Антигон II Гоната — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
(CommonsDelinker је заменио датотеку AntigonusGonatas.jpg са Tetradrachm_of_Antigonus_Doson.jpg. Разлог: File renamed: Criterion 3 (obvious error) · obsolete attr…)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
== Гали ==
{{main|Продор Келта на Балкан}}
Следи велика инвазија Гала [[279. п. н. е.]], који освајају закратко Македонију и убијају Птолемеја Керауна. [[Гали]] после тога нападају Грчку. Антигон II Гоната се бори против Гала, али Етолци побеђују Гале, а [[278. п. н. е.]] их присиљавају да се повуку. Антигон II Гоната наноси Галима одлучујући и тежак пораз [[277. п. н. е.]] крај [[Дарданели|Хелеспонта]]. После тога Антигон II Гоната полаже право да буде краљ Македоније. Постаје краљ Македоније [[276. п. н. е.]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Рат против Пира ==
[[Пир]] краљ Епира водио је [[Пиров рат]] против [[Рим]]а и Картагине. Током тог рата изгубио је подршку грчких градова па тражи Антигона II Гоната, да му помогне, што овај љубазно одбија. После пораза [[275. п. н. е.]] у [[битка код Беневента|бици код Беневента]] Пир се вратио у Грчку. Био му је потребан новац да плати војску од 8.000 пешака и 500 коњаника. Узео је још галске плаћенике, па је напао Македонију. Пир је релативно лако освојио Македонију и поново постао краљ [[274. п. н. е.]]. Мноштво Македонаца је дезертирало и пришло Пиру. Антигон II Гоната је успео побећи.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Пир је лако проћердао своју победу. У древној престолници Македоније оставља гарнизон Гала, који су увредили Македонце. Копали су гробове краљева Македоније, остављали расуте кости у потрази са златом. Пир такође није докрајчио непријатеља. Оставио их је у обалним градовима.
[[Атина]], [[Спарта]] и многи грчки полиси крећу у борбу за ослобођење од македонског јарма [[266. п. н. е.]]
 
Грци су полагали велике наде у помоћ Птолемејевића, чија је флота доминирала [[Егејско море|Егејем]]. Антигон је опседао [[Атина|Атину]], а Спарту је блокирао у коринтском теснацу. Египат је послао флоту да помогне, али та флота није могла да учини ништа значајно. Антигон је држао Атину под опсадом чак и кад је Александар Епирски напао Македонију. Краљ Спарте је покушао пробити блокаду, али је притом погинуо. На крају се Атина предаје [[261. п. н. е.]], а Хремонид и његов брат беже у Египат.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Против Птолемеја II ==
[[Птолемеј II Филаделф|Птолемеј II]] се наставио мешати у грчке послове. То доводи до рата [[261. п. н. е.]] у коме се Антигон -{II}- Гоната и [[Антиох II Тео|Антиох II]] боре против Птолемеја -{II}-.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Под комбинованим нападима Селеукидског краљевства и Антигона, Египат губи многе поседе у [[Анадолија|Анадолији]] и [[Феникија|Феникији]] те град [[Милет]], који је држао египатски савезник. Птолемеј склапа мир [[255. п. н. е.]] препуштајући територије [[Селеукидско царство|Селеукидима]] и потврђујући [[Антигониди]]ма првенство у Грчкој.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Антигон II против Арата ==
 
Млади племић [[Арат из Сикиона|Арат]] је [[251. п. н. е.]] истерао из [[Сикион]]а тиранина, који је владао са Антигоновим благословом. Ослободио је људе и придружује се Ахајском савезу.
Антигон је покушао да га придобије новцем уместо војно, па шаље 25 талената злата, али Арат то дели суграђанима. Са тим новцем и новцем од Птолемејевића успева да уједини град.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Антигон је у проблемима због нарасле популарности Арата. Јер уз помоћ Птолемејевића могао би угрозити његову позицију. Антигон II га зато настоји дискредитирати у очима Птолемеја. Арат успева [[243. п. н. е.]] да заузме стратегијски важан Акрокоринт, који контролише коринтски пролаз.
На ту вест [[Коринт]] се буни и руши везе са Антигоном и придружује се Ахајском савезу. Убрзо заузима луку и 25 Антигонових бродова.
 
То изазива општу побуну против Македонаца, а Арат заузима територију око Атине и Саламину. Заробљене Атињане је послао натраг без откупа, да би изазвао побуну. Македонци су ипак задржали Атину и остатак Грчке.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Смрт и последице ==
Умире [[239. п. н. е.]] остављајући краљевство сину Деметрију II .
 
Антигон II је поделио Грке и владао је њима индиректно помоћу тирана. Тиме је уназадио политички развој код Грка и учинио их лаким пленом за Римљане.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Види још ==
1.572.075

измена