Велика Србија — разлика између измена

Идеја о јакој, слободној и самосталној националној држави је јасније уобличена [[1844]]. године у „[[Начертаније|Начертанију]]” [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]], тајном политичком програму [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]],<ref name="начертаније">{{cite web| title = Начертаније| url = http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html| work = Пројекат Растко}}</ref> према којем би нова српска држава укључила и друге вишенационалне или претежно српске области [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]], попут Босне, Херцеговине, Црне Горе и [[Сјеверна Албанија|северне Албаније]] (што је подразумевало [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]).<ref name="начертаније"/> Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из [[левица|левице]] који су били за [[Балканска федерација|Балканску федерацију]], углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]],{{напомена|За Александра Карађорђевића је Гарашанин, као министар унутрашњих послова, израдио своје „Начертаније”.}} [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]],{{напомена|Владавина Михаила Обреновића је вођена „великом идејом”, а Гарашанин је био његов министар иностраних послова.}} [[Никола Пашић|Николу Пашића]]{{sfn|Шешељ|2002|p=717}} и многе друге.

Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] српски политички прваци се [[нишка декларација|Нишком декларацијом]] одлучују за стварање [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], прокламоване заједнице југословенских народа. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Југославији је вођен грађански рат између [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]], присталица равноправног југословенског уједињења по ондашњем комунистичком схватању (мада су српски комунисти безуспешно покушавали да Босна постане део једне комунистичке Србије, док исто тако и [[Моша Пијаде|Моше Пијаде]] није имао 1942. године успеха о стварању једне аутономне српске покрајине у Хрватској){{напомена|Одлука [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]] [[:s:Одлука о изградњи Југославије на федеративном принципу|о изградњи Југославијена федеративном принципу]]: „''...Југославија се изграђује и изградиће се на федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца...''”}} и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], заговорника стварања Велике Србије у оквиру Велике Југославије. Поразом четника у [[Други светски рат|Другом светском рату]] поражена је и великосрпска политика, а Југославија је преуређена на федералном принципу. Након [[Јосип Броз Тито|Титове]] смрти, [[1980-е|осамдесетих]] година долази до обнове [[сепаратизам|сепаратистичких]] покрета и протеривања 103.000 Срба и Црногораца са Косова,<ref name="rastko1">{{Cite book| last = Petrovic| first = Ruza| last2 = Blagojevic| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija| url = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html| chapter = Preface| chapterurl = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_preface.html| accessdate = 1. 5. 2013.}}</ref> чиме долази до обнове тежњи ка уједињењу Срба. Након сукоба [[1990-е|деведесетих]] година на тлу бивше Југославије, поједини српски политичари оптужени су пред [[Хашки трибунал|Међународним кривичним судом за бившу Југославију]] за [[удружени злочиначки подухват]], у ком се помиње и стварање Велике Србије.<ref>{{cite web| title = Serb leader jailed for war crimes| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6743607.stm| work = БиБиСи}}</ref> Покушаји присилног стварања Велике Србије у мултиетничким областим су били повезани са [[етничко чишћење|етничким чишћењем]] [[мањина|мањинских група]].<ref name="Комисија"/><ref name="УН"/> Стога, великосрпску идеју многи [[Хрвати]] и [[Бошњаци]] виде као препреку добросуседских односа,{{sfn|Macdonald|2002|p=106}} док истовременом на српској страни многи аргументују да прича о Великој Србији служи за сопствени национализам поменутих народа.

На суђењу [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] српски академик [[Чедомир Попов]] у свом сведочењу је рекао да ни један озбиљан српски политички лидер никада није настојао да успостави Велику Србију, наглашавајући да је цела прича о Великој Србији само [[мит]] и непријатељска [[пропаганда]].<ref>{{cite web| title = PROFESSOR POPOV DESTROYS THE MYTH OF GREATER SERBIA| url = http://www.slobodan-milosevic.org/news/smorg121504.htm| work = www.slobodan-milosevic.org}}</ref>

Током османске владавине носилац српске државне идеје била је [[Српска православна црква]].{{sfn|Шешељ|2002|p=156}} Архимандрита [[манастир Пива|пивског манастира]] и херцеговачког народног првака [[Арсеније Гаговић|Арсенија Гаговића]] [[1803]]. године је у [[Санкт Петербург|Петрограду]] примио руски император, где је он изложио свој план о стварању Велике Србије. Руском императору [[Александар I Павлович|Александру]] [[1804]]. године стиже и мемоар карловачког митрополита [[Стефан Стратимировић|Стефана Стратимировића]] у коме излаже сличне идеје.{{sfn|Шешељ|2002|p=986}} [[Сава Текелија]] [[1805]]. године настоји да задобије француског цара за стварање „илирског краљевства”.{{sfn|Суботић|1861|p=53}} Црногорски владика [[Петар I Петровић Његош]] [[1807]]. године шаље руском императору план о обнови ''Славеноо-сербског царства'', чије би средиште била би Црна Гора, којој би се присајединили [[Подгорица]], [[Бока которска]], [[Херцеговина]], [[Далмација]] и [[Дубровник]], који би постао престоница.<ref>{{cite web| title = Идеја светог Петра Цетињског о обнови српске државе| url = http://www.njegos.org/petrovics/slavserb.htm| work = Serb Land of Montenegro}}</ref>

Према „Начертанију”, Србија би требало да ради на ослобађању [[Срби|Срба]] и осталих [[Словени|Словена]] и на припајању суседних области [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и [[Сјеверна Албанија|Северне Албаније]] (што је подразумевало и [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]<ref name="Чедомир Попов">{{Cite book| last = Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| coauthors = |title=Велика Србија — стварност и мит| year = |url=https://books.google.ba/books?id=-X5bRgAACAAJ| publisher = |location=|id=}}</ref>), тада у саставу [[Османско царство|Османског царства]], те касније и [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Главна [[пропаганда|пропагандна]] активност Србије би се заснивала на припремању становништва ових области на сједињење са Србијом.<ref name="начертаније"/> Борба за присаједињење ових области била би вођена постепеним откидањем османских територија, у процесу незаустављивог пропадања царства.<ref name="Чедомир Попов"/> Према Гарашанину, Србија полаже историјско право на ове земље, које се темељи на [[Стефан Душан|Душановом]] [[српско царство|царству]] из [[14. век]]а. На том темељу треба поново подићи велику српску државу:

„[[Срби сви и свуда]]” је назив списа [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] из [[19. век]]а, у којем је изнео схватања о [[теорије о пореклу Срба|пореклу]], [[српске земље|земљама]], [[српски језик|језику]] и вероисповестима [[Срби|Срба]]. Спис је објављен [[1849]]. године у [[Беч]]у, као део књиге „[[Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона]]”, али је написан још [[1836]]. године, због чега га неки аутори сматрају првим пројектом Велике Србије.<ref name="Курир">{{cite news| title = Велика Србија| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Курир| date = 9. 11. 2008| url = http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-url=https://web.archive.org/web/20140508112146/http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-date = 8. 5. 2014}}</ref>

Према Марковићу, немогућност подухвата Велике Србије лежи у чињеници да српски народ живи измешан са другим народима, без јасно одређених географских и етнографских граница, тако да би морао „узети улогу освајача” према суседима:<ref name="balkanska federacija">{{cite web| last = Zundhausen| first = Holm| title = Velika Srbija ili balkanska federacija| url = http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?news_id=143750| work = Дневни лист Данас}}</ref>

