Српска православна црква — разлика између измена

Како би могао да крунише [[Стефан Душан|Душана Силног]] за [[Српско царство|цара]], Српски архиепископ [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]] је уздигнут на ранг [[патријарх]]а, а Српска архиепископија је уздигнута на достојанство [[Патријаршија|патријаршије]] године 1346. на црквеном сабору у [[Скопље|Скопљу]]. Том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у Пећ и због тога је патријаршија названа [[Пећка патријаршија]]. Године [[1350]], [[Цариградска патријаршија]] је реаговала [[Анатема|анатемом]] и одлучењем од Цркве српског цара, патријарха и народа. Услед тога је настао раскол који је трајао све до [[1375]]. године.

 

 

Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Многи средњовековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разарања. Падом Србије под турску власт [[1459]]. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена [[1557]]. године. Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари постају и народне вође — [[Етнарх|етнарси]]. Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]] (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до [[Будим]]а. Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти. Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана [[Мустафа III|Мустафе III]] [[1766]]. године.