Кефир — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
(Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta8))
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене)
Кефир је освежавајући дијететско [[Пробиотик|пробиотски]] напитак од ферментисаног млека, који се добија [[fermentacija (hrana)|ферментацијом]] из мешовите културе микроорганизама коју чине некомпетитивне млечно киселинске бактерије и квасци. То је густи текући млечни напитак који се састоји од угљене киселине ([[Ugljena kiselina|-{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-]]) и етилног алкохола ([[etanol|-{C<sub>2</sub>H<sub>5</sub>OH}-]]), садржи [[протеин]]e и [[полисахариди|полисахариде]]. Од [[vitamin|витамина]] ту су витамини: [[Ретинол|витамин А]], [[витамин Б1]], [[витамин Б2]], [[витамин Б6]], [[витамин Б12]], [[витамин Д]], [[Витамин Б3|ниацин]], [[витамин Е]], а такође садржи [[Folna kiselina|фолну]] и [[витамин Б3|никотинску киселину]]. Од минерала садржи пре свега [[kalcijum|-{Ca}-]] (који улази у састав костију и зуба, одржава нормалну раздражљивост неуромишићног система, и регулише правилно [[згрушавање крви]]), [[Магнезијум|-{Mg}-]] (учествује у ензимским процесима који доводе до производње енергије, штити унутрашњост зида [[крвни суд|крвних судова]], катализује искоришћавање [[масти]], [[протеин]]a и [[угљени хидрат|угљених хидрата]]) и [[Фосфор|-{P}-]] (помаже у искориштавању [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[масти]] и [[протеин]]а за раст, одржавање и енергију ћелија).<ref>[http://www.exyu-fitness.com/forum/vitamini-minerali-sagorevaci-masti-preparati-za-sportske-povrede-ostalo/minerali/10/] ''минерали, 30. октобар 2013.''</ref>
 
Кефир има јединствену, лагано кремасту конзистенцију, киселкаст укус с лаганом нотом свежег квасца (или веома лаган укус по пиву). Чувар је виталности, укусан и хранљив. Пореклом је с [[Кавкаске планине|Кавказа]]. Староседеоци тог подручја, који су кефир највероватније случајно почели да производе, овај напитак конзумирају у великим количинама. Житељи Кавказа познати су по дуговечности и здрављу, готово без болести. Активан живот у трајању преко стотину година је био уобичајен за народе у подручјима где се припремао и у неограниченим количинама користио кефир, као свакодневна намирница.<ref name="ИИ" /> За припрему користе се домаће сирово козје, кравље, овчје млеко, затим, сојино, кокосово млеко и кокосова вода итд. Ферментација траје од 24-72 сата, на температури од 10&nbsp;°C до 25&nbsp;°C. Напитак може да садржи и од 0,08% до 2% алкохола. Ипак уобичајена количина алкохола у једнодневном кефиру је 0,08 до 0,1%. Када се кефир оцеђен од културе кефирних зрнаца остави на чување (на собној температури), након неколико дана може садржати и 2% па чак и 3% алкохола, зависно од млека и услова ферментације. Сварљивост му је већа него код млека: сирово млеко се задржава у желуцу 7,5 сати, кувано млеко 7 сати, кефир из масног млека 4,5 сата и кефир из обраног млека 3 сата.<ref>[http://astma.rs/ishrana/kefir-napitak-dugovecnosti/] ''кефир против астме, 30. октобар 2013.''</ref> Препоручује се свима, поготову трудницама, дојиљама, старим особама и свима онима са слабијим [[Имунски систем|имунитетом]].
 
