Ислам у Србији — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8))
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
=== Први контакти ===
 
Први забележени контакти [[Јужни Словени|Јужних Словена]] са исламом остварени су још у [[11. век]]у, посредством [[Арапи|Арапа]].<ref>[http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/SloveniSpanija2.htm Историја Словена у маварској Шпанији] {{Wayback| url = http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/SloveniSpanija2.htm | date = 20090910013610 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Средњовековни словенски филозоф [[Герман Далматински]] ([[1110]]–[[1160]]) је био важан посредник између европске и арапске науке и културе [[12. век]]а. Он је радио на првом европском преводу [[Куран]]а на [[латински језик]].<ref name="Herman Dalmatinac">[http://www.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/dalmatinac/herman.htm Herman Dalmatinac], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> [[Свети Сава]] (1169—1236) је у своје [[Законоправило]] уврстио и Спис о измаилћанској вери (преузет из византијских номоканона), која тада није сматрана посебном религијом, већ новом хришћанском [[јерес]]и.<ref>Миодраг М. Петровић, Законоправило Светог Саве о Мухамедовом учењу, Манастир светог архиђакона Стефана, Београд, 1997.</ref> Пошто су муслимани такође веровали у једног [[Бог]]а, прихватали [[Стари завет]] (поштујући Адема/[[Адам]]а, Ибрахима/[[Аврам]]а, Мусу/[[Мојсије|Мојсија]], итд.) и делимично [[Нови завет]] (Инџил/[[Јеванђеље]]), још [[Јован Дамаскин]] их је сматрао хришћанским јеретицима, а не засебном вером. Без обзира на те појединачне и ријетке контакте појединаца са Арапима (као што је и долазило до контаката и са многим другим народима), у то доба није било Ислама на просторима Балкана .
 
=== Отомански период ===
[[Датотека:Ottoman_small_animation.gif|мини|200п|Ширење Османског царства (1299—1683)]]
[[Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|мини|250п|Ислам на територији данашње Србије у 16-17. веку.]]
Ислам је почео да се убрзано шири [[Рашка|Рашком]] државом заједно са отоманским освајањима у 14. и [[15. век]]у. Након прикључења [[историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]] [[Османско царство|Османском царству]], ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. Неки од најзнаменитијих Срба муслимана из тог периода били су [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша Абоговић]] (1420—1473) и [[Мехмед-паша Соколовић]] (1505—1579), који је постао велики везир Османског царства. Етнички разнолика исламска заједница Србије је углавном настајала дуготрајним процесом исламизације локалног словенског живља и досељавањем Турака и других муслимана с истока.<ref name="Енциклопедија живих религија">Ислам у Југославији, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page| year = 2004.| ISBNisbn = 978-86-19-02360-3.| pages = }}</ref> Међу појединим научницима је популарна тзв. »богумилска теза«, да муслимани словенског порекла и језика претежно потичу од [[богумили|богумила]], којима је прихватање ислама обезбеђивало континуитет верске посебности. Иако је ова теза широко оспоравана, такође је научно обеснажено и једнострано виђење исламизације као претежно насилног превођења у нову веру.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Обично се претпоставља да су мотиви хришћанских поданика Османског царства да прихвате државну веру били пре свега економског и социјално-политичког карактера.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Током неколико векова, ислам је био службена државна религија, али је [[трпељивост|толерисано]] постојање и других вероисповести. [[Државна организација Османског царства|Отоманским системом]] верске аутономије је признатим верским групама било омогућено да успоставе своје самосталне заједнице зване [[Милет (Османско царство)|милети]], у којима су задржавале своје сопствене верске [[закон]]е, [[традиција|традиције]] и [[језик]], под заштитом [[султан]]а. Иако је државна религија био ислам, у истом граду су заједно живеле [[хришћани|хришћанске]], [[јевреји|јеврејске]] и муслиманске заједнице. На основу система милета, становници немуслимани у муслиманској држави су уживали правну, судску и културну аутономију.<ref>[http://www.scribd.com/doc/13028380/Uvod-u-Islam-dr-Muhammed-Hamidullah dr. Muhammed Hamidullah, Uvod u Islam], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Због овога се мултинационално Османско царство узима за пример толеранције на основи национално-религијских разлика{{чињеница| date = 11. 2013.}}, а систем милета за рани пример [[религијски плурализам|религијског плурализма]].<ref name=Sachedina>{{Cite book| last = Sachedina| title = The Islamic Roots of Democratic Pluralism | first = Abdulaziz Abdulhussein | year = 2001| publisher = [[Oxford University Press]] | isbn = 978-0-19-513991-4| pages = }}</ref> Међутим, [[дискриминација]] према немуслиманима је вршена, између осталог, на основу [[порез]]а којих су муслимани били ослобођени.
 
=== Београд у Отоманском периоду ===
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| title = The Islamic Roots of Democratic Pluralism | first = Abdulaziz Abdulhussein | last = Sachedina| year = 2001| publisher = [[Oxford University Press]] | isbn = 978-0-19-513991-4}}
* Џ. Ћехајић, Дервишки редови у југословенским земљама, Сарајево, 1986.
* Ф. Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918-1941, Сарајево, 1986.
* {{Cite book| ref = harv| last = Новаковић| first = Драган| chapter = Став исламске заједнице према догађајима на Косову и Метохији од 1981. до 1991. године| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа| year = 2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| pages = 311-331| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Шаљић| first1 = Јована Д. | authorlink1 = | year = 2015| title = [https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:12290?tab=0#mda Од конфесије ка идентитету:(Муслиманско питање у Србији 1878-1912)] | publisher = Филолошки факултет Универзитета у Београду | location = Београд|id=}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена