјеником [[Патријарх српски|патријарха]]. Након смрти патријарха Павла, [[15. новембар|15. новембра]] [[2009]], на ванредној сједници [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] изабран је за мјестобљуститеља патријарашког трона.
 
Одлуком Светог архијерејског синода од [[21. мај]]а [[2010]], именован је за администратора [[Епархија рашко-призренска|Епархије рашко-призренске]], а престао је то бити [[26. децембар|26. децембра]] 2010. године након увођења [[Епископ липљански|епископа липљанског]] господина [[Теодосије Шибалић|Теодосија]] у трон епископа рашко-призренских.<ref>[http://www.patriarchia.ru/db/text/41364.html -{Амфилохий, митрополит Черногорский и Приморский, Зетско-Брдский и Скендерийский (Радович Ристо)}-] {{ru}}</ref> На редовном мајском засједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] одржаном у периоду од [[17. мај|17]]. до [[26. мај]]а, митрополит Амфилохије је именован за администратора новоосноване [[Епархија буеносајреска|Епархије буеносајреске]].<ref>{{cite web| url = http://www.spc.rs/sr/mitropolit_crnogorskoprimorski_amfilohije_u_argentini | title = Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Аргентини | publisher = Spc.rs | date = |accessdate = 29. 12. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_uchestvovao_na_drugom_saboru_pravoslavnih_kanonskih_episkopa_u_juzhnoj_americi | title = Митрополит Амфилохије учествовао на Другом сабору православних канонских епископа у Јужној Америци | publisher = Spc.rs | date = |accessdate = 29. 12. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_eparhiji_buenosajreskoj | title = Митрополит Амфилохије у Епархији буеносајреској | publisher = Spc.rs | date = |accessdate = 29. 12. 2011.}}</ref>
 
Митрополит Амфилохије је други по рангу међу [[епископ]]има у хијерархији СПЦ, одмах након патријарха српског. Фебруара 2012. добио је почасни докторат [[Институт Светог Сергија|Института Светог Сергија]] у [[Париз]]у.<ref>[http://www.spc.rs/sr/mitropolitu_amfilohiju_doktorat_honoris_causa_instituta_svetog_sergija_u_parizu Митрополиту Амфилохију почасни докторат (-{honoris causa}-) Института Светог Сергија у Паризу (СПЦ, 9. фебруар 2012)]</ref>
Ред 54:
=== Непризната Црногорска православна црква ===
 
У [[Црна Гора|Црној Гори]] се почетком [[1990]]-их јавља покрет за обновом аутокефалности некадашње црногорске митрополије у форми непризнате и неканонске [[Црногорска православна црква|Црногорске православне цркве]], чије припаднике представници СПЦ називају ''„антисрпским групацијама“''.<ref name=autogenerated1 /> Односи између црногорског митрополита Амфилохија и власти Црне Горе су бивали све хладнији због њиховог опредељења за одвајање Црне Горе од Србије. Митрополит Амфилохије веома оштро критикује формирање Црногорске православне цркве, коју назива, ''„злоћудном израслином“, „некрофилском“, „безбожничком“''. У лето [[2005]]. године митрополит Амфилохије је организовао акцију којом је на врх планине [[Румија|Румије]] хеликоптером подгоричког гарнизона постављена метална црква.<ref name="vreme">{{cite web| url = http://www.vreme.com/cms/view.php?id=535229 | title = Ratnik u mantiji | publisher = Vreme.com | date = |accessdate = 29. 12. 2011.}}</ref> У говору који је одржао након најаве власти Црне Горе да ће цркву уклонити, рекао је између осталог и: „Ко сруши тај храм, Бог га срушио – и њега и његово потомство, и часни крст му судио.“ У писму црногорском премијеру [[Игор Лукшић|Игору Лукшићу]], написао је да ће ''ако буду рушене цркве, бити рушене и џамије и да ће доћи до крвопролића''.<ref name="urlAmfilohije proklinje! | Mondo">{{cite web | url = http://www.mondo.rs/s194138/Info/ex-YU/Amfilohije_proklinje.html | title = Amfilohije proklinje! &#124; Mondo | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 3. 2012.}}</ref><ref name="urlAmfilohije će odgovarati zbog poziva na krvoproliće">{{cite web | url = http://www.vesti.rs/Region/Amfilohije-ce-odgovarati-zbog-poziva-na-krvoprolice.html | title = Amfilohije će odgovarati zbog poziva na krvoproliće | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 3. 2012.}}</ref> У подгоричком суду за прекршаје је власт Мила Ђукановића покренула против митрополита судски поступак због говора мржње.<ref name="urlPočinje suđenje Amfilohiju | Region | Novosti.rs">{{cite web | url = http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:338599-Pocinje-sudjenje-Amfilohiju | title = Počinje suđenje Amfilohiju &#124; Region &#124; Novosti.rs | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 3. 2012.}}</ref>
 