=== Припрема ===
 
За припрему млечног кефира вам је потребна кефир култура-кефир зрна, млеко (најбоље је сирово, пуномасно непрерађивано [[козје млеко|млеко козје]], [[кравље млеко|кравље]] или [[овчје млеко|овчје]], може и куповно [[пастеризовано млеко|пастеризовано]], али га треба избегавати.<ref name="сец.ф">[http://www.growyouthful.com/recipes/kefir.php ''кефир израда, 26, октобар 2013'']</ref> Затим [[кокосово млеко|кокосово]], [[сојино млеко|сојино]] итд...) што масније (за прехрану кефира), стаклена тегла, где гајимо кефир и дрвене или пластичне кашичице и цедиљка. Треба нагласити да металне предмете, као и пластичне чиније за чување кефира треба стриктно избегавати. Дакле, кад смо све припремили узимамо кефир зрна која смештамо у стаклену теглу с млеком, преко стављамо газу или салвету и остављамо на собној температури (пожељно је мрачније место за чување) да одстоји 24 сата (може стајати и дуже, више речи о томе ће бити у поднаслову секундарна ферментација). Наравно, треба имати на уму да се коришћењем различитих млека добијају различити кефири. Кравље или козје млеко ће бити (када постане кефир) густо и имаће препознатљив киселкаст укус. Кефир од кокосовог млека има доста другачији укус, не баш сладак и много је ређи. Када је у питању кокосова вода, добијете „ваздушати“ напитак и мање је сладак.<ref>[http://lifepressmagazin.com/kulinarstvo/brza-skola/malo-drugaciji-kefir/ malo-drugaciji-kefir] ''кефир (lifepressmagazin.com, 28, октобар 2013)''</ref> Дужина ферментације такође варира, (на собној температури) 18-24 сата за кравље или козје млеко, 18-36 за кокосово млеко и 24-48 кокосову воду. Кефир зрнца се у међувремену хране млечним шећером и производе млечну киселину [[Угљен-диоксид|CO2]].<ref name="ИИ" /> После 24 часа чувања на мрачном месту на температури од 10–25&nbsp;°C наш кефир је готов. Њега даље цедимо у засебну посуду или теглу, кефир зрна испирамо водом и смештамо у нову теглу с млеком. Све време користимо дрвене или пластичне цедиљке, с изузетком посуде за чување кефира која не сме бити од пластике (још једном метал не сме доћи у контакт с кефиром). Добијен кефир напитак би требало да је благо киселог и пријатног укуса. Киселост укуса варира и зависи од сразмере млека и количине кефир зрна, затим и од температуре просторије где се чува (На температури нижој од 20&nbsp;°C бактерије се слабије размножавају, па гљивице постају доминантне и ствара се више [[алкохол]]а (у питању је "добар" алкохол [[етанол]], а количина варира од дужине ферментације и износи од 0,2 до маx. 2%) и [[угљен-диоксид]]а, а мање млечне киселине.<ref>[http://moja-kuhinja.com/mlijecni-proizvodi/kefir.html ''водени и млечни кефир (moja-kuhinja.com, 28, октобар 2013)'']</ref> Док на вишој темпетатури гљивице постају слузаве, а бактерије стварају више млечне киселине него што је уобичајено, па кефир постаје прекисео.).<ref name="kneifel1">{{cite journal | last = Kneifel| first=W | coauthors=Mayer, HK | title=Vitamin profiles of kefirs made from milks of different species | journal=International Journal of Food Science & Technology | volume=26 | issue=4 | year = 1991| doi=10.1111/j.1365-2621.1991.tb01985.x| pages = 423-428}}</ref> Ако је укус и сувише кисео такав кефир треба бацити.
 
==== Секундарна ферментација ====
 
== Водени кефир (јапански кристали) ==
{{Unreferenced| date = November 2016}}
[[Датотека:Ripe Water kefir (also known as Tibicos), after 2 days.jpg|мини|Кристали воденог кефира у процесу прављења воденог кефира]]
[[Датотека:kéfir-mr.lex-grains eau.jpg|мини|left|Зрнца воденог кефира]]
 
Водени кефир (тибикос или тиби, водени кефир, шећерни кефир, јапански водени кристали, бисерне сузе, каспијске алге...) је пробиотска култура која уз помоћ ферментације ослобађа врхунске гљивице пробиотика -{''[[Lactobacillus]]''}- i -{''[[Lactobacillus brevis]]''}- који успут праве од шећера полисахариде ([[Декстрин]]е) који директно улазе у ћелије тела и хране их енергијом без подизања шећера у крви. [[Декстран]]и су [[полисахариди]] [[глукоза|глукозе]] добијени ензимским цепањем [[сахароза|сахарозе]] посредством бактерија.<ref>[http://uzkafu.rs/2013/01/tibicos-japanski-kristali-vodeni-kefir-biserne-suze-kaspijske-alge/] ''тибицос кристали (uzkafu.rs, 25, октобар 2013)''</ref> Декстран је одлична замена за крвну плазму, нарочито код опеклина и шока.<ref>[http://matrixworldhr.wordpress.com/2011/08/29/tibicos-ili-tibi-vodeni-kefir-secerni-kefir-ili-japanski-vodeni-kristali/] ''водени кефир (matrixworldhr.wordpress.com, 27, октобар 2013)''</ref> По свом изгледу подсећају на беле прозирне кристале, лако се гаји, брзо размножава, а по благодетима за организам је сличан млечном кефиру (помаже при лечењу жучне болести, унутрашњег чира, астме, бронхијалног катара, снижава крвни притисак и телесну тежину, анемије, леукемије, упале жучног мехура, проблемима са бубрезима и мехуром, алергије, осипа, екцема, при лечењу болести желуца и унутрашњих органа и акутне упале кетара, итд.).{{чињеница| date = 11. 2016.}}
 
