Сребреница — разлика између измена

Угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] је након рата против [[Краљевина Босна|Босне]] из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је [[Српска деспотовина|српском деспоту]] [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] [[1411]]. године.<ref>{{cite web| url = http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html | title = [Projekat Rastko&#93; Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici | publisher = Rastko.rs | date = | accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под колена, и тако заувијек остану осакаћени.<ref>{{cite web| url = http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html | title = Свечовек — Устројство | publisher = [[Пројекат Растко|Rastko.rs]] | date = | accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси [[богумили|богомилские]] сут.”<ref>Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148.</ref>

За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица<ref name="Српски лист">{{cite web| title = Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока| publisher = Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5, | pages = 147—149| place = Београд| date = март 2004.| url = http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc| last = Ристић| first = Слободан Н.| accessdate = 27. 1. 2011}}</ref> На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина">{{cite web | url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62791 | title = Сребреница: парастос за жртве усташког злочина | author = | authorlink= | coauthors = |date = 4. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 5. 6. 2012 }}</ref> Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом<!--појаснити-->.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/> Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу [[Залазје]].<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/>

У мају исте године је поново преузимају снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] и контролишу до [[1995]]. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и цивилном становништву околних села.<ref>{{cite web| url = http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html | title = Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997 | publisher = Nin.co.rs | date = | accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.<ref>{{cite web| url = http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 | title = Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске | publisher = Novireporter.com | date = 28. 4. 2010. | accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref>

Јула 1995. године, за само 7 дана снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], у оквиру контраофанзиве под кодним именом [[Операција Криваја|Криваја 95]], успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по [[Међународни суд правде|Међународном суду правде у Хагу]], овај злочин је квалификован као [[геноцид]]<ref>{{cite web| url = http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/31313/MSP-je-presudio-Srebrenica-je-genocid | title = Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid | publisher = Vesti-online.com | date = | accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.<ref>http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf</ref> Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата,<ref>[http://www.guardian.co.uk/law/2010/jun/10/hague-bosnian-serb-srebrenica-genocide Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis] [[Гардијан (новине)|Гардијан]]</ref><ref>[http://www.newsweek.com/how-srebrenica-massacre-led-iraq-war-74221 From Srebrenica to Baghdad], [[Њузвик]]</ref><ref>[http://articles.cnn.com/2011-05-26/world/srebrenicia.feature_1_execution-sites-serb-army-bosnian-serb?_s=PM:WORLD Srebrenica: Worst European atrocity since WWII], [[Si-En-En|CNN]]</ref><ref>[http://www.msnbc.msn.com/id/8540736/ns/world_news-europe/t/thousands-rally-srebrenica-anniversary/ Thousands rally on Srebrenica anniversary], [[MSNBC]]</ref><ref>[http://www.seattletimes.com/nation-world/mladic-could-be-extradited-as-early-as-monday/ Mladic could be extradited as early as Monday], seattletimes.com</ref> што српска страна — иако је у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Поточари]] до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава<ref>[https://www.potocarimc.org/index.php/memorijalni-centar potocarimc.org]</ref> — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.{{чињеница| date = 01. 2014.}} Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),<ref>{{cite web| url = http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/zasto-nisu-popisivani-zarobljenici-u-novoj-kasabi.25.html?news_id=15047 | title = Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi &#124; Sense Agency &#124; Vest | publisher = Sense Agency | date = | accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,<ref name=autogenerated1>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Kovacevic-Najvise-srebrenicana-stradalo-u-proboju/lat/122122.html | title = Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju | publisher = Glassrpske.com | date = | accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација<ref name=autogenerated1 /> и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true], 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.</ref> тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник [[Младен Грујичић]], изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 Грујичић: У Поточарима покопани и Срби], РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Народна скупштина Републике Србије]] је усвојила посебну [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]] којом осуђује злочин.