Мачвански партизански одред — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 107:
Други основни циљ ове операције, поред разбијања устаника, било је и извршење одмазде и застрашивање народа. Немци су формирали логор у [[Шабац|Шапцу]], и у њега интернирали преко 20.000 становника Шапца и околине. Преко 2.000 талаца је стрељано, а немачка војска је у свом наступању и даље безобзирно уништавала села и стрељала таоце где год би наишла на отпор. Овај терор казнене експедиције изазвао је страх у народу и поколебао неке борце, тако да је у Одреду дошло до извесног осипања.
 
Немачко систематско претресање терена, терор и узимање талаца, партизани и четници искористили су да формирају фронт са ослонцем на планниу Цер у циљу одбране слободне територије у долини [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар (Србија)|Јадра]]. Из [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског НОП одреда]] послате су две чете као помоћ. [[10. октобар|10. октобра]] из тог одреда пребачен је у Подрински [[Стјепан СтевоСтева Филиповић]] за командира чете. [[Стјепан Стево Филиповић|Филиповић]]Он је [[26. октобар|26. октобра]] преузео дужност комесара Одреда, а [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]] је именован за заменика команданта Одреда.
 
Приликом немачког покушаја продора [[6. октобар|6. октобра]] у Ново Село, Одред је пружио снажан отпор, па је напад обустављен. Покушавајући да преузме иницијативу, Одред је извео Напад на [[Прњавор (Шабац)|Прњавор]] је извршен ноћу [[9. октобар|9]]/10. октобра. Напад није био успешан, јер је непосредно пред напад у Прњавор пристигла главнина немачког 699. пука ради настављања операције.
Ред 118:
Након пада [[Ужице|Ужица]] и губитка главне слободне територије, Подрински одред нашао се пред неопходношћу прилагођавања новим условима. [[15. децембар|15. децембра]] 1941. у [[Драгодол]]у одржано је саветовање и смотра Одреда. У Одреду је тада било 325 бораца.
 
На саветовању је расправљано о примени генералне директиве [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховног штаба]] о повратку на матични терен након офанзиве, и донета одлука да се Одред раздвоји на чете, а чете по потреби на десетине или чак тројке, и да се тако врати у [[Мачва|Мачву]] и на [[Поцерје]]. У оваквом распореду, није била могућа нека међусобна веза и централно командовање.
 
Та одлука представљала је крај Подринског одреда. Чете и мање групе приликом повратка нису се могле одржати у тешким зимским условима и лако су разбијене од квислиншких и полицијских снага, а појединци који су покушали да се повуку у илегалност већином су брзо похватани. Тиме је организација [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] у [[Мачва|Мачви]] и Подрињу претрпела тежак ударац, од којег се дуго није опоравила.