Катињски масакр — разлика између измена

'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-]Званичан веб сајт ЦИА {{Wayback| url = https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html | date = 20070509174522 }}</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [https://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref> Око 8.000 убијених били су [[официр]]и заробљени [[1939]]. године током [[Совјетски напад на Пољску (1939)|совјетског напада на Пољску]], док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>. Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 -{km}- западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову<ref>{{Cite book| last = Zawodny| first = Janusz Kazimierz| title = Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre| url = http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543| year = 1962| publisher = University of Notre Dame Press| isbn = 978-0-268-00850-5| pages = }}</ref>, као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.--> који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици<ref name="Fischer"/>, и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Овај масакр се по мишљењу [[Институт народног сећања|Института народног сећања]], због идеолошке позадине као и великог броја жртава може сматрати [[геноцид]]ом (злочин против човечности). Званична [[Русија]] одбацује овакав став између осталог и због страховања да би породице убијених могле да траже одштету. Руска власт је признала злочин, али га није означила као геноцид, [[масакр]] или [[ратни злочини|ратни злочин]]. Да јесте, преживели учесници у извршењу масакра би морали да се казне, на чему [[Пољска]] влада и дан данас инсистира.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/><ref name="Mosnews110305">Чланак Мосњуза: Катињски масакр није био геноцид — Руски војни тужилац, 11. 3. 2005. [http://www.mosnews.com/news/2005/03/11/katynfiles.shtml online] {{Wayback| url = http://www.mosnews.com/news/2005/03/11/katynfiles.shtml | date = 20050415183113 }}</ref> Русија такође није уврстила убијене у жртве [[јосиф Стаљин|стаљинистичке]] репресије.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Совјетски Савез је [[17. септембар|17. септембра]] [[1939]]. године напао Пољску са истока. Напад је извршен док је Пољска била у рату са [[Трећи рајх|Немачком]] који је почео [[1. септембар|1. септембра]] 1939. године и трпела значајне губитке на западном фронту. Овај напад је извршен у складу са [[споразум Рибентроп—Молотов|споразумом Рибентроп — Молотов]] којим је извршена подела интересних сфера између Совјетског Савеза и Немачке. Због брзог напредовања [[Црвена армија|Црвене армије]] која је наишла на слаб отпор, између 250.000<ref name="Молотов">-{Молотов на V сессии Верховного Совета 31 октября цифра «примерно 250 тыс}-.»</ref> и 454.700<ref name="Отчёт">-{Отчёт Украинского и Белорусского фронтов Красной Армии Мельтюхов}-. стр. 367. http://www.usatruth.by.ru/c2.files/t05.html{{Мртва веза| date =08 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> пољских војника је заробљено. Око 250.000 је сместа пуштено док је 125.000 предато НКВД-у. НКВД је сместа ослободио још 42.400 војника. Око 170.000 ослобођених војника су били пореклом [[Украјинци]] или [[Белоруси]] који су служили у пољској војсци. Око 43.000 војника који су рођени у западном делу Пољске (тада под немачком контролом) је предато [[Трећи рајх|Немцима]]. НКВД је [[19. новембар|19. новембра]] 1939. године држао око 40.000 пољских ратних заробљеника: око 8.500 официра, 6.500 полицијских официра као и 25.000 војника и резервних официра.<ref name="Катынь">''-{Катынь. Пленники необъявленной войны}-''. -{сб. док. М., МФ „Демократия":}- 1999, сс.20–21, 208–210.</ref>

До марта [[1940]]. године створена су три посебна логора: [[Козелск]] (''-{Козельск}-''), [[Осташков]] (''-{Оста́шков}-''), и [[Старобелск]] (''-{Старобельск}-'') у којима су се нашли скоро сви пољски официри заробљени у Совјетском Савезу којих је било око 15 хиљада.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Дуго времена само ово је било познато јер је, на тада загонетан начин, овако велика скупина престала да даје знаке живота (породице су нагло престале да добијају писма од заробљеника). Гласине о масакру које су почеле да се јављају [[1943]]. године СССР је прећуткивао или одлучно одбацивао. Тек слабљење и распад те државе су дозволили да се у потпуности сазна ток догађаја.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

На документу се налазе 4 потписа: Стаљинов, [[Климент Ворошилов|Ворошиловов]], [[Вјачеслав Молотов|Молотовов]] и [[Анастас Микојан|Микојанов]], као и дописано – ''[[Михаил Калинин|Калинин]] – за'', ''[[Лазар Каганович|Каганович]] – за''. У складу са документом Политбиро ЦК Комунистичке партије Совјетског Савеза је истог дана донео одлуку бр. -{P13}-/144 са садржином коју је Берија предложио, али у којој бројке нису наведене. Ова одлука представља пример вансудске пресуде за око 26 хиљада људи.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

:Убијено 4.410 затвореника из логора Козелск, а од тог броја је део вероватно убијен у Смоленску у седишту НКВД-а. Из логора су одлазили конвоји у групама од 50 до 344 људи и то од [[3. април]]а до [[12. мај]]а. Задњег дана организована су 2 конвоја у којима је укупно било 205 људи и послата у логор у Јухнову. Остали су побијени и сахрањени у 8 масовних гробница. Међу жртвама су били и: контраадмирал [[Ксавери Черњицки]] (''-{Xawery Czernicki}-'') и генерали [[Броњислав Бохатиревич]] (''-{Bronisław Bohatyrewicz}-''), [[Хенрик Минкјевич]] (''-{Henryk Minkiewicz}-'') и [[Мјечислав Сморавињски]] (''-{Mieczysław Smorawiński}-''), као и једна жена – потпоручник [[Јањина Левандовска]] (''-{Janina Lewandowska}-'').{{чињеница| date = 11. 2015.}}

:Убијено 3.739 затвореника из логора у Старобелску. Из логора су одлазили конвоји од [[5. април]]а до 12. маја. Два конвоја од 25. априла и 12. маја у којима је укупно било 78 људи је послато у логор у Јухнову. Остали су убијени и сахрањени у масовним гробницама у околини Хракова, 1,5 километара од села Пјатихатки (''-{Пятихатки}-''). Том приликом су убијени генерали: [[Леон Билевич]] (''-{Leon Billewicz}-''), [[Станислав Халер]] (''-{Stanisław Haller}-''), [[Александер Ковалевски]] (''-{Aleksander Kowalewski}-''), [[Казимир Орлик-Лукоски]] (''-{Kazimierz Orlik-Łukoski}-''), [[Константи Плисовски]] (''-{Konstanty Plisowski}-''), [[Франћишек Сикорски]] (''-{Franciszek Sikorski}-''), [[Леонард Скјерски]] (''-{Leonard Skierski}-''), [[Пјотр Скуратович]] (''-{Piotr Skuratowicz}-'') и [[Алојзи Вир-КОнас]] (''-{Alojzy Wir-Konas}-'').{{чињеница| date = 11. 2015.}}

:Убијено 6.314 затвореника из логора у Осташкову. Из логора су одлазили конвоји од [[4. април]]а до [[16. мај]]а. Три конвоја од 29. априла, 13. и 16. маја у којима је укупно било 112 особа је послато у логор у Јухнову. Остали су убијени и сахрањени у преко 20 масовних гробница у околини Твера у насељу Медноје (''-{Медное}-'').{{чињеница| date = 11. 2015.}}

:Убијено 3.870 (по другим подацима 4.465) затвореника из западне [[Белорусија|Белорусије]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}

У Катињском масакру НКВД је побио скоро половину укупног броја пољских официра<ref name="Fischer"/>. Међу убијеним официрима било је укупно 14 генерала{{sfn|Andrzej Leszek Szcześniak|1989|p=366}}{{sfn|Adam Moszyński| year = 1989|p=336}}{{sfn|Tucholski|1991|p=987}}{{sfn|Kazimierz Banaszek|2000|p=351}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1995|p=286}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1996|p=245}}{{sfn|Maria Skrzyńska-Pławińska|1997|p=344}}.

Масовно убиство је избегло једино 395 (често се спомиње и бројка од 448) затвореника<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/> који су пребачени у логор логор у Јухнову. Међу заробљеницима који су пребачени у Јуханов су били и [[Станислав Свјањјевич]] (''-{Stanisław Swianiewicz}-'') и [[Јузеф Чапски]] (''-{Józef Czapski}-'')<ref name="Fischer"/>.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

