Устав Србије из 1838. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 3:
== Борба за Устав ==
=== Укидање Сретељског устава ===
[[Сретењски устав]] није био дугог века. Русија и Порта нису оправдавали [[Милетина буна|Милетину буну]], па су кнез и Сенат претпостављали да неће прихватит ни Устав. Зато су послали дипломату [[Михаило Герман|Михаила Германа]] у Цариград и преко њега писма за Порту и Буњетова, руског изасланика у турској престоници. Устав је суспендован док Буњетов и Порта заједнички га испитају и поправе. Примедбе су се очекивале до Ђурђевдана када би Скупштина поново примила измењени устав. Кнез је пред њима бранио устав, односно био је спреман да прихвати бар део његових одредби. Буњетов није прихватио устав; Порта је била блажа. То је утицало на кнеза да донесе одлуку да суспендује устав, што је и њему самом одговарало. Читав терет одговорности свалио је на [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]]. На опозицију није смео ударити. Устав је коначно суспендован 11. априла.
=== Уставни нацрти кнеза Милоша ===
Кнез Милош је након укидања Сретењског устава имао већ два спремљена устава. Био је веома радостан када је добио писмо руског посланика који му је одобрио кратак план за израду новог устава. Први уставни нацрт саставио је [[Стефан Радичевић]], а други посебна комисија коју су, између осталих, чинили и [[Аврам Петронијевић]], [[Алекса Симић]], [[Јаков Живановић]] и Стефан Радичевић. Кнез је на Ђурђевдан сакупио у Пожаревцу најистакнутије политичаре и Савет и саставио нацрт устава. Тај нацрт понео је [[Тодор Хебрез]] у Цариград. Хебрез је предводио осму депутацију коју је Милош слао у турску престоницу током своје прве владавине. Убрзо након што је Милош послао Хебреза у Цариград, у Београд је стигло писмо [[Карл Неселрод|Карла Неселрода]] које је обавештавало о царевом негодовању због избијања Милетине буне у Србији и доношења новог устава. Цар је изјавио да ће послати барона Рикмана да „уразуми“ Србе и помогне успостављању законитог поретка у земљи. Хебрез је у Цариграду предао уставни нацрт Буњетову, који га је послао у Петроград. Кнежев нацрт устава имао је разлике у односу на Сретењски, поготово по питању уређења врховне власти, али је имао и нека потпуно преписана поглавља. Уставни нацрт Стефана Радичевића концентрисао је у кнежевим рукама готово сву власт. У њему се по први пут јавља идеја да се Кнежевина Србија стави под гаранцију пет великих сила. Део о грађанским правима готово је у потпуности исти као у Сретењском уставу. Законодавну власт деле кнез и Савет, извршну има само кнез, а судска је независна. Кнез има надмоћнију законодавну власт јер, преко министара, има право законодавне иницијативе. Кнез и Савет не могу судити, а установљен је посебан Касациони врховни суд. Сва извршна власт је у рукама кнеза, а обавља је преко владе. Кнежев представник је истовремено и министар спољних послова и други човек после кнеза.
=== Уставно питање 1835-1837 ===
Током своје мисије, барон Рикман је непрестано истицао да је устав непотребан за Србију. Међутим, он је ипак примио један нацрт устава који је на брзину израђен од стране комисије у Србији. Питање устава је за Русе било другоразредно у односу на питање узрока избијања Милетине буне, те је Буњетов извештај о уставном питању добио тек два месеца касније. Тако Србија 1835. године није добила устав.
Маја следеће године стигао је одговор из Петрограда. Цар је одбацио Хебрезов уставни нацрт као несавршен. Прави разлог је био тај што је нацрт превише подсећао на Сретењски устав и, према ставу Русије, био превише напредан за Србију. Кнез је на обичном парчету папира добио инструкције о томе које делове нацрта треба изменити.
Ред 16:
Почетком 1838. године у Крагујевцу ради једна уставна комисија која је саставила нацрт који је предат [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]]. Овај правник одбацио је крагујевачки нацрт. Опозиција се повезала са Хаџићем који постаје правни саветник уставобранитељске странке. У рад уставотворне комисије мешао се и руски посланик Вашћенко. Он је био у контакту са Аврамом Петронијевићем који је био главни руски човек приликом решавања уставног питања и душа уставобранитељске опозиције. Радио је по руским инструкцијама. Петронијевић је предводио и девету депутацију која је у Цариграду учествовала у изради Турског устава.