Светозар Марковић, који је и сам био за ослобођење Срба који живе под османском или хабзбуршком влашћу, изричито је одбијао улогу Кнежевину Србију као „Пијемонта Јужних Словена” и политику територијалне експанзије Србије, која би припојила и мешовите области. Он је сматрао да свака нација треба у свом политичком и друштвеном животу да буде самостална, да не буде потчињена ни једној другој нацији. Он је изричито одбацивао позивање на „историјска права” речима: „принцип националности одриче се свих историјских права”. Посебно је сматрао штетним уједињење српских земаља позивањем на Душаново царство. Сматра је да идеја Велике Србије иде у прилог политици која тежи да у земљи утврди неограничену моћ династије Обреновић.<ref name="balkanska federacija"/> Марковић наглашава да би нова српска држава, настала освајањем, по нужди постала војнополицијска и снагу би трошила у одбрани од спољних непријатеља, занемарујући сопствени умни и културни развитак. Уместо тога, Марковић предлаже стварање [[Балканска федерација|Балканске федерације]], односно савеза српског народа са другим балканским и јужнословенским народима.<ref>{{cite web| title = (Ne)zaboravljeni deo kulturne istorije| url = http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/258/258_17.html| work = Република — гласило грађанско самоослобођања}}</ref>

[[Аустроугарска]] је за Гарашаниново „Начертаније” сазнала тек [[1883]]. године.<ref>{{cite web| last = Лопандић| first = Душко| title = Где се родила наша спољна политика| url = http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u| work = Политикин Забавник}}</ref> Жестоко је се противила остварењу великосрпских планова, понајвише због тога што је сама претендовала да заузме Босну и Херцеговину и да се шири на исток, а сама је то представљала као претензије суседне Кнежевине Србије на традиционалне историјске области хабзбуршке круне, насељене Јужним Словенима.

[[Црна рука]] (званичан назив Уједињење или смрт) било је [[тајно друштво|тајно завереничко друштво]] на чијем је челу био српски официр [[Драгутин Димитријевић Апис]]. Ова организације је имала велики утицај на политику Краљевине Србије, посебно након извођења [[Мајски преврат|Мајског преврата]] [[29. мај]]а [[1903]]. године у коме су њени припадници убили краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] и краљица [[Драга Обреновић|Драгу]], доводећи [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] на српски престо. Црна рука је имала за циљ да уједини „све српске покрајине: 1. Босну и Херцеговину, 2. Црну Гору, 3. Стару Србију и Македонију, 4. Хрватску, Славонију и Срем, 5. Војводину, 6. Морску Обалу (Далмацију)”.<ref name="Stevan Dedijer">{{cite web| last = Dedijer| first = Stevan| title = Velika Srbija i mali glupi akademici| url = http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/299/299_13.html| work = Република — гласило грађанско самоослобођања}}</ref> Након територијалних проширења Србије у Балканским ратовима, Црна рука се посебно усредсредила на области у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]].<ref>{{cite web| url = http://www.bookrags.com/Gavrilo_Princip| title = Gavrilo Princip and the Black Hand organization| publisher = Bookrags}}</ref>{{sfn|Cassels|1996|p=122}}

[[Народна одбрана]] била је српска паравојна организација основана [[1908]]. године (у време [[Анексиона криза|Анексионе кризе]]) у циљу припајања Босне и Херцеговине Србији. Ова организације је прикупљала добровољце и припремела их за оружану акцију, такође је организовала, припремала и увежбавала комитске чете способне за посебно и самостално ратовање. Добровољачки одреди су распуштени [[31. март]]а 1909, али је Народна одбрана опстала и своје акције усмерила ка Старој Србији.<ref>{{cite web| last = Пејчић| first = Јован| title = Весници буре и слободе| url = http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br8/Vek.html| work = Национална Ревија}}</ref>

Српска војска ослобађа Косово и Призрен, а црногорска део Метохије, Ђаковицу и Призрен. Са османске стране су наишли на слаб отпор, а једине значајне препреке српском напредовању пружале су албанске јединице [[Иса Бољетинац|Исе Бољетинца]], [[Идриз Сефери|Идриза Сеферија]] и [[Бајрам Цури|Бајрама Цурија]].<ref name="Лав Троцки">{{cite web| title = Otpor okupaciji i modernizaciji| url = http://www.danas.rs/dodaci/vikend/otpor_okupaciji_i_modernizaciji.26.html?news_id=105029| work = Дневни лист Данас}}</ref> Лоше организован оружани отпор становништва лојалног Османлијама српска војска је сломила за неколико месеци. Српски одреди након тога прелазе у освајање северне и средње Албаније, заузимајући у октобру 1912. велики део албанске обале заједно са луком [[Драч]]. Из Албаније се повлаче тек након Аустроугарске претње [[рат]]ом у јесен [[1913]]. године.

