Ислам Грчки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 30:
[[Датотека:Kula_Jankovic_Stojana.jpg|мини|Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан Јанковић и његови потомци, сада у власништву фамилије Десница.]]
 
'''Кула Јанковића''', утврђење у којем је живио Стојан и његови потомци, још стоји у Исламу, мада је оштећена током рата. Кула се састоји од стамбених, привредних и одбрамбених зграда, а доминира управо Кула по коме је цијели комплекс добио име и када се потпуно обнови (у току су радови на обнови и ревитализацији)биће то један од најрепрезентативнијих културно историјских споменика у бенковачком крају. Данас је Кула у власништву породице Десница (чији је изданак и књижевник [[Владан Десница]]) . Стојан Јанковић је такође поред куле саградио [[1675]]. и цркву '''Св. Ђорђа'''.<ref>{{cite web| url = http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Parohija-IslamGrcki-l.htm | title = Епархија-далматинска | publisher = Eparhija-dalmatinska.hr | date = |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref>, свог крсног имена, мада је већина Исламљана због географског положаја и оронулости ове цркве припадала парохији [[Илија|Светог Илије]] у оближњем [[Кашић]]у. Обе цркве су тешко оштећене у задњем рату, а у самој цркви Св. Ђурђа је сахрањен књижевник Владан Десница.
[[Датотека:Jankovic-crkva_Islam_Grcki.jpg| алт = |мини|Православна црква [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]], Јанковић-црква, изграђена [[1675]].]]
 
Ислам Грчки је у 20. вијеку, због окпужења од претежно хрватских села, добио репутацију као својеврсно српско упориште у том дијелу Равних котара. У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] Ислам, [[Доњи Кашић|Кашић]] и [[Смоковић]] су били јака упоришта [[четници|четника]], који су већином крајем рата прешли у редове [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и наставили борбу против околних усташких села. Касније, за вријеме буђења српског национализма, Ислам Грчки је [[1986]]. године угостио чланове [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] којима није било дозвољено да предавање са осјетљивом тематиком српско-хрватских односа и историје одрже у [[Задар|Задру]]. Локални Хрвати су тада Ислам већ прозвали „Мала Србија“. У [[Рат у Хрватској|грађанском рату]] деведесетих, село је брзо постало упориште крајишких Срба и једна од главних база за одбрану српског народа. Ислам Грчки је страдао у операцији хрватских снага [[Операција Масленица|Равни котари-Масленица]] у јануару [[1993]]. године. Село је запаљено а доста кућа минирано или порушено, комплетно становништво је избјегло, а живот је изгубило 15 цивила и 14 војника из села, укључујући ту и заробљенике, старце и непокретне{{чињеница| date = 01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
 
== Привреда ==
Ред 40:
 
== Становништво ==
Данас је Ислам Грчки једно од села са најмањим бројем повратника и најслабијим процентом повратка од свих српских села у Далмацији. Попис из [[2001]]. забиљежио је 108 становника.<ref>{{cite web| url = http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/Census2001/Popis/H01_01_01/h01_01_01_zup13-0175.html | title = Попис становништва 2001 | publisher = Dzs.hr | date = |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref>, од тога 100 Хрвата и само 5 Срба. Велики број избјеглих Исламљана је нови дом пронашао у [[Аустралија|Аустралији]], посебно у [[Сиднеј]]у <ref>{{cite web | url = http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8700 | title = Српска дијаспора | publisher = Srpskadijaspora.info | date = |accessdate = 5. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20101224101208/http://srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8700 |archive-date = 24. 12. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
У задње вријеме се и одређен број Срба вратио на своја вјековна огњишта, бавећи се и даље оним што знају и имају — пољопривредом.
 
=== Попис становништва ===
Ислам Грчки је према попису становништва из 2011. године имао 150 становника.<ref>{{cite web | url = http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup13_0175.html | title = Попис становништва 2011. | author = |authorlink= | coauthors = |date=2011. | format = |work= | publisher = Државни завод за статистику РХ | language = |archiveurl= | archivedate = |quote= | accessdate = 18. 4. 2013.}}</ref>
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
Ред 86:
 
{{Попис становништва Југославије
| извор = <ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />
| п1828 =
| п1857 =
| п1869 =
| п1879 =
| п1880 =
| п1885 =
| п1890 =
| п1895 =
| п1900 =
| п1910 =
| п1921 =
| п1931 =
| п1948 =
| п1953 =
| п1961 =
| п1971 = 1.400
| п1981 = 1.239
| п1991 = 1.139
| п2001 = 108
| п2011хр = 150
}}
 
Ред 113:
 
{{bar box
| float = center
| title = Попис 1991.
| titlebar = #AAF
| width = 300px
| bars =
{{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|991|87.00}}
{{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|107|9.39}}
{{bar percent|неопредијељени|#C154C1|11|0.96}}
{{bar percent|непознато|#A2A2D0|30|2.63}}
| caption = '''укупно''': 1.139
}}