Андреј Богољубски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{чишћење| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Инфокутија владар
| име = Андреј Богољубски
Ред 30:
== Ступање на престо ==
[[Датотека:Ivan Bilibin 117.gif|мини|десно|Андреј Богољубски]]
Андреј Богољубски, по ступању на престо, оличава нов тип кнеза, рођеног и васпитаног на Северу, коме су незнане политичке традиције Југа. Када његов отац Ђорђе, коме је он помогао да освоји кијевски престо, хоће да га задржи поред себе, он потајно бежи у Владимир, свој омиљени град који му је отац поклонио. После очеве смрти 1157. године, градови Ростов и Суздаљ проглашавају га за кнеза, те тако он уједињује под своју власт читаву област. Он је био први велики кнез владимирски, »први Великорус у историји« као што га неки зову.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Ратови ==
Ред 38:
 
== Апсолутизам ==
Андреј заводи у својој држави ново политичко уређење, апсолутизам. Прилике му иду на руку. Иако стари градови Ростов и Суздаљ имају сваки своје веће исто као и друге руске вароши, нове вароши што су их кнежеви основали не знају за веће и његове традиције и немају моћног трговачког сталежа који тежи да ограничи кнежевску власт. Мали број трговачких средишта, бројна надмоћност земљорадника и касније насељавање земље, све је то допринело да се између кнеза и становништва створе друкчији односи него у областима Дњепра; становници, који су већином дошли заједно с кнезом или чак после његовог ступања на власт, настањени као земљорадници на селу или као занатлије у градовима, не гледају у њему службеника трговачкога града и заштитника путева, него господара и владара земље у којој су се они настанили. Такво је и схватање и кнеза Андреја. Андреј је, стога, на друге кнежеве гледао не као на браћу, односно децу, него као на слуге; исто тако био је окрутан и наспрам својих доглавника, своје »дружине« и двора, као и наспрам варошке демократије. Поставши владар читаве области Суздаља, а потом и кнез Кијева, њему је милији град Владимир, који он брижљиво увећава и улепшава, него старе вароши. Он испољава своје презирање старих вароши и њихових већа; презирући везе које у другим кнежевинама везују кнеза са старијим члановима његове гарде, он избегава да се саветује са старим бољарима и грубо тера од себе неколицину.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Смрт и последице ==
Ред 47:
{{Породично стабло
| име = Андреј Богољубски
| style = font-size: 90%; line-height: 110%;
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
|1= 1. '''Андреј Богољубски'''
|2= 2. [[Јуриј Долгоруки]]
Ред 91:
{{Commonscat|Andrei Bogolyubsky}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Јелачић| first = Алексеј| authorlink = Алексеј Јелачић| coauthors = |title= Историја Русије| year = 1929| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29| publisher = Српска књижевна задруга| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Миљуков| first = Павел| authorlink = Павел Миљуков| coauthors = |title= Историја Русије| year = 1939| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29| publisher = Народна култура| location = Београд|id=}}
{{refend}}