По завршетку Првог светског рата, у складу са ратним циљевима Србије изнетим у [[нишка декларација|Нишкој декларацији]], створено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], чиме је српски национални програм доживео своје остварење. Краљевство је објединило територију тадашње Србије са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|аустријским јужнословенским областима]], под српском владарском династијом [[карађорђевићи|Карађорђевића]]. Српски политичари су сматрали Србију за носиоца југословенског јединства (као што је [[Пијемонт]] био за Италију или [[Пруско краљевство|Пруска]] за Немачку), а на новоформирану краљевину су гледали као проширену Србију. Срби су сматрани државотворним народом и главним творцима Југославије, а њихов „домаћински однос према држави” је глорификован.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Према оцени недељника [[Тајм (часопис)|Тајм]], Срби, предвођени [[Никола Пашић|Пашићевом]] владом, су желели Велику Србију, што је значило јаку централизовану владу за целу нацију.<ref>{{cite news| title = YUGOSLAVIA: Elections| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Тајм| date = 23. 2. 1925}}</ref> Користећи тактику полицијског застрашивања и намештања избора,<ref>{{cite news| title = YUGOSLAVIA: Balkan Politics| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Тајм| date = 31. 3. 1923}}</ref> Пашић је умањио значар опозиције у парламенту, стварајући централизацију моћи у рукама Срба.<ref>{{cite news| title = YUGOSLAVIA: The Opposition| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Тајм| date = 6. 4. 1925}}</ref>

Немогућност функционисања заједничке југословенске државе довела је до постепеног обнављања великосрпске идеје у јавности. Међу српским политичарима је сазревало уверење да су уједињењем погрешили и да ипак треба створити Велику Србију. Они су сматрали да не смеју дозволити да „српство буде и даље понишавано и малтретирано и да се они који су у рату побеђени понашају када су они победници”.<ref>{{cite web| last = Цицваревић| first = Крста| title = Велика Србија| url = http://www.komentar.rs/165/nasa-srbija/велика-србија/| work = Информациони центар „Коментар”}}</ref> Као решење српског националног питања, често је предлагана „ампутација Хрватске”, у суженим границама.{{sfn|Шешељ|2002|p=720}}<ref name="Клеменчић"/> У марту [[1928]]. године радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је на седници Народне скупштине захтевао да се држава преуреди и преименује у Велику Србију.{{sfn|Шешељ|2002|p=987}}

Чубриловић даље предлаже методе државног притиска, отпуштања, хапшења, насиља, застрашивања, подмићивања, слања паравојних јединица и паљења насеља, у циљу што масовнијег исељења албанског становништа.<ref name="isterivanje">{{Cite book| last = Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year = 1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}</ref>

{{цитат|Евентуални споразум је једини начин да се коначно стане на крај међусобном уништавању ... Јер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у најбољем пријатељству, те сам сигуран да ћемо опет бити упућени једни на друге и помагати се у одбрани заједничких интереса.<ref name="Прес">{{cite news| title = Ексклузивно: Подела Југославије почела у Аргентини!| url = http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/60682/ekskluzivno-podela-jugoslavije-pocela-u-argentini.html| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Прес| date = 15. 3. 2009}}</ref>|[[Милан Стојадиновић]]}}

После 1961, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и популације<ref name="rastko1"/> Због таквих појава дискриминације Срба половином 1980-их Српска академија наука и уметности доноси [[Меморандум САНУ]], који износи становиште да су Срби дискриминисани у Југославији и да се над њима врши геноцид од стране Албанаца на [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косову]]. Након тога долази до бујања српског национализма и таласа организованих протеста Срба и Црногораца широм земље (митингаши су имали превоз организован аутобусима.<ref>{{cite web| title = Десет године Слободана Милошевића у десет слика| url = http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html| work = Недељник Време| accessdate = 12. 7. 2016| date = 18. 9. 1999}}</ref> Под притиском демонстрација, долази до рушења покрајинских власти Војводине и Косова, заједно са републичким властима Црне Горе, и њихове смене људима оданим Слободану Милошевићу.

[[Меморандум САНУ]] је документ који је израдила [[Српска академија наука и уметности]] између [[1985]]. и [[1986]]. године, као стратешки програм српске интелигенције. Меморандум наглашава тежак положај и неравноправност српског народа у Југославији, а посебно на Косову и Метохији, где се, како је наведено, спроводи „физички, политички, правни и културни [[геноцид]] над српским становништвом”. [[Немири на Косову 1981.|Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године]] српски академици називају „неофашистичком агресијом”.{{чињеница| date = 01. 2014.}} Меморандум даље критикује [[конфедерација|конфедерализам]] и велика овлаштења аутономних покрајина, омогућена [[устав Југославије из 1974. године|југословенским уставом из 1974. године]], оцењујући да су Срби њиме дискриминисани.{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=97}} Српски академици сматрају да су потребне уставне промене у Југославији због неравноправног третирања и слабљења Србије (pp. 46) и да „српско питање” неће бити решено пре остварења пуног националног и културног јединства Срба, без обзира где живе (стране 70-73).

Међу Хрватима се овај документ сматра изразом великосрпског [[национализам|национализма]], док га извештај УН сматра средством ширења [[албанофобија|антиалбанских осећања]].<ref name="УН">{{cite web| title = Annex IV The policy of ethnic cleansing| url = http://www.phdn.org/archives/www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm| accessdate = 12. 7. 2016| date = 28. 12. 1994}}</ref> Сматра се да је Меморандум САНУ имао кључну улогу у [[Распад Југославије|распаду Југославије]].{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=92}}

Милошевић је на тим преговорима захтевао све територије на којима су Срби имали већину. То је укључивало нпр. источну и западну БиХ. Туђман и његово вођство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали већину. Између такве проширене Хрватске и проширене Србије требало би да буде мала муслиманска државица.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Добрица Ћосић, председник [[Савезна Република Југославија|Савезне републике Југославије]], у октобру [[1992]]. године у [[Женева|Женеви]] са Туђманом потписује споразум о замени територија и „хуманом пресељавању становништва”.<ref>{{cite web| title = Милошевић није за јединствену државу| url = http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/milosevic-nije-za-jedinstvenu-drzavu/lz11zjl| work = Блиц| accessdate = 12. 7. 2016| date = 6. 6. 2009}}</ref> Неки у овоме виде конкретизацију претходног договора о подели Босне и Херцеговине.<ref>{{cite news| title = Ћосић и данас суверено влада Србијом| url = http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:kBlGBeT4FtYJ:www.helsinki.org.rs/serbian/doc/dragoljub%2520todorovic.doc| accessdate = 12. 7. 2016| newspaper = Дани| date = 17. 4. 2009}}</ref>

[[Војислав Шешељ|Шешељев]] план Велике Србије се заснивао на начелу „''Где су српски гробови, ту су српске земље''”, комбинујући историјско и етничко право на територије суседних југословенских република. Он је у оквире своје Велике Србије предлагао укључење већег дела територије СФРЈ, и то целих република [[Социјалистичка Република Србија|Србије]], [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], као и великог дела [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватске]], подељене по линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Сматра се да је Шешељ ту идеју преузео од Стевана Мољевића, четничког идеолога из Другог светског рата.<ref name="Курир"/> Иза овог програмског опредељења стајао је Шешељев [[Српски четнички покрет (1990—1991)|Српски четнички покрет]], а касније [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]], која је слала своје добровољце на југословенска ратишта. Једино СРС још увек званично заступа овај програм.<ref name="Курир"/> Некадашњи високи функсционери Српске радикалне странке [[Томислав Николић]] (некадашњи заменик председника) и [[Александар Вучић]] (некадашњи генерални секретар) су након њеног напуштања 2008. године изјавили да је идеја Велике Србије нереална.<ref>{{cite web| title = Велика Србија нереална| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html| work = Радио-телевизија Србије| accessdate = 12. 7. 2016| date = 30. 10. 2014}}</ref>

Током југословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне циљеве (нпр. да сви Срби треба да живе у једној држави) у оквиру дискурса социјалистичке Југославије.<ref>{{cite journal| last = Гузина| first = Дејан| title = Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia| journal = International Journal of Politics, Culture, and Society| url = http://www.jstor.org/stable/20020199| accessdate = 12. 7. 2016| pages = 91—111}}</ref> Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју „сви Срби у једној држави”, при чему није помињао историјски концепт „Велике Србије”, али је сарађивао са националистима попут Шешеља који су га заговарали.<ref>{{cite web| title = Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica| url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm| work = Међународни кривични суд за бившу Југославију| accessdate = 12. 7. 2016}}</ref> [[1991]]. године, након проглашења независности Словеније и Хрватске, [[Слободан Милошевић]] и тада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати [[Срби у Хрватској|Србе у Хрватској]] који желе да наставе да живе у Југославији. Један од твораца Меморандума САНУ и челник владајуће Социјалистичке партије Србије, средином 1991. године је поручио:

[[Народна скупштина Републике Србије]] је 8. јула 1991. затражила „од савезних органа и ЈНА да штите само онај део Југославије у којем се народи који живе на тим просторима изјасне да желе живети заједно”.<ref name="ilija">{{Cite book| last = Радаковић| first = Илија| title = Бесмислице Ју-ратовања 1991-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23_7_8.htm}}</ref> Милошевић је намеравао да створи крњу Југославију, која би обухватала Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и делове Хрватске насељене Србима. Међутим, ти планови падају у воду [[1992]]. године проглашењем независности БиХ и Македоније, па Србија остаје у државној заједници само са Црном Гором. Аналитичари сматрају да је Милошевић инсистирао да задржи име Југославија из два разлога: 1) да би оправдао анексију делова Хрватске и Босне и Херцеговине, 2) да би [[Крња Југославија (СФРЈ)|Крња Југославија]] стекла међународно признање као наследница СФРЈ.{{sfn|Lukic|1996|pp=}}

У промењеној међународној ситуацији, годину дан након избијања [[рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1996]]. године, због злодела албанских терориста, долази до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], након чега је Србија изгубила контролу над јужном аутономном покрајином. Пар година касније, [[Црна Гора]] је напустила државну заједницу са Србијом. [[17. фебруар]]а [[2008]]. [[скупштина Косова]], уз подршку [[Европска унија|ЕУ]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]],<ref>{{cite web| title = Die Kosovo-Wunschliste| url = https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php| work = jungeWelat| accessdate = 12. 7. 2016| language = немачком}}</ref> проглашава једнострану независност од Србије.<ref>{{cite web| title = Косово прогласило независност| url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184| work = Б92| accessdate = 12. 7. 2016}}</ref>

Претензије ка [[Република Македонија|Македонији]] се заснивају на „историјском праву”, односно на чињеници да се том територијом простирало средњовековно [[Српско царство]].<ref name="Комисија">{{cite book| title = Извештај међународне комисије о балканским ратовима| year = 1914| publisher = Washington, D.C. : The Endowment| location = Вашингтон| url = https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}</ref> Понекад се укључује и етнички аргумент, да Македонци припадају српском националном бићу и да немају националну самобитност. Слични аргументи се могу наћи и код великобугарских идеолога. Овакви аргументи су делом изгубили на снази након конституисања савремене македонске нације.