=== ЛГБТ питања ===
{{tačnost}}
 
Митрополит Амфилохије је познат по свом противљењу одржавању [[Београдска парада поноса|Параде поноса]],<ref name="urlB92 - Vesti - Amfilohije: Rađajte se i množite">{{cite web | url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=02&nav_category=167&nav_id=546318 | title = B92 - Vesti - Amfilohije: Rađajte se i množite | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 27. 3. 2012.}}</ref> које су ЛГБТ организације окарактерисале као говор мржње и оправдавање насиља над геј популацијом.<ref>{{Cite news| url = http://www.b92.net/info/dokumenti/index.php?nav_id=497108| title = Amfilohije da se izvini zbog govora mržnje| date = 5. 3. 2011| publisher = B92.net}}</ref> Изјавио је да [[Београд]] ''никада није био срамнији'' него онда када је одржана прва успешна парада, ''када је на улице изашло 6.000 полицајаца да врши насиље и позатвара децу која су тамо устала''.<ref name="urlAmfilohije: Gej parada je nasilje | Mondo">{{cite web | url = http://www.mondo.rs/s205247/Info/ex-YU/Amfilohije-_Gej_parada_je_nasilje.html | title = Amfilohije: Gej parada je nasilje &#124; Mondo | author = |authorlink= | coauthors = |date= | format = |work= | publisher = |language= | archiveurl = |archivedate= | quote = |accessdate = 28. 3. 2012.}}</ref> Амфилохије је био и против одржавања исте манифестације у [[Подгорица|Подгорици]], рекавши да су сва таква окупљања ''насиље над савешћу огромне већине људи''.<ref name="urlAmfilohije: Gej parada je nasilje | Mondo" />
 
=== Однос према Србији ===
Ред 65:
 
=== Митрополит Амфилохије о Фрањи Асишком ===
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић има позитиван став о [[Фрањо Асишки|Фрањи Асишком]]. Због тога је имао сукоб са неким монасима који су напустили његову митрополију. У својој беседи изговореној 29. октобра 2016. на Вучјем долу је рекао <ref>{{Cite book| last =Радовић| first = Амфилохије| authorlink = |coauthors=| title = Светигора, бр. 259, Вучији до - мјесто побједе правде и истине Божије| year = 2016| url = http://www.mitropolija.com/download/svetigora-casopis/SVG_259_Vavedenje_2.pdf| publisher = Светигора| location = Цетиње|id=|access-date accessdate = 20. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170630191942/http://www.mitropolija.com/download/svetigora-casopis/SVG_259_Vavedenje_2.pdf|archive-date = 30. 6. 2017|dead-url=yes|df=}}</ref>: {{цитат|Није Црна Гора она која продаје своју душу за мале паре... прогонећи милионе људи из Сирије ради нафте, ради својих интереса. То није Европа Фрање Асишког, то није Европа Де Гола, то није Европа Аденауера, то није Европа Вилија Бранта...}}
 
== Библиографија ==