Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

'''Босански устанак''' је покрет против [[Реформа|реформи]] из [[Истанбул|Цариграда]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Устанак, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]], такође познат као ''Змај од Босне'', представља незадовољство босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први српски устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]] а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/2. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Висока порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да посредује код султана.<ref>- {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Хусеин-капетан Градашчевић је покушао да покори херцеговачке аге и бегове, који нису хтели да му се придруже, али у томе није успео. [[Али-паша Ризванбеговић]] је био од оних који су били на страни султана и његових реформи. Услед таквих неслагања ко је за султана а ко није, дошло је до рата између њих самих. Хусеин је напао Али-пашу Ризванбеговића у [[Столац|Столцу]]. Међутим, није успео да га савлада јер је алипаша пружио велики отпор у свом столачком граду. Због своје надутости Хусеина напушта велики број бегова и капетана. Било је, нема сумње, зависти и љубоморе због успеха. Било је и начелног неслагања. Хусеин није имао такта и због тога су га многи напустили. Из разлога што сам Хусеин није имао ослободилачке намере, већ уске, личне циљеве, није прихваћен као народни устаник за којим ће сви кренути за слободу. Међутим са друге стране у народу је било доста хришћана који су у овим дешавањима видели наду за трајном слободом и ослобођењем од Истанбула, па су из тог разлог приступили на страну Змаја од Босне не били добили слободу.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

Србија је [[1830]]. својим устанком добила хатишериф о самоуправи, што је и значио велики преокрет за Србију. Данак Турској је тачно утврђен, Хатишерифом се гарантује слобода трговања, подизања [[школа]], [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а, организовања сопствених судова и административних органа. Предвиђено је да турско становништво може да станује само у градовима или да напусти земљу. Поред тога, Порта се обавезала да ће вратити и шест округа, које је Србија изгубила [[1813]]. године. У исто време, 1830., издат је и [[Берат (ислам)|берат]] којим је кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. У исто време такве тежње у Босни ка својом слободом и независношћу нису уопште постојале. Када је кнез Милош понудио Хусеину посредовање код султана одбио га је с пуно омаловажавања.{{чињеница| date = 11. 2015.}}

* {{cite book| ref = harv| last1 = Jelavich| first1 = Charles| last2 = Jelavich| first2 = Barbara| title = The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920| url = https://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ| year = 1986| publisher = University of Washington Press| isbn = 978-0-295-96413-3}}