После извршења масакра, који је имао статус државне тајне, за породице убијених је наступила нагла тишина – престала су да стижу писма, писма која су слана убијенима су се враћала, свака проба да се дође до података о судбинама заробљеника и месту где се они налазе је наилазила на зид ћутње. Почеле су да се јављају разне гласине, између осталих да су заробљеници послати у логоре на северу Русије, на [[Земља Фрање Јосифа|Земљу Фрање Јосифа]] и [[Нова Земља|Нову Земљу]] и да су удављени у [[Бело море|Белом мору]] или [[Северни ледени океан|Северном леденом океану]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Немци су се трудили да искористе откриће у пропагандне сврхе тако да су већ [[16. април]]а позвали Међународни Црвени крст, представнике Пољака као и војне заробљенике да посете место где је пронађена масовна гробница. У таквој ситуацији пољска влада у изгнанству генерала [[Владислав Сикорски|Владислава Сикорског]] (''-{Władysław Sikorski}-'') се обратила [[17. април]]а Међународном Црвеном крсту да испита случај. МЦК је после шест дана изјавио да је спреман да учествује у проналажењу истине, али под условом да се за то обрате све заинтересоване стране, значи и СССР. На тај начин су ''[[De facto|-{De facto}-]]'' дате одрешене руке Стаљину да блокира делатност МЦК. Због тога је немачка влада основала међународну комисију од 12 особа из држава које су биле зависне од Трећег рајха и једне из [[Швајцарска|Швајцарске]]. Комисија је била у Катињу од 28. до 30. априла. У Катињ је дошло и неколико Пољака, а били су и заробљени Американци, Енглези и Пољаци.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Документи о испитивању су били смештени у [[Краков]]у, али пред крај рата су нестали. У немачким војним протоколим је забележена бројка од 4.143 тела.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

У одговору на вест берлинског радија, московски радио (15. априла 1943) и новине „[[Правда (новине у Русији)|Правда]]“ (17. правда) су објавили званично становиште совјетских власти које за масакр оптужује Немачку. Када се пољска влада обратила МЦК-у „Правда“ је објавила чланак „Пољсци сарадници Хитлера“, а у ноћи између 25. и 26. априла пољски амбасадор [[Тадеуш Ромер]] (''-{Tadeusz Romer}-'') је добио писмо о прекиду дипломатских односа. Британска -{Foreign Office}- је тајном депешом обавестила амерички [[Стејт департмент]] да је по њеном мишљењу: ''совјетска влада прекинула односе са Пољацима [...] да би сакрила сопствену кривицу''. Истовремено је [[Винстон Черчил]] у депеши коју је послао Стаљину оптужио Пољаке за прекид дипломатских односа: ''обнова пријатељских и економских веза са Совјетском Русијом неће бити могуће докле год она [пољска власт] износи увредљиве оптужбе на рачун Совјетске власти (...)''.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Комисија је објавила постојање 9 доказа на основу којих се може закључити да је злочин извршио [[Вермахт]]. Рапот комисије је подржао Стаљинову идеју од марта 1942. године према којој су пољски официри из Козелска, Осташкова и Старобелск на пролеће 1940. године пребаче ни без права комуникације у три радна логора -{1-ON}-, -{2-ON,}- -{3-ON}- у околини Смоленска и да су их ту емци побили када су заузели терен. Комисија је утврдила да је злочин извршен у августу-септембру 1941. године.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Крајем 50-их година 20. века, на предлог [[Никита Хрушчов|Хрушчова]], шеф [[КГБ]]а [[Александр Шелепин]] је у тајности испитивао масакр у Катињу и после претраживања по архивама НКВД-а и КГБ-а је у документу Н-632-Ш од [[3. март]]а [[1959]]. године предложио уништавање 21.857 досијеа са подацима о - како се изразио ''особа бивше буржоазијске Пољске'' – који нису корисни како у оперативном тако ни у историјском смислу. Предлог је извршен, а сачуван је само један досије са најбитнијим подацима који је чуван као совјетска најстрожа тајна. Овом досијеу приступ је имао само председавајући КП Совјетског Савеза.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

