Јелисавета I Петровна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 16:
| претходник = [[Иван VI Антонович]]
| наследник = [[Петар III Фјодорович]]
| династија = [[Династија Романов|Романов]]
| отац = [[Петар Велики]]
| мајка = [[Катарина I Алексејевна]]
Ред 30:
После смрти царице [[Ана I Ивановна|Ане Ивановне]], регентство је преузела [[Ана Леополдовна]] у име свог једногодишњег сина [[Иван VI Антонович|Ивана VI]]. Економски проблеми су допринели да је Јелисавета преузела власт мирним пучем уз помоћ гарде. Јелисавета је била омиљен владар јер је елиминисала странце на важним положајима и под њеном владавином није вршена [[смртна казна]]. Помогла је [[Михаил Ломоносов|Ломоносову]] да оснује [[Московски државни универзитет Ломоносов|Универзитет у Москви]] и [[Иван Шувалов|Шувалову]] да оснује Академију уметности у Санкт Петербургу. Потрошила је огромне суме новца на барокне пројекте свог омиљеног архитекте [[Бартоломео Растрели|Бартоломеа Растрелија]], посебно у [[Петерхоф]]у и [[Пушкин (град)|Царском селу]]. За време њене владавине изграђени су [[Зимски дворац]] и [[смољни институт|манастир Смољни]] у Санкт Петербургу. Помагала је научнике, уметнике, као и своје миљенике.
Током Јелисаветине владавине Русија је успешно ратовала у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]], а историчари тврде да је њена смрт спасла [[Пруско краљевство|Пруску]] од пораза. Њеном смрћу окончала се изворна грана династије [[Династија Романов|Романов]]. У том тренутку, [[Руска Империја]] је имала површину преко 16 милона квадратних километара.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
== Породично стабло ==
| |||