Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена

м
=== Колаборационистичке снаге ===
{{main|Српска државна стража|Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Руски заштитни корпус|Четници Косте Пећанца}}
 
{{проширити-одељак| date = јун 2018.}}
Поред Вермахта, који је био главна осовинска оружана сила у Србији, и (од јануара 1942) бугарских оружаних снага, Нијемци су се ослањали на мјесне колаборационистичке снаге ради одржавања реда.{{sfn|Cohen|1996|p=34}} Мјесни покрети су основани као подређени мјесној марионетској влади, али су остали под непосредном њемачком контролом током рата. Основна колаборационистичке јединица била је Српска државна стража, као је основана као „регуларна војска” Владе народног спаса Милана Недића (надимак Недићевци). До октобра 1941, Нијемци су опремали српске снаге и под њиховим надзором су постале ефикације у борби против отпора.{{sfn|Cohen|1996|p=35}}
 
Поред регуларне Српске државне страже, постојале су још три званично организоване њемачке помоћне оружане групе основане током њемачке окупације. Биле су то Српски добровољачки корпус, Руски корпус и Помоћне полицијске снаге сачињене од руских фолксдојчера. Нијемци су користили и двије оружане групе као помоћне снаге, Четничке одреде Косте Пећанца који су отпочели колаборације са Нијемцима од времена именовања Недићеве владе у августу 1941. и касније „легализовани” четнички одредни Михаиловића.{{sfn|Tomasevich|2001|p=186}} Неке од ових организација су носиле униформу Југословенске војске, као и шљемове и униформе купљене од Италије, док су други користили опрему и информу из Њемачке.{{sfn|Cohen|1996|p=38}}
 
Најбројнији међу њима био је Српски добровољачки корпус, велики дијелом сачињен од паравојних снага и фашистичких присталица Југословенског националног покрета Димитрија Љотића (надимак Љотићевци). Основан 1941. године, формација се првобитно звала Српска добровољачка команда, али је реорганизована 1943. и преименована у Српски добровољачки корпус, са Костом Мушицким као оперативним заповједником.{{sfn|Dobrich|2000|p=21}} Крајем 1944, СДК и њемачко особље за везу пребачени су у Вафен-СС као српски СС корпус и био је сачињен од по четири пука у сваком од три батаљона и батаљона за обуку. Руски заштитни корпус су 12. септембра 1942. основали руски бијели емигранти и РЗК је дјеловао у Србији све до 1944.
 
Број припадника колаборационистичких снага порстао је са придружењем четнички одреда лојалних Пећанцу. Према посљератном рачуну, ови четници су се придружили са циљем уништења Титових партизана, умјесто подршке Недића и њемачким окупационим снагама, против којих су касније имали намјеру да се окрену.{{sfn|Bailey|1980|p=81}}
 
Крајем 1941. године, Југословенска војска у отаџбини Драже Михаиловића је све чешће долазила до разумјевања са Недићевом владом. Након распршивања након борви са партизаним и Нијемцима током Прве непријатељске офанзиве, четничке снаге на том подручју постигле су договор са Недићем. Као „легализована” четничке јединица, они су колаборалисали са квинслишким режимом у Београду, док су номинално остали дио Михаиловићевих четника.{{sfn|Tomasevich|1975|p=20}} Пошто су се војни услови у Србији погоршали, Недић је све више сарађивао са Михаиловићем. Током 1944. године четници су били двојицу високорангираних српски војних званичника, који су ометали њихов рад. Бригадни генерал Милош Масаловић је убијен у марту, док је вођа супарничког четничког покрета Коста Пећанац убијен у јуну.{{sfn|Tomasevich|1975|p=260}}
 
=== Полиција ===
{{see also|Српски Гестапо}}