Националисти у готово свим суседним земљама које окружују Србију такође имају своје [[Иредентизам|иредентистичке]] програме стварања великих националних држава, као на пример [[Велика Албанија|Велике Албаније]], [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]], [[Велика Мађарска|Велике Мађарске]], [[Велика Румунија|Велике Румуније]], [[Велика Бугарска|Велике Бугарске]], итд.<ref>{{cite book| last = Bogavac| first = Tomislav| title = Нестајање Срба| year = 1994| publisher = Просвета| url = https://books.google.ba/books?id=bW_iAAAAMAAJ}}</ref><ref>{{cite book| last = Брусин| first = Милојко| title = Наша разграничења са суседима 1919—1920| year = 1998| location = Нови Сад}}</ref>

[[Велика Хрватска|Великохрватски]] националисти сматрају да читава област [[Срем]]а и српски део [[Бачка|Бачке]] треба да припадне Хрватској. Поред тога, сматрају да полаже право на читаву Босну и Херцеговину, укључујући и Републику Српску, већинско српски ентитет, као и места где већинско становништво чине [[Бошњаци]] (сматрају их [[Хрвати муслимани|Хрватима исламске вероисповести]]) , [[Рашка област|Рашку област]] и [[Бока которска|Боку которску]].<ref>{{cite book| last = Крестић| first = Василије| title = Геноцидом до Велике Хрватске| year = 1998| location = Нови Сад - Београд| url = http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/}}</ref>

[[Велика Мађарска|Великомађарски]] националисти сматрају да читава област савремене [[Војводина|Војводине]] традиционално припада [[Мађарска|Мађарској]] ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]).<ref>{{cite book| last = Пејин| first = Јован| title = Великомађарски каприц| year = 2007| location = Зрењанин| url = http://www.tradicionalnaknjiga.rs/Великомађарски-каприц-Аутор-Јован-Пејин-артикл_1810}}</ref><ref>{{cite book| last = Никић| first = Федор| title = Мађарски империјализам| year = 1929| publisher = Štamparija Jovanović i Bogdanov| url = https://books.google.ba/books?id=2bs-PAAACAAJ}}</ref> У Мађарској данас делује више екстремистичких покрета (од којих је најпозантији [[омладински покрет 64 жупаније|64 жупаније]]) који захтевају повратак Војводине у државни оквир Мађарске.

[[Велика Румунија|Великорумунски]] националисти имају претензије ка читавој области [[Банат]]а,{{чињеница| date = 12. 2017.}} која је након балканских ратова остала административно подељена између између [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Историјска престоница Баната је [[Темишвар]], који се данас налази у Румунији. Такође имају претензије ка [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]]; где [[Власи (Србија)|Власи]] чине немали део становништва, сматрајући их етничким [[Румуни]]ма.

Појам Велика Србија данас се углавном користи за описивање српске државе која би обухватала [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Република Српска|Републику Српску]] (често се мисли на 70% територије [[Босна и Херцеговина|БиХ]]) и територију некадашње [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. Некад се (мада врло ретко) за описивање Велике Србије користи читава територија бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Радаковић| first = Илија| title = Бесмислице Ју-ратовања 1991-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23_7_8.htm}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Клеменчић| first = Младен| title = Великосрпска територијална посезања| year = 1993| publisher = Лексикографски завод Мирослав Крлежа| location = Загреб| url = http://hrcak.srce.hr/32530| pages = 285-304}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year = 1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Zieliński| first = Bogusław| title = The Macedonian Issue: The Power of Culture, the Culture of Power| url = https://books.google.com/books?id=OWMXAQAAIAAJ| year = 2003| publisher = Naukowe| isbn = 978-83-232-1286-7}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Lukic| first = Reneo| title = Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union| url = |year=1996| publisher = Oxford University Press| isbn = 978-0-19-829200-5}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Bokovoy| first = Melissa Katherine| last2 = Irvine| first2 = Jill| last3 = Lilly| first3 = Carol| title = State-Society Relations in Yugoslavia, 1945-1992| url = https://books.google.com/books?id=KfbI4e1q1yEC&pg=PA322| year = 1997| publisher = Palgrave Macmillan| isbn = 978-0-312-12690-2| pages = 322-}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Cassels| first = Alan| title = Ideology and International Relations in the Modern World| url = https://books.google.com/books?id=DkN6M2mvh9EC&pg=PA122| year = 1996| publisher = Psychology Press| isbn = 978-0-415-11926-9| pages = 122-}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Станишић| first = Михаило| authorlink = Михаило Станишић| title = Пројекти Велика Србија| url = |year=2000| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| isbn = 978-86-355-0468-1}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Macdonald| first = David Bruce| title = Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=kBjrJyen4FEC&pg=PA106| year = 2002| publisher = Manchester University Press| isbn = 978-0-7190-6467-8| pages = 106-}}

