Железничка станица Београд центар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 9:
| координате = {{Coor dms|44|47|37|N|20|27|14|E}}
| коридор = 10
| жел_линије = Сви поласци у међународном саобраћају, изузев воза за Бар<br /> Сви поласци у унутрашњем саобраћају, изузев воза за Зрењанин.
| друге_линије = БГ воз 1 <br />аутобус 34, 36, 38A <br /> тролејбус 40 и 41 (у непосредној близини)
| структура = надземна
| број_перона = 6
Ред 19:
| бицикли =
| чек_пртљага =
| отворена = Средина [[1990е|1990их]] (Беовоз) <br /> [[1. септембар]] [[2010]]. (БГ воз) <br /> [[26. јануар]] [[2016]]. (делимично оспособљавање за унутрашњи саобраћај) <br /> [[10. децембар]] [[2017]]. (главна станица за унутрашњи саобраћај)<br /> [[1. јул]] [[2018]]. (централна градска станица)
| затворена =
| дограђена =
Ред 39:
Планови за нову главну железничку станицу предвидели су пропусну моћ од десет хиљада путника по часу. Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури и изазвао велике поделе у јавности, које и данас постоје. Савет за урбанизам Београда је [[1971]]. донео коначно пројектно решење, након седам и по сати већања.<ref name="politika" />
На челу тима који је урадио пројекат станице био је професор [[Михаило Малетин]].{{чињеница| date = 05. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Пројекат је завршен [[1974]], изградња је започела [[8. октобар|8. октобра]] [[1977]], са планираним роком изградње од 18 месеци, при чему би први воз кроз станицу прошао на Дан рада, [[1. мај]]а [[1979]].
Пројекат су финансирали, по једну трећину цене, [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], град Београд, и железнице. Изградња станице је, међутим, стагнирала због економске кризе у земљи.
Ред 49:
Железнице Србије су почетком 2005. расписале међународни конкурс, којим би инвеститор завршио изградњу станице, а заузврат добио право изградње у комерцијално-пословном делу. Железнице нису имале средстава да саме заврше пројекат, за који је процењено да би коштао око 80 милиона евра за саму станицу, и 150 милиона евра за пратећи комерцијални део. На конкурсу је победила мађарска фирма „[[Тригранит]]“, која је, међутим, накнадно почела постављати додатне услове и захтеве, позивајући се на сумње о исплативости пројекта. Уговор са „Тригранитом“ је раскинут и, после дужег политичког натезања у Влади Србије, [[24. март]]а [[2008]]. је потписан уговор са „[[Енергопројект]]ом“, другопласираним на изворном конкурсу, о завршетку радова на изградњи станице Београд Центар у року од 30 месеци. Међутим, пола године касније, Влада је одлучила да не да сагласност на потписани уговор, наводећи да не постоји законски основ да се инвеститор укњижи као власник плоче на којој би био грађен комерцијално-пословни центар, јер се ова третира као градско грађевинско земљиште, које се може једино давати у закуп.<ref name="politika" /><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Potpisan-ugovor-za-Prokop.sr.html Потписан уговор за „Прокоп” : Економија : ПОЛИТИКА], Приступљено 28. 3. 2011.</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Prokop-opet-u-procepu.sr.html Прокоп опет у процепу.] М. Авакумовић, „Политика“, 1. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.</ref> Уместо овога, Влада је са „Енергопројектом“ у октобру 2008. парафирала Протокол о наставку изградње, који продужује уговор о изградњи из 1996, којим је „Енергопројект“ ангажован као извођач „до завршетка радова“. Према новом Протоколу, градњу финансирају Република Србија са 50 милиона евра намењених за изградњу станице, и Град Београд са 22 милиона евра за прилазне путеве из Булевара кнеза Александра и Ауто-пута Београд–Ниш, док је изградња комерцијално-пословног центра потпуно издвојена и накнадно поверена најбољем понуђачу.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-i-Beograd-zavrshavaju-Prokop.sr.html Држава и Београд завршавају Прокоп.] „Политика“, 18. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.</ref>
Према писању „Блица“, у изградњу станице Београд Центар до 2008. је уложено око 100 милиона евра. Пројекат је предвиђао десет колосека и шест перона на 3.000 квадрата, са 10.000 квадрата пратећег пословног простора испод плоче, као и комерцијално-пословни центар од 128.000 m² изнад плоче.{{чињеница| date = 05. 2016.}} У пројекат Београдског железничког чвора је само до краја 1990-их утрошено око две милијарде долара.<ref>[http://www.nin.co.rs/arhiva/2540/11.html И опет метро.] Ана Вучковић, „Нин“ 2540, 2. 9. 1999., Приступљено 18. 10. 2008.</ref><ref>[http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/300/t300-6.htm -{Lightly Made Promises.}-] Урош Комленовић, „Време“ 300, 5. јул 1997, овде у архиви -{Vreme News Digest Agency}-., Приступљено 18. 10. 2008.</ref>
У интервјуу у марту 2009, тадашњи градоначелник [[Драган Ђилас]] је на питање у вези са радом на овој станици признао да се по том питању ништа не предузима. Он је такође рекао да Република нема новца и да су се појавиле идеје да уместо тога изградњу станице финансира град средствима која је требало да буду уложена у изградњу прилазних саобраћајница, што он неће прихватити.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/52367/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA%3A+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD+%D0%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%81.html „Сведок“ 30. марта 2009], Радио-телевизија Србије., Приступљено 31. 3. 2009.</ref> Пројекат је ипак настављен у наредне две године. Радови на изградњи петог и шестог колосека у оквиру прве фазе ревитализације [[БГ воз|градске железнице]] су завршени крајем августа 2010. године, но убрзо су опет прекинути.
| |||