У Катињу је [[1978]]. године саграђен први спомен комплекс – саграђени су бетонски обелисци са мермерним луковима, на којима је исписано пољским и руском језиком: ''Жртвама фашизма – пољским официрима које су хитлеровци стрељали 1941. године''.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Малобројни, као што је нпр. <!--ТРЕБА ТРАНСКРИБОВАТИ -->-{Geoffrey Potocki de Montalk}- (аутор дела ''-{Katyn Manifesto}-'' - првог западног дела које говори истину о Катињском масакру), или британски амбасадор при пољској емиграционој влади <!--ТРЕБА ТРАНСКРИБОВАТИ -->-{Owen O'Malley}- су се трудили да дођу до истине.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Власт САД је такође дуго времена, због односа са Совјетским Савезом подржавала совјетску тезу о масакру и спречавала објављивање истинитих података о масакру. Познат је случај једног америчког пуковника који је 1943. године као заробљеник довезен са групом заробљеника у Катињ. Када је ослобођен поднео је рапорт генералу, али генерал је дао налог да рапорт добије статус „строго поверљиво“ и вероватно да се уништи. Тек 1952. године пуковник је поново морао да пише рапорт да би био достављен комисији која је вршила испитивање о злочину.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Пољски државни органи су такође били зависни од Совјетског Савеза, па су подржавали совјетску верзију о немачком злочину. На пролеће [[1945]]. године, на захтев пољског министра правде [[Хенрик Свјонтковски|Хенрик Свјонтковског]] (''-{Henryk Świątkowski}-''), отпочела је истрага о убиству пољских официра у Катињу. Истрагу је под надзором тужиоца [[Јежи Савицки|Јежија Савицког]] (''-{Jerzy Sawicki}-''), водио доктор [[Роман Мартини]] (''-{Roman Martini}-''). Он је учествовао у одбрани Пољске 1939. године и добио је орден за храброст у току [[Битка за Варшаву (1939)|битке за Варшаву 1939. године]]. Истрагу је водио непуних гоину дана, док није убијен [[30. март]]а [[1946]]. године. По неким пољским изворима истрага је требало да оптужи Немце за масакр, али Мартини је истрагу водио у другом правцу (кривица Совјетског Савеза).{{чињеница| date = 11. 2015.}}

[[Борис Јељцин]] је [[14. октобар|14. октобра]] [[1992]]. године наложио да се пољском председнику [[Лех Валенса|Валенси]] преда копија докумената из досијеа бр. 1. Документи су објављени 1992. године у Пољској у монографији „Катињ. Документи масакра“, а у Русији [[1993]]. године<ref name="PWN_KATYŃ">Enciklopedija -{PWN}-, [http://encyklopedia.pwn.pl/34520_1.html '-{KATYŃ}-'] {{Wayback| url = http://encyklopedia.pwn.pl/34520_1.html | date = 20060526201632 }}</ref>.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Тек [[1952]]. године комисија сената САД је, после притисака [[Конгрес Америчке Полоније|Конгреса Америчке Полоније]], испитала догађаје. Она је 22. децембра 1952. године поднела закључак на увид власти САД као и [[Организација уједињених нација|УН-у]] у коме се за масакр оптужује СССР<ref name="Fischer"/>. Комисија је такође предложила да се Совјетском Савезу суди пред Међунардоним судом правде. Године [[1971]]. станица -{BBC}- је емитовала документарни филм о масакру.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Званично признање кривице Совјетског Савеза је омогућило испитивање архива. Такође то је омогућило да совјетски тужилац покрене истрагу у сарадњи са Пољском. Између осталог извршена су саслушања још увек живих сведока, као и ексхумацију још две масовне гробнице ван Катиња.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Ексхумација у Медноју је вршена од 15. до 31. августа. 1991. године на терену у облику петоугла димензија 37-{x}-108-{x}-36-{x}-120-{x}-120 -{m}-. Извршено је 30 ископавања и откопана је једна масовна гробница. Пронађено је око 240 посмртних остатака у полицијским униформама. На основу личних предмета и докумената утврђено је да су то скоро искључиво били полски полицајци заробљени у Осташкову. Испитивања лобања убијених су показала да је 169 људи убијено пуцњем у задњи део главе. После завршетка испитивања 31. априла 1991. године посмртни остаци су свечано сахрањени. На следећим испитивањима [[1994]]. и [[1995]]. године [[Министарство унутрашњих послова Руске Федерације|Министарство унутрашњих послова Русије]] је пронашло све масовне гробнице и извршило ексхумацију осталих тела.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Ексхумација у околини Хракова је вршена од 25. јула до 9. августа 1991. године. Испитивања су извршена на простору површине 97-{x}-62-{x}-143-{x}-134 -{m}-. На овом простору је извршено 49 ископавања и пронађено 167 посмртних остатака пољских официра. У каснијим испитивањима пронађено је 75 масовних гробница, а у петнест се налазио пепео спаљених тела пољских официра. Такође је пронађено још 420 посмртних остатака.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Године [[1994]]. у [[Краков]]у је склопљен споразум између Пољске и Русије о [[гробље|гробљима]] и местима сећања на жртве [[рат]]ова и [[репресија|репресије]] [[тоталитаризам|тоталитаристичких]] режима.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

