Напад на путнички воз у Грделичкој клисури — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
| убијени = најмање 13 цивила
| рањени = најмање 16 цивила
| починиоц = {{зас|NATO| size = 25px}} [[НАТО]]
| осумњичен =
| учесници =
'''Напад на путнички воз у Грделичкој клисури''' је изведен [[12. април]]а [[1999]]. године (другог дана Православног [[Васкрс]]а), када је авион [[НАТО]] пакта испалио две [[Ракета|ракете]] и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на [[Јужна Морава|Јужној Морави]] у [[Грделичка клисура|Грделичкој клисури]].<ref>{{harvnb|Tanaka|Young|2013|pp=245}}</ref> У експлозији и пламену од ових погодака изгинуло је и повређено много путника. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/625331/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%93%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0.html РТС: Годишњица бомбардовања моста у Грделици], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
 
Бомбардовање се десило током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]]. Агресија је на свом почетку била усмерена на војне циљеве али се средином априла тежиште напада проширило и на стратешке и економске циљеве као што су саобраћајнице а нарочито мостови.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Много цивилних жртава пало је и у стамбеним подручјима удаљеним од војних и економски стратешких објеката и циљева, у путничким возилима и јавном превозу, избегличким колонама, канцеларијама, болницама, затворима, амбасадама и просторијама јавних медија.
Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења, а у то ратно време, нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца. Из НАТО авиона су испаљена четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.
 
Бомбардовање се десило око 11.40 по локалном времену. Ракета [[AGM-130]] испаљена са [[НАТО]] [[F-15 игл|-{F-15Е}-]] погодила је мост у тренутку када је путнички воз прелазио преко моста на линији Београд - Ристовац. Ракета је погодила воз и уништила трећи и четврти вагон, док мост није уништен.<ref>Elmer Schmähling, "More or Less Exposed Non-combatants and Civilian Objects under the conditions of 'Modern Warfare'", in ''Mathematics and War'' (ed. Jens Høyrup, Bernhelm Booss), Birkhäuser. {{page| year = 2003| isbn = 978-3-7643-1634-1| pages = 287}}</ref>
 
Према генералу [[Весли Кларк|Веслију Кларку]], који је био главнокомандујући НАТО снага у то време, воз је ишао превише брзо а бомба била превише близу циља да би могла да се откаже. Навео је да је прва ракета испаљена са велике удаљености од циља због чега пилот није био у могућности да визуелно препозна воз. Схватајући да је воз погођен али верујући да може још увек да заврши мисију испаљивањем на мост са кога је прошао воз, пилот је у још једном пролазу испалио другу ракету. И ова ракета је погодила воз. Кларк је описао други погодак као „неопрезан инцидент“ у коме се воз „кретао у подручју циља, скривајући се у диму првог погодтка"<ref>[http://www.nato.int/kosovo/press/p990413a.htm Press Conference by Jamie Shea and General Wesley Clark], 13 April 1999.</ref>, наглашавајући да је пилот наводно имао мање од секунде да реагује.<ref name=Glas>{{cite news| title=Film NATO iz Grdeličke klisure ubrzan skoro pet puta| url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/01/20/srpski/P00011902.shtm| work=[[Glas javnosti]]| date = 19. 1. 2000.}}</ref> НАТО је у циљу оправдавања свог напада на путнички воз, у којем су живе изгореле или масакриране цивилне жртве, приказао видео-снимак начињен камером на авиону.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Жртве ==
Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. Према изјави кондуктера после несреће, у возу је број путника био већи од 50, а међу идентификованим погинулима је било и деце и трудница.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
На дан бомбардовања, касно после подне, из лесковачке болнице је јављено да је примљено 16 теже и лакше рањених путника. Али, није свима повређенима помоћ указана у Лесковцу. Тачан број настрадалих путника никада није утврђен.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Међу погинулима су били тек венчани Ана Бјелетић и Иван Марковић, истраживачи у области хемије.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Raketa-NATO-a-prekinula-zivotne-snove-Ane-i-Ivana.sr.html Ракета НАТО-а прекинула животне снове Ане и Ивана („Политика“, 12. април 2014)]</ref>
== Контроверзе ==
 