=== Припрема ===
* Побољшава функцију [[јетра|јетре]] и делује против жучних каменаца;
* Помаже код срчаних обољења;
* Снижава шећер у крви, крвни притисак и [[тригицериди|триглицериде]]; <ref>[http://mamajacooks.blogspot.com/2009/02/kefir-od-tibetanske-gljive.html http://mamajacooks.blogspot.com/2009/02/kefir-od-tibetanske-gljive.html kefir-od-tibetanske-gljive] mamajacooks</ref><ref>{{cite journal | last=Maeda | first=H | coauthors=Zhu, X; Omura, K; Suzuki, S; Kitamura, S | title=Effects of an exopolysaccharide (kefiran) on lipids, blood pressure, blood glucose, and constipation | journal=BioFactors | volume=22 | issue=1–4 | publisher=IOS Press | date = 30. 12. 2004. | url=http://iospress.metapress.com/link.asp?id=kfk3vbda80uh2cq8 | doi=10.1002/biof.5520220141 | accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=15630283 | postscript=. | pages=197-200 }}{{Мртва веза| date =08 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* Лечи гљивична и бактериска обољења;
* Помаже у заустављању раста малигних станица;
== Разлика између кефира и јогурта ==
 
И кефир и јогурт су [[Fermentacija (hrana)|ферментисани]] [[млечни производи]] с разликом у типовима добрих [[бактерија]]. Док јогурт обично садржи само два или три соја бактерија, кефир садржи много шири спектар пријатељских микроорганизама, укључујући и корисне гљивице које могу да разлажу лактозу (млечни шећер), што је кроз студије научно доказано.<ref name="Hertzler">{{cite journal | last = Hertzler| first=Steven R. | coauthors=Clancy, Shannon M. | title=Kefir improves lactose digestion and tolerance in adults with lactose maldigestion | journal=J Am Diet Assoc | volume=103 | issue=5 | publisher=Elsevier, Inc. | year = 2003| url=http://www.adajournal.org/article/PIIS0002822303002074/abstract | doi=10.1053/jada.2003.50111 | accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=12728216 | postscript=.| pages = 582-587}}</ref> Што се тиче бактерија, кефир поред пет пута већег броја, садржи и неколико сојева ткз. "пријатељских бактерија" које обично не налазимо у јогурту (''[[Lactobacillus Caucasus]]'', ''[[Leuconostoc]]'', ''[[Acetobacter]]'' и ''[[Стрептококе|Streptococcus]]''). Стога док бактерије, које налазимо у јогурту само прођу кроз наш организам, бактерије из кефира насељавају нашу цревну флору; ове "добре бактерије" буквално чисте наше тело од "лоших бактерија" и других штетних ствари.<ref>[http://users.sa.chariot.net.au/~dna/kefirpage.html] ''кефир ''</ref> Јогурт садржи 100.000.000 (сто милиона) добрих бактерија, док кефир направљен на традивионалан начин садржи 100.000.000.000 (сто милијарди).<ref name="ИИ" /> Поред корисних бактерија ту су и квасаца (као што су [[Saccharomyces cerevisiae|-{''Saccharomyces''}-]] и [[Torula]]) који контролишу и елиминишу деструктивне патогене квасце из организма). Кефир је хранљивији и тарапеутски значајнији од јогурта, он садржи [[vitamin|витамине]], [[минерал]]е, комплетне протеине [[Esencijalna aminokiselina|есенцијалне аминокиселине]] и [[ензим]]е, посебно [[калцијум]], [[фосфор]], [[магнезијум]], [[В2]] и [[Cijanokobalamin|В12]], [[vitamin K|витамина К]], [[Ретинол|витамина А]] и [[Витамин Д|витамина Д]]. кекир је такође и богат [[триптофан]]ом, то је [[Esencijalna aminokiselina|есенцијална амино киселина]] која је познат по својим опуштајућем ефекату на нервни систем.<ref>[http://www.kefir.net/kefir-vs-yogurt/] ''кефир vs јогурт (www.kefir.net, 30, октобар 2013)''</ref> kefir se лакше вари чиме је изузетно добра и храњива намерница за труднице, малу децу, одрасле и особе које пате од хроничног умора и проблема с варењем.<ref>[http://www.kefir.net/] ''кефир'' (kefir.net, 30, октобар 2013)</ref> За разлику од јогурта кефир не садржи шећер у себи и лактозу.<ref>[http://simplyhealthyfam.blogspot.com/2011/03/kefir-vs-yogurt-put-this-on-your.html] ''kefir-vs-yogurt (simplyhealthyfam.blogspot.com, 30, октобар 2013)''</ref> Кефир такође убрзава метаболизам, због чега је одличан суплемент у борби против вишка килограма.
 
== Важност корисних микроорганизама и пробиотских бактерија ==
1.572.075

измена