Фернандо I од Арагона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: clean up using AWB
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{чишћење| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Инфокутија владар
| име = Фернандо I од Арагона
Ред 31:
== Фернандо као регент у Кастиљи ==
[[Датотека:Arms of Фернандо I од Арагона as Infante of Castile.svg|мини|лево|Грб Фернанда као инфанта од Кастиље]]
После смрти Фернандовог брата Енрикеа III, краља Кастиље 25. децембра 1406. кастиљски племићи су предложили Фернанду да свргне свог једногодишњег синовца [[Хуан II од Кастиље|Хуана]] и преузме власт у Кастиљи, али он је то одбио и постао Хуанов регент заједно са његовом мајком Катарином Ланкастер, са којом је убрзо дошао у сукобе. Због тога је морала да се подели управа над Кастиљом. Том поделом Фернандо је добио јужни део земље, где је од 1410. до 1411. године водио рат против Гранаде. Када је Фернандо постао краљ Арагона, Катарина је добила [[дефакто|de facto]] власт над целом Кастиљом.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Фернандо као претендент за Арагонски престо ==
Ред 40:
[[Датотека:Ferran d'Antequera al retaule Sancho de Rojas.jpg|мини|лево|Фреска на којој је приказано Фернандово крунисање]]
== Споразум из Каспе ==
Авињонски антипапа Бенедикт XIII (''папа'' 1393-1423) је одлучио да донесе мир Арагону па је наредио да се сва три краљевства: Арагон, Валенсија и Каталонија, која су тих година настала на тлу Арагона изаберу по три своја предсавника. Представници Арагона су били: [[Доминго Рам, бископ Уеске]], [[Франсиско де Аранда, картузијански монах]] и [[Беренгер де Барафи]], један од најугледнијих правника тог доба. Представници Каталоније су били: [[Педро Загарига, надбискуп Тарагоне]], [[Гуљелмо де Велсека]], један од најугледнијих адвоката и [[Бернандо де Гуалбес, правник]]. Представници Валенсије су били: [[Бонифацио Ферер, велики мајстор Картузијанаца и Доминиканаца]], [[Висенте Ферер]], веома речит и побожан монах и [[Хинес Рабаса, адвокат]]. 29. маја свих девет представника се састало у Каспи и до 28. јуна одлучили у Фернандову корист, за шта је највише био заслужан Венсенте Ферера.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Одмах по доласку на власт ==
Ред 46:
 
== Енглески напад на Арагон ==
Гроф Ургела, Антонио де Луна је био разочаран због свог неуспеха и незадовољан због тога што је Фернандо дошао на власт, па је ушао у везе са Томасом Ланкастером, војводом од Кларенса, сином краља Енглеске Хенрија IV Ланакастера, и наговорио га на напад на Арагон. Томас је скупио војску, напао Арагон у пролеће 1413. године, опљачкао град Хаку и почео пљачкање Лериде, али 20. март му је умро отац Хенри IV Ланкастер, па је Томас морао да се врати у Енглеску остављајући Антонија на милост и немилост Фернанду, који се кад је зауставио продор Енглеза дошао у Сарагосу. Фернандо је после одласка из Сарагосе кренуо у контраофанзиву и опсео град Балагер, који је пао после два месеца опсаде. У новембру Фернандове снаге су ухватиле Антонија, оптужиле га за издају, присвојиле његове територије и погубиле га. После тога Фернандо се вратио у Сарагосу, где је у фебруару 1414. године крунисан за арагонског краља.{{чињеница| date = 01. 2017.}}
 
== Сукоб са Барселоном и смрт ==
Ред 56:
{{Породично стабло
| име = Фернандо I од Арагона
| style = font-size: 90%; line-height: 110%;
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
|1= 1. '''Фернандо I од Арагона'''
|2= 2. [[Хуан I од Кастиље]]