=== Девета депутација у Цариграду ===
Порта је 1837. године напустила улогу посматрача и преузела на себе значајну улогу у доношењу новог устава. Београдски везир добио је извештај да тражи да у Цариград дође двочлана српска депутација која ће израдити устав. Један од чланова морао је бити Аврам Петронијевић, један од вођа опозиције кнезу. Други депутат био је [[Јаков Живановић]], кнежев секретар, личност од које се Петронијевић далеко боље сналазио у цариградским круговима. Милош је својевољно депутатима придодао и пуковника [[Јованча Спасић|Јованчу Спасића]], који се у уставну проблематику није разумео, али је знао грчки и турски језик, па је тако могао да проверава Петронијевића, пошто Живановић није знао те језике. Ово је била девета, последња депутација коју је Милош послао током своје прве владавине. Депутате је априла месеца у Цариграду примио министар спољних послова [[Мустафа Решид-паша]]. Депутати су добили новац за подмићивање кога нису потрошили на начин који би задовољио кнеза. Порта је од почетка била наклоњенија опозицији него кнезу. Таквом ставу допринео је Петронијевић, руско посланство и београдски везир, кнежев противник. Порта је израдила три нацрта устава. Коначан нацрт урађен је на основу компромиса са руским и енглеским послаником. Русија и Порта били су задовољни урађеним, кнез није. Депутати су
== Садржина Устава ==
Ред 27:
'''Савет''' је састављен од 17 најугледнијих српских старешина. То мора бити српски држављанин, старији од 35 година, који поседује непокретна добра. Председника и чланове Савета именује кнез. Саветници не могу бити смењени, сем ако не повреде устав и законе. Основне функције Савета су: 1. разматрање закона, уредби и висина дажбина 2. одређивање плата и увођење нових звања 3. решавање државног буџета 4. припремање закона о војсци. Савет може подносити законске предлоге кнезу. Сваки кнежев правни акт мора прво одобрити Савет.
'''Народна скупштина''' није предвиђена. Старешине су се плашиле Милошевог утицаја на Народну скупштину; [[Висока порта|Порта]] је знала да на њу неће имати утицај; док Русија ни сама није имала ту институцију.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
'''Судови''' су независни чланом 44. Постоје три категорије судова: 1. примирителни 2. првостепени и другостепени окружни суд 3. апелациони суд је највећа судска инстанца.
Ред 33:
'''Управа'''. Србија је подељена на 17 округа. Окрузи су подељени на срезове, а они на села.
'''Грађанска права''' су такође загарантована. Судски су заштићена лична и имовинска права. Не постоји казна конфискације имања, нити институција колективне одговорности. Феудални односи су коначно укинути. Укида се [[кулук]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}
== Акти о устројству Савета и централне управе ==
Акти о устројству су донети 29. маја [[1839]]. са циљем да разјасне одредбе Устава. Након што их је потписао, кнез Милош Обреновић је абдицирао 1. јуна. Милош се одлучио на овај потез јер је актима проширена власт Савета на рачун кнежеве власти. По актима о устројству саветнике и министре предлаже Савет. Кнез може постављати министре само из реда саветника, а када их отпусти они се враћају у Савет. Законски предлог претреса Савет те га шаље на потврду кнезу, а потом се проглашава у прописаној форми у Савету. Саветницима је судио Касациони суд у првом степену, а у другом степену сам Савет. Министри су потчињени кнезу у пословима његове надлежности и Савету у пословима за који је он задужен.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
== Последице Устава ==
Ред 49:
* Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835—1903, Београд, [[Научна књига]], 1988.
* Љубомирка Кркљуш: ''Правна историја српског народа'', Нови Сад 2002.
* {{cite book| ref = harv| last1 = Jelavich| first1 = Charles| last2 = Jelavich| first2 = Barbara| title = The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920| url = http://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ| year = 1986| publisher = University of Washington Press| isbn = 978-0-295-96413-3}}
* [[Радош Љушић]]; Кнежевина Србија (1830-1839), САНУ, Београд 1986.
| |||