* {{cite book| ref = harv| last = Вуковић| first = Слободан| title = Стереотипи о Србима и разбијање Југославије| year = 2006| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/biblioteka_arhiva/pretrazivanje_kataloga/biblio_bibliotecki_fond/_params/biblioteka/view_card/item_id/26870.html}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| coauthors = |title=Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945| year = 1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| coauthors = |title=Велика Србија - стварност и мит| year = |url=| publisher = |location=| isbn = 978-86-7543-123-7}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Petrovic| first = Ruza| last2 = Blagojevic| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija| url = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html| chapter = Preface| chapterurl = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_preface.html| accessdate = 1. 5. 2013.}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Krestić| first = Vasilije| authorlink = Василије Крестић| title = Great Serbia: truth, misconceptions, abuses : papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, October 24-26, 2002| url = https://books.google.com/books?id=k28tAQAAIAAJ| year = 2002| publisher = SANU| isbn = 978-86-7025-377-3}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Radaković| first = Ilija| authorlink = Илија Радаковић| title = Besmislena YU-ratovanja, 1990-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23.htm| year = 2003| location = Beograd| publisher = Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji 1941-1945| isbn = 978-86-83981-06-9}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Шешељ| first = Војислав| coauthors = |title=Идеологија српског национализма| year = 2002| url = https://books.google.ba/books?id=j5emAAAACAAJ&dq| publisher = Велика Србија а.д.| location = Београд}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Васовић| first = Милорад| coauthors = |title=Јован Цвијић о свом и нашем времену| year = 1995| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=N8oRAQAAIAAJ&dq| publisher = Принцип| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Feral tribune| first = |coauthors=| title = Feral tribune, Том 20, Издања 938-947| year = 2003| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=Jfc8AQAAIAAJ| publisher = |location=}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Просвета| first = |coauthors=| title = Književnost, Издања 7-12| year = 1993| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=shhMAAAAYAAJ| publisher = Просвета| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Марковић| first = Светозар| coauthors = |title=Србија на истоку| year = 1892| url = https://books.google.ba/books?id=t4ENAQAAIAAJ| publisher = Парна Штампарија народне радикалне странке| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Суботић| first = Јован| coauthors = |title=Живот Саве Текелије, безсмртног благодетеља народа србског| year = 1861| url = https://books.google.ba/books?id=539cAAAAcAAJ| publisher = Матица Србска| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Стефановић Караџић| first = Вук| coauthors = |title=Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона| year = 1849| url = https://books.google.ba/books?id=hm9cAAAAcAAJ| publisher = Штампарија Јерменског манастира| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Јиречек| first = Константин| coauthors = |title=Iz arkhiva na Konstantin Irechek| year = 1953| url = https://books.google.ba/books?id=MlMNAQAAIAAJ| publisher = Bŭlgarska akademii͡a na naukite| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Hartmann| first = Ralph| coauthors = |title=Časni mešetari: nemačka spoljna politika i građanski rat u Jugoslaviji| year = 1999| url = https://books.google.ba/books?id=Mp0kmgEACAAJ| publisher = Прометеј| location = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Vučelić| first = Milorad| coauthors = |title=Razgovori sa epohom| year = 1992| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=XOE2AAAAMAAJ| publisher = Književna zajednica Novog Sada| location = Novi Sad}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Михаиловић| first = Коста| last2 = Крестић| first2 = Василије| editor = Мирослав Пантић| title = „Меморандум САНУ” одговори на критике| year = 1995| url = https://books.google.ba/books?isbn=8670252139| publisher = Српска академија наука и уметности| location = Бегорад}}