Срби у Сједињеним Америчким Државама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 49:
Године 1838. октобра месеца приспео је у Њујорк, Србин из Будима Александар Пап. О свом путовању прекоокеансим бродом писао је родитељима.<ref>"Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године</ref>
У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник".<ref name=automatski generisano2>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из [[Оршава|Оршаве]]. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио.<ref>"Правда", Београд 1905. године</ref>
Ред 60:
У другој половини [[19. век]]а, већина [[Срби|Срба]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.
[[Сан Франциско]] је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника.<ref
Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, [[Велимир Ћеловић]] у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref>
У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, подпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.<ref>"Застава", Нови Сад 1886. године</ref>
[[Коста Гопчевић]] је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1893. године</ref> Гопчевић је умро 1903. године у америчком граду Пуебло Колу.<ref
Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, [[Црква|цркве]] и [[Школа|школе]], заједнице и [[Парохија|парохије]]. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите [[Православље|православне]] парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. [[Српски језик|језик]], [[Српска култура|традицију]], [[Слава|крсну славу]] и сл.
| |||