[[Некропола]] у Катињу је свечано отворена [[28. јул]]а.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Последња три гробља у Медноју, код Твера у Русији су отворена у септембру 2000. године.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Иако се од [[1990]]. године признаје да је СССР био крив за масакр и даље постоје мишљења појединаца да су за масакр криви Немци. Познати по таквим ставовима су између осталог публициста Јуриј Мухин ({{јез-рус|Юрий Игнатьевич Мухин}})<ref name="Prudnicki">[http://www.prudnicki.iap.pl/?id=wiadomosci&nrwiad=148940 -{www.prudnicki.iap.pl}- - чланак о масакру], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> као и гувернатор Аман Тиулејев ({{јез-рус|Аман-Гельды Молдагазыевич Тулеев}}) који такође оптужује Пољску за масакр руских заробљеника 1920. године<ref name="Prudnicki"/>. Совјетски покушаји да се овај догађај прикаже на другачији начин су проузроковали да неки историчари сматрају да је масакр извршен у сарадњи Совјетског Савеза и [[Гестапо]]а или да је идеја за спровођење масакра била позната Немачкој још пре самог злочина<ref name="Prudnicki"/>. Основу за овакву сарадњу они виде у договору Совјетског Савеза и Пољске од 28. септембра 1939. године који је имао за циљ сарадњу у сламању сваког отпора против окупације...<ref>[http://www.yale.edu/lawweb/avalon/nazsov/sesupp. 1.htm Текст тајног додатног договора од 28. септембра 1939. године (на енглеском)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> По овом договору требало је да Гестапо и НКВД одрже неколико конференција о методима убијања и депортације у [[Закопане|Закопаним]] и Кракову. Професор Џорџ Вотсон (''-{George Watson}-'') са универзитета у [[Кембриџ]]у сматра <ref>Watson G., Rehearsal for the Holocaust? Commentary. (1981). стр. 60.</ref>, сматра да је о судбини логораша у Катињу одлучено на једној таквој конференцији у Кракову, а то мишљење је цитирао и Л. Р. Котни<!--ТРЕБА ПРОВЕРИТИ ТРАНСКРИПЦИЈУ--> (''-{L. R. Coatney}-'')<ref>[http://www.ibiblio.org/pub/academic/history/marshall/military/wwii/special.studies/katyn.massacre/katynlrc.txt -{Coatney L. R., The Katyn Massacre}-, 1993.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Овакво мишљење имају још неке особе које испитују масакр као нпр. А. Паул<ref>{{cite book| last = Paul| first = Katyń. Stalinowska masakra i tryumf prawdy| publisher = Świat Książki| location = Varsava| year = 2006|id=ISBN 83-274-0240-7| pages = }}</ref>

[[Институт народног сећања]] ({{јез-пољ|Instytut Pamięci Narodowej}}) је [[30. јул]]а [[2004]]. године отпочео пољско истраживање о Катињском масакру.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Војно тужилаштво Руске федерације је [[5. март]]а [[2005]]. године објавило да затвара истрагу о масакру. Материјали истраге су се налазили у 183 тома, а од тога су 116 тома у потпуности остала скривена од јавности. Постоји мишљење да је један од разлога за скривање дела докумената то што се у њима можда налазе подаци о учешћу [[Комунистичка партија Пољске|Комунистичке партије Пољске]] у спремању спискова за хапшење. Међутим ова теза може да се односи само на затворенике који су убијени у западној Белорусији и Украјини, јер су заробљеници у остале логоре затворени без икаквих спискова .{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Дана [[11. март]]а 2005. године Војно тужилаштво Руске федерације је званично изјавило да „нема основа да се катињски масакр сматра [[масакр]]ом“; мишљење о овоме је незванично речено већ пола године пре. Тада је изјављено између осталог да је заробљавање пољских официра, начин на који су заробљеници држани и понашање према њима одговарало нормама које су владале у то време. Такође је речено да је њихово убиство у сваком случају прекршај, али да он није био усмерен против народа.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Пошто је ова изјава говорила само шта овај догађај није удружење Мемориал (-{Memoriał}-) је поставило питање тужилаштви и добило одговор да је Катињски масакр представљао ''злоупотребу положаја особа које су водиле Црвену армију''.<ref>[http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm Чланак на -{wiadomosci.polska.pl}-] {{Wayback| url = http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm | date = 20071119141401 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>

Крајем марта [[2006]]. године Институт народног сећања је објавио да се део Смоленске архиве НКВД-а можда налази у САД. По њиховим сазнањима она је одузета Немцима после завршетка Другог светског рата, а Немци су је пре тога одузели у нападу Трећег рајха на СССР.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Председник Пољске [[Лех Качињски]] је [[9. јул|9]] и [[10. јул]]а [[2007]]. године посмртно унапредио за један чин све војнике, полицајце и остала униформисана лица којима су имена позната. Посмртно унапређење обухватило је преко 14 хиљада људи{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->.

