Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена

м
 
=== Посљератна суђења ===
 
{{проширити-одељак| date = јун 2018.}}
Најистакнутији српски колаборационисти преминули су прије него што им се могло судити. Димитрије Љотић је погинуо у саобраћајно несрећи у Словенији у априлу 1945, док су Милана Аћимовића убили партизани током битке на Зеленгори. Милан Недић је изручен Југославији почетком 1946. године, али је умро у затвору прије суђења. Након што су заузели Београд, партизани су погубили [[Радослав Веселиновић|Радослава Веселивновића]], [[Душан Ђорђевић|Душана Ђорђевића]], [[|Момчило Јанковић|Момчила Јанковића]], [[Чедомир Марјановић|Чедомира Марјановића]] и [[Јован Мијушковић|Јована Мијушковића]] 27. новембра 1944. године. Скупини министара у Недићевој влади је суђено заједно на [[Београдски процес|истом процесу]] који је вођен против Драже Михаиловића. Коста Мушицки, Танасије Динић, Велибор Јонић, Драгомир Јовановић и Ђура Докић су погубљени 17. јула 1946. године.
 
Неки од чланова власти су побјегли у иностранство и никада им није суђено. Међу њима су Костић, који се преселио у САД, Боривоје Јовић који је отишао у Француску и Миодраг Дамјановић који се преселио у Њемачку.
 
Беме је починио самоубиство прије почетка [[Талачко суђење|Талачког суђења]] за злочине почињене у Србији. Харалд Турнер је погубљен у Београду 9. марта 1947. године. Хајнриху Данкелману и Францу Нојхаузену је суђено заједно у октобру 1947. Данкелман је касније погубљен, док је Нојхаузен осуђен на двадесет година затвора.
 
== Види још ==