Бајазит II — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
{{bez_inlajn_referenci}}
{{чишћење| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Инфокутија владар
| име = Бајазит II
 
== Младост ==
Бајазит је син султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] и [[Емине Гулбахар Хатун I|Емине Гулбахар]] султаније. Његова миљеница била је Гулбахар хатун са којом је имао старијег сина, принца Ахмеда и принца, касније султана, Селима I. Своје принчевско доба провео је као намесник у Амасији, из које је наследио престо након смрти његовог оца, султана Мехмеда II Освајача.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Грађански рат (1481—1482) ==
На спољном плану, владавина Бајазита II обележена је живом дипломатском активношћу. Не може се рећи да она није постојала раније; Мехмед II Освајач је заиста организовао завидну обавештајну мрежу. Али, питање Отранта, а затим проблем око принца Џема били су узрок, а сасвим сигурно и прилика, за бројне дипломатске мисије Порте, која је слала представнике на више западних дворова. Докле год је Џем био у рукама западних сила, било је корисно споразумевати се са њима: Бајазит је послао на Родос, а затим у Рим, годишњи трибут. Поклонио им је драгоцене реликвије. Обавезао се 1490. године да неће напасти Венецију, папске државе и Родос, и у више наврата одустајао је од припрема за поход на мору, услед притиска папе и витешког реда на Родосу. Чак су, 1494. године, краљ Напуља и папа Александар VI захтевали од Порте помоћ против француског краља Шарла VIII. Османско царство прихватило је игру великих сила. За време владавине Бајазита II створени су и први контакти са Московљанима. Чињеница је да су они, 1495. и 1499. године начинили прве кораке да се склопи трговински споразум.
 
Колико год да је Бајазит II био пацифиста, османска политика била је агресивна кад год су то околности допуштале. У том периоду вршени су упади у Далмацију, у Босну, Корушку, Хрватску, Крањску, Аустрију, Угарску и Пољску, а гусарење није престајало. Било је, такође, и већих сукоба.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Прва освајања током владавине: Херцеговина и Молдавија ==
Следеће године, велики везир Давут-паша стао је на чело војске којој се придружио беглербег Румелије и Алаудевлет. Поход је покренут против Варсака и Тургута, који су се дигли на устанак, окупљени око караманског претендента на престо. Пошто их је покорио, Давут-паша се вратио у престоницу. Мамелуци нису одустали од сукоба. Бајазит није занемаривао дипломатске предлоге које су износили хришћанима, као и њихова настојања да преузму Џема, како би могли да га искористе против њега. Он је такође припремао нови поход.
 
Знајући да ни Угарска ни Венеција неће интервенисати, султан је у пролеће 1488. године упутио у равницу Чукурова велику војску под заповедништвом Хадим Али-паше. Херцеговић, који је у међувремену ослобођен, учествовао је у походу на челу моћне османске флоте. Та здружена операција омогућила је заузимање више утврђених места, али су 17. августа 1488. године Мамелуци поново поразили Османлије у долини Агачаири, између Тарса и Адане. Опкољена, ова потоња морала је да отвори врата Египћанима у септембру. Османлије, у веома лошем стању, још увек су држале значајна места Тарс и Козан. Остављајући остварење својих амбиција за касније, подржали су претендента шаха Будака из Зулкадра да преузме власт од Алаудевлета, који је прешао на страну Мамелука. То је био још један пораз. Мамелуци су 1490. године започели опсаду Кајсерија и опустошили Караман. Бајазит II се и сам спремао да крене у поход. Мамелуци су готово непрестано напредовали, али никада нису стекли значајнију предност, или нису били у стању да искористе своје победе. Тај рат је скупо плаћен, Сирија је била исцрпљена. Две силе су закључиле мир у мају 1491. године. Османлије, које су повратиле контролу над Киликијом и њеним градовима (Тарс, Адана), нису тиме ништа ново добили.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Развој односа са Европом ==
Јула 1492. године тек створена краљевина Шпанија прогонила је своју јеврејску и муслиманску полулацију, што је био део инквизиције. Бајазит II је послао османску морнарицу на челу са адмиралом Кемал реисом како би их евакуисао и довео у османске земље. Издавао је прогласе широм царства како би им се пожелела добродошлица. Омогућио је избеглицама да насељавају територију османског царства и постану његови становници. Исмевао је понашање [[Фернандо II од Арагона|Фердинанда II од Арагона]] и [[Изабела I од Кастиље|Изабеле I од Кастиље]]. ,, Усуђујете се да називате Фердинанда мудрим владарем", рекао је својим дворанима- ,, њега који је опустошио своју земљу и обогатио моју!" Султан је послао својим гувернерима ферман којим је налагао да не спречавају шпанске избеглице да уђу у земљу, већ да им приреде топлу добродошлицу и буду пријатељски настројени према њима. Претио је смрћу свима онима који би се усудили да лоше третирају Јевреје и оспоравају им улазак у земљу. Он је повећао намете богаташима како би помогао избеглицама.
 
Муслимани и иберијски Јевреји су дали допринос даљем успону османске империје, тиме што су унели толико свежих идеја, метода, као и занатство. Прву штампарију у Цариграду отворили су Јевреји 1493. године. Они су под Бајазитом II доживели културни процват.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Рат са Венецијом ==
Мудар по природи, Бајазит је непрестано избегавао сукоб у Анадолији који је могао да буде погубан: стога је, 1504. године, послао изасланство да негодује против испада кизилбаша према сунитима, али је такође честитао шаху на победи против Аккојунлу Мурата. Он је, 1505. године, примио сафавидског изасланика, задуженог да затражи Трапезунт за свог господара, те да протестује против упада које је водио принц Селим, на служби у том граду. Султан је, 1507. године, дозволио шаху да пређе преко његове територије приликом операција против Зулкадра, ограничинивши се, као и његов мамелучки сусед, да на место догађаја пошаље само извиђаче. Нови сукоби између Сафавида и Селимових трупа 1508. године, а затим 1510. године, изазвали су нове протесте шаха и принц је позван на одговорност.
 
Ситуација није престала да се погоршава. Незадовољан због све чешћих провокација, шах је, желећи да себи обезбеди савезника и ватрено оружје, послао понуду Венецији, што је изазвало дипломатску кризу између њега и Мамелука, који су, с друге стране, били забринути због португалских дејстава у Црвеном мору. То је била, почев од 1509. године, прилика за савезништво на мору са Османлијама. Поред свега, присталице кизилбаша никада нису били активнији у Анадолији. На помолу је била велика криза.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Коначна криза и неуспех Бајазита II (1511—1512) ==
{{Породично стабло
| име = Бајазит II
| style = font-size: 90%; line-height: 110%;
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
|1= 1. '''Бајазит II'''
|2= 2. [[Мехмед II Освајач]]
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Ћоровић| first = Владимир | authorlink = Владимир Ћоровић | coauthors = |title=Историја Срба | year = |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_11.html | publisher = |location= |id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ћоровић| first = Владимир | authorlink = Владимир Ћоровић | coauthors = |title=Историја Срба | year = |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_12.html | publisher = |location= |id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ћоровић| first = Владимир | authorlink = Владимир Ћоровић | coauthors = |title=Историја Срба | year = |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_1.html | publisher = |location= |id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ћоровић| first = Владимир | authorlink = Владимир Ћоровић | coauthors = |title=Историја Срба | year = |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_2.html | publisher = |location= |id=}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена