Српска православна црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историја: Додата референца на српске цареве
ознака: уређивање извора (2017)
→‎Историја: Референца на Аустроугарско царство, уклоњена тврдња да је стварање Краљевине СХС био услов за обнову Пећке патријаршије
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 57:
Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Многи средњовековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разарања. Падом Србије под турску власт [[1459]]. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена [[1557]]. године. Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари постају и народне вође — [[Етнарх|етнарси]]. Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]] (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до [[Будим]]а. Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти. Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана [[Мустафа III|Мустафе III]] [[1766]]. године.
 
Од 1766. године српска црква потпада под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], а већину епископа чинили су [[Грци]] — [[Фанариоти]]. Велики број Срба је емигрирао на подручје [[АустријаАустријско царство|Аустрије]], а катедра архиепископа пећког је била премештена из Пећ у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]], а затим је [[1848]]. године уздигнута на ранг патријаршије.
 
Након успоставе српске аутономије [[1832]]. године, у [[Београд]]у је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а [[1879]]. године је добила [[аутокефална црква|аутокефалност]].
Ред 65:
Све до [[1920]]. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива ''добом постојања покрајинских цркава''. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]].
 
Стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] ([[1918]]) створени су услови и за црквено уједињење, односно обнову [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним [[томос]]ом.
 
== Устројство ==