Пољски [[Сејм Републике Пољске|Сејм]] је [[14. јул]]а 2007. године прогласио [[13. април]] [[Дан сећања на жртве катињског масакра|Даном сећања на жртве катињског масакра]] ({{јез-пл|Dzień Pamięci Ofiar Zbrodni Katyńskiej}}).{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Приликом пута на обележавање 70. година од масакра у априлу [[2010]], дошло је до [[Авионска несрећа у Смоленску 2010.|авионске несреће код Смоленска]] у Русији. Погинула је бројна елита Пољске, укључујући и председника [[Лех Качињски|Леха Качињског]] са супругом као и бројни званичници, ветерани, посланици и сенатори, представници цркве, војске укључујући гувернера Народне банке, председника Олимпијског комитета као и цело војно-безбедносно руководство - начелник Генералштаба и команданати копнених снага, морнарице, ваздухопловства, специјалних снага и Варшавског гарнизона а такође и начелник канцеларије за националну безбедност.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Zawodny| first = Janusz Kazimierz| title = Death in the Forest: The Story of the Katyn Forest Massacre| url = http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=27886543| year = 1962| publisher = University of Notre Dame Press| isbn = 978-0-268-00850-5}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Engel| first = David| title = Facing a Holocaust: The Polish Government-In-Exile and the Jews, 1943-1945| url = https://books.google.com/books?id=a12WB1iknWwC&pg=PA71| year = 1993| publisher = UNC Press Books| isbn = 978-0-8078-2069-8| pages = 71-}}

* {{Cite book | ref = harv| editor = Andrzej Leszek Szcześniak | year = 1989| title=Katyń; lista ofiar i zaginionych jeńców obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk | publisher=Warsaw, Alfa | isbn = 978-83-7001-294-6| pages = 366}}

* {{Cite book | ref = harv| editor = Adam Moszyński | year = 1989| title=Lista katyńska; jeńcy obozów Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk i zaginieni w Rosji Sowieckiej | publisher=Warsaw, [[Polskie Towarzystwo Historyczne]] | isbn = 978-83-85028-81-9| pages = 336}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Tucholski| first = Jędrzej| year = 1991| title=Mord w Katyniu; Kozielsk, Ostaszków, Starobielsk: lista ofiar | publisher=Warsaw, [[Пакс|Pax]] | isbn = 978-83-211-1408-8| pages = 987}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Banaszek| first = Kazimierz| others=Wanda Krystyna Roman, Zdzisław Sawicki | year = 2000| title=Kawalerowie Orderu Virtuti Militari w mogiłach katyńskich | publisher=Warsaw, Chapter of the [[Virtuti Militari]] War Medal & RYTM | isbn = 978-83-87893-79-8| pages = 351}}

* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Stanisław Maria Jankowski | year = 1995| title=Rozstrzelani w Katyniu; alfabetyczny spis 4410 jeńców polskich z Kozielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich, polskich i niemieckich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-11-0| pages = 286}}

* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year = 1996| title=Rozstrzelani w Charkowie; alfabetyczny spis 3739 jeńców polskich ze Starobielska rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940, według źródeł sowieckich i polskich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-12-7| pages = 245}}

* {{Cite book | ref = harv| editor = Maria Skrzyńska-Pławińska | others=Ileana Porytskaya | year = 1997| title=Rozstrzelani w Twerze; alfabetyczny spis 6314 jeńców polskich z Ostaszkowa rozstrzelanych w kwietniu-maju 1940 i pogrzebanych w Miednoje, według źródeł sowieckich i polskich | publisher=Warsaw, Karta | isbn = 978-83-86713-18-9| pages = 344}}

* [http://www.electronicmuseum.ca/Poland-WW2/katyn_memorial_wall/kmw.html Списак жртава Катињског масакра]{{Мртва веза| date =08 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}