Храст лужњак — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (шаблонизовање)
м (Разне исправке; козметичке измене)
|''Quercus welandii'' <small>Simonk.</small>
|''Quercus wolgensis'' <small>Gand. not validly published</small>
|}}
| range_map = QuercusRobur ZasiegGatunku01.png
| range_map_width = 250п
== Распрострањеност ==
Лужњак је врло распрострањена [[Европа|европска]] врста. Ареал му се простире од [[Атлантски океан|Атланског океана]] на западу, до [[Урал (планина)|Урала]], [[Кавкаске планине|Кавказа]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од [[храст китњак|китњака]] има га и у областима са [[Континентална клима|континенталном климом]].<ref name = vukicevic>{{Cite book
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| authorlink =
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| series =
| volume = 781
| edition = 2
| year = 2005| location = Београд
|pages=272-304
| language =
| url =
| doi =
| id =
|isbn =
| mr =
| zbl =
| jfm = }}</ref>
 
== Изглед ==
[[Крошња]] је широка, неправилна и добро разграната, са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. [[Кора (ботаника)|Кора]] је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама. Младе гранчице су голе или врло брзо оголе. Више или мање угласте.<ref name=vukicevic />
 
[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref name="automatski generisano1">{{cite web |title = Tartufi |url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr |accessdate = 30. 1. 2016}}</ref>
 
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист]]ови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{citeCite book |last=Lanzara |first=Paola |title = Drveće | year =1982 1982|publisher=Mladinska knjiga |location=Zagreb}}</ref>
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[храст китњак|китњака]]. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење воћака|калемљењем]] (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal |last1 last = Borzan |first1 first= Želimir |last2 = Littvay |first2 = Tibor |title = Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem |journal=Šumarski list |dateyear=1989 |volume=11-12 |issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske |url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7 |accessdate = 30. 1. 2016 |pages=557-566}}</ref>
 
<gallery>
[[Датотека:Tri Hrasta Luznjaka, Bare, Barajevo 01.jpg|250px|мини|лево|[[Споменик природе Три храста лужњака Баре|Споменик природе Три храста лужњака]] селу [[Шиљаковац]], општина Барајево (Београд)]]
=== Шуме лужњака у Србији ===
У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око [[Велика Морава|Мораве]] и њених [[притока]]. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у [[Срем]]у.<ref>{{cite journal|last1 last = BALLIAN|first1 first= Dalibor|last2 = MEMIŠEVIĆ|first2 = Mirzeta|last3 = BOGUNIĆ|first3 = Faruk|last4 = BAŠIĆ|first4 = Neđad|last5 = MARKOVIĆ|first5 = Miroslav|last6 = KAJBA|first6 = Davorin|title = MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA|journal=Šumarski list|date=2010|volume=7-8|pages=371-386}}</ref><ref name="vukicevic" /> НизиjскeНизијске шумeшуме лужњaкaлужњака у дoњeмдоњем тoкутоку рeкeреке [[Сава (река)|СaвeСаве]] у [[Срем|Срeму]]у излoжeнeизложене су нeгaтивнимнегативним утицајимaутицајима, кaкoкако прирoднихприродних, тaкoтако и [[Антропогени стресни фактори|aнтрoпoгeнихантропогених фaктoрaфактора]]. ЗнaчајЗначај вoдeводе као eкoлoшкoгеколошког фaктoрaфактора, кaкoкако [[Биоценоза|биoцeнoзeбиоценозе]], тaкoтако и [[биoтoпбиотоп]]a, oглeдaогледа сeсе у oбликoвaњуобликовању низиjскихнизијских шумaшума чиjимчијим прoмeнaмaпроменама сeсе нaрушaвaнарушава eкoлoшкaеколошка рaвнoтeжaравнотежа и њихoвaњихова стaбилнoстстабилност.<ref>{{cite book|last1 last = Николић|first1 first= Весна|title = Утицај режима влажења на карактеристике станишта храста лужњака (Quercus robur L.) у Равном Срему|date year = 2016|publisher=Универзитет у Београду, Шумарски факултет|location=Београд|edition=NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia|url=http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7732|accessdate=18. 5. 2018}}</ref>
 
Подврста лужњака '''степски лужњак''' (''Quercus robur'' L. subsp. ''pedunculiflora'' (K. Koch) Menitsky) налази се на листи заштићених биљних врста у Републици Србији.<ref name="сл. гласник">PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.</ref>
[[Датотека:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|мини|250п|Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.]]
=== Дрвна индустрија ===
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља [[еталон]] квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|last=Klepac|first=Dušan|title = Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|date=2002|volume=7-8|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate = 31. 1. 2016|pages=359}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal |last=Шошкић |first=Борислав |title = Својства и употреба храстовог дрвета Србије |journal=Шумарство |date=јул-октобар 2006. |volume=3 |pages=109-124}}</ref>
 
Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal |last=Lara |first=Černicki |title = Dragulj sredozemne šumske vegetacije |journal=Hrvatske šume |date=jul-avgust 2012. |volume=187/188 |url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf |accessdate = 31. 1. 2016 |pages=16}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba" />
 