Инцидент је изазвао контроверзне реакције у Србији и другим државама. Југословенска државна агенција Танјуг дала је информацију да је НАТО извео напад са циљем „''наношења патње и уништавања српског народа''“.<ref name="bbc130499">{{cite news| title = Children's choir leads Serb TV offensive | publisher = BBC News | date = 13. 4. 1999. | url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/monitoring/318331.stm | accessdate = 4. 7. 2007.}}</ref> На конференцији за новинаре која је одржана дан након напада, генерал Кларк је изјавио да је то био „''несрећни инцидент због којег је, како посади, тако и свима нама жао''“ и „''то је једна од оних ствари за жаљење које се дешавају током кампања као што је ова и свима нама је веома жао, али радимо апсолутно најбоље како би избегли колатералну штету''“. Амерички Секретар одбране Џон Хамр, изјавио је у Конгресу САД неколико месеци касније да „''ми никада нисмо желели да уништимо воз или да убијемо оне који су били у њему. Ми смо хтели да уништимо мост и жалимо овај инцидент.''"<ref>[http://www.dod.mil/dodgc/olc/docs/test99-7-22hamre.rtf Statement of the Honorable John J. Hamre, Deputy Secretary of Defense] {{Wayback| url = http://www.dod.mil/dodgc/olc/docs/test99-7-22hamre.rtf | date = 20120207161831 }}. Before the House Permanent Select Committee on Intelligence. 22 July 1999.</ref>
 
Немачки „Франкфуртер Рундшау“ показао је даљу контроверзност овог напада у јануару 2000. године, изјавивши да је видео-клип убрзан три пута у односу на своју реалну брзину, стварајући тако погрешан утисак брзине воза.<ref>{{cite news| title = NATO used speeded-up film to excuse civilian deaths in Kosovo: newspaper | publisher = Agence France Presse | date = 6. 1. 2000.}}</ref> Пентагон и НАТО су изјавили да је ова грешка била резултат убрзавања у сврху борбене процене штете, али да снимак није успорен за конференцију за новинаре.<ref>"[http://www.defenselink.mil/transcripts/transcript.aspx?transcriptid=830 DefenseLink News Transcript: DoD News Briefing - Mr. Crowley, PDASD PA and RADM Quigley, DASD PA], 6 January 2000.</ref><ref>{{cite news| title = Nato missile video 'no distortion' | publisher = BBC News | date = 7. 1. 2000. | url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/594800.stm | accessdate = 5. 7. 2007.}}</ref> Касније испитивање Франкфуртер Рундшауа показало је да је клип убрзан 4,7 пута.<ref name=Glas/>
 
== Питања легалности ==
:„''... изгледа да је прекршен члан 57 протокола I који тражи да се напад откаже или суспендује уколико је јасно да циљ није војни ... или ако би се могло очекивати да напад за последицу има губитак живота цивила...''“<ref>Amnesty International, ''[https://web.archive.org/web/20080513210158/http://www.amnesty.org/ailib/intcam/kosovo/docs/nato_all.pdf NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings]", 7 May 2000.</ref>
 
Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
:„''Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.''“<ref name="icty">"[https://web.archive.org/web/20000816033518/http://www.un.org/icty/pressreal/nato061300.htm Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia], International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.</ref>
 
Комитет се поделио по питању да ли се пилот понашао непромишљено. Ипак препоручује „''да напад на воз у Грделичкој клисури не би требало да истражује тужилац.''“<ref name="icty" /> А. П. В. Роџерс је прокоментарисао да комитет „''мора да сматра да је испаљивање првог пројектила била легитимна акција против војног циља, као закључак је био да цивилне жртаве тог напада нису несразмеране, и да је испаљивање друге ракете грешка расуђивања у жару тренутка.''“ <ref>A.P.V. Rogers, "What is a legitimate military target?", in ''International Conflict and Security Law: Essays in Memory of Hilaire Mccoubrey'', Cambridge University Press. {{page| year = 2005| isbn = 978-0-521-84531-1| pages = 167}}</ref>
 
== Додатна информација ==
[[Датотека:Споменик у Грделичкој клисури.jpg|мини|[[Споменик у Грделичкој клисури]]]]
Оштећени мост је поправљен и поново отворен у септембру [[1999]]. године.<ref>"Reconstruction of rail bridge in Grdelica Gorge", ''Borba'' English daily, 15 September 1999.</ref> Сваког [[12. април]]а се на годишњицу овог ратног злочина пригодном манифестацијом и полагањем венаца на спомен обележје саучествује са жртвама овог злочиначког напада и њиховом родбином и чува сећање на погибију потпуно беспомоћних путника.<ref>[http://www.serbianrailways.com/system/en/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/10722.html SERBIAN RAILWAYS - View Single News] {{Webarchive| url = https://archive.is/20120909105215/http://www.serbianrailways.com/system/en/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/10722.html | date =09 9. 09. 2012 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=12&nav_category=16&nav_id=423759 Б92:Godišnjica bombardovanja mosta], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
 
== Види још ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 = Tanaka| first1 = Yuki| last2 = Young| first2 = Marilyn B.| title = Bombing Civilians: A Twentieth-Century History| url = http://books.google.com/books?id=eMEwSMjnbBMC&pg=PT245| year = 2013| publisher = New Press| isbn = 978-1-59558-631-5| pages = 245}}
 
{{refend}}
1.572.075

измена