=== Жир као храна ===
[[Датотека:Pannage in the New Forest.JPG|250px|мини|десно|"Жирење" свиња.]]
Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web |first=Đorđo |last=Dušanović Pasello |title = Žir kao dopunsko hranivo za životinje |url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm |publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[протеин|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book |last=Grlić |first=Ljubiša |title = Enciklopedija samoniklog jestivog bilja | year =1986 1986|publisher=August Cesarec |location=Zagreb |pages=83-85}}</ref>
 
=== Употреба у медицини ===
Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web |title = Hrast |url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315 |work=Hrvatska enciklopedija |publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža |accessdate = 31. 1. 2016}}</ref> По потреби може се употребити и као [[противотров|антидот]] код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.<ref name="fitoterapija">{{cite book|last=Туцаков|first=Јован|title = Лечење биљем : фитотерапија| year = 1984|publisher=Рад|location=Београд|pages=664-665}}</ref>
 
=== Храстове шуме ===
== Значај у озелењавању ==
[[Датотека:HRAST CVETNI TRG 1.JPG|250px|мини|десно|Споменик природе Храст на Цветном тргу]]
Као и већина других храстова и Лужњак се користи у озелењавању на већим површинама, појединачно или у групама, али и у дрворедима на широким булеварима.<ref>{{cite web|last=Шустер|first=Лидија|title = Фенологија и биоеколошке карактеристике храста лужњака (''Quercus robur'' L.) у Новом Саду|url=http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Lidija_Suster.pdf|publisher=Пољопривредни факултет Универзитета у новом Саду|accessdate = 31. 1. 2016}}</ref> Познат је већи број украсних форми ове врсте, међу којима су:<ref name="vukicevic" />
* ''Quercus robur ’Atropurpurea’'' - спорорастућа форма ситних, тамно пурпурних листова,
* ''Quercus robur ’Concordia’'' - жуте боје листова,
 
== Занимљивости ==
* Најстарије дрво у Београду је управо један храст лужњак - ''Храст лужњак на Цветном тргу'', законом заштиђен као [[Списак заштићених природних добара у Београду|споменик природе III категорије]]. Стар је око 200 година а остатак је некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до Мањежа. Стабло је импресивних димензија, висине око 26 м и обима дебла 4,0 м. доброг је здравственог стања, а веће примарне гране у крошњи су стабилизоване и повезане металним сајлама и обујмицама.<ref>{{cite web|title = Заштићена природна добра-појединачна стабла|url=https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/2014-11-12-06-58-43-379|work=zelenilo.rs|publisher="Зеленило - Београд"|accessdate = 1. 2. 2016}}</ref>
* Храст лужњак био је и ''Таковски грм'', чувени храст под којим је подигнут [[Први српски устанак]].
* Храст лужњак или чувени славонски храст добио је своје место и на хрватском новцу - грана лужњака налази се на наличју кованице од 5 липа.
Quercus robur - Hrast lužnjak (1).jpg|''Q. robur''
Quercus robur - Hrast lužnjak (1)adrvf.jpg|Храст лужњак, Ниш
Quercus robur - Hrast lužnjaкlužnјак (1).jpg|Жир храста лужњака
Quercus robur - Hrast lužnjaкlužnјак (2).jpg|Жир храста лужњака
Quercus robur - Hrast lužnjak (3).jpg
Quercus robur - Hrast lužnjak (4).jpg
* [[Жир]]
* [[Нај-дрвеће света]]
 
* [[Josip Kozarac|Јосип Козарац]]
 
 
== Литература ==
* {{Cite book |last=Lanzara|first=Paola |title = Drveće | year = 1982|publisher=Mladinska knjiga |location=Zagreb}}
* {{cite book
* {{Cite book | ref = harv | last = Вукићевић
| first = Емилија
| authorlink =
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| series =
| volume = 781
| edition = 2
| year = 2005| location = Београд
|pages=272-304
| language =
| url =
| doi =
| id =
|isbn =
| mr =
| zbl =
| jfm = }}
* {{citeCite book | ref = harv |last=Grlić|first=Ljubiša|title = Enciklopedija samoniklog jestivog bilja| year = 1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4960-quercus-robur-hrast-lunjak Quercus robur – Hrast lužnjak]
* [http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/hrast-luznjak.php Hrast lužnjak – Quercus robur]
* {{cite web|first=B.|last=Hadžić|title = Dva veka hrasta na Cvetnom trgu|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:379277-Dva-veka-hrasta-na-Cvetnom-trgu|publisher=Večernje novosti online|accessdate = 31. 1. 2016}}
* {{cite journal |first1 = Добринка |last1 = Јокић |first2 = Владимир |last2 = Николић |title = СТАБЛА-ЗАПИСИ |journal=Јутро |dateyear=2012 |url=http://dobrojutro.info/sr/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8 }}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
 
[[Категорија:Храстови]]
1.544.741

измена