Операција Бревити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Commonscat|World War II in North Africa}}; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 37:
[[Датотека:AWM 020073 2 48th Battalion Tobruk 1941.jpg|мини|{{centre|Војници 2/48. Аустралијског батаљона на положају код Тобрука, 24. април 1941.}}]]
Тобрук је бранило око 25.000 војника Осме армије, добро снабдевених и повезаних са Египтом британском морнарицом. Посада је имала оклопна кола и заробљене италијанске тенкове, који су ометали ковоје Осовине који су пролазили Тобрук на путу до границе, што је онемогућавало напад Осовине на Египат.{{sfn|Hoffman|2004|p=35}} Ромел је одмах покушао да заузме луку, али се 9. аустралијска дивизија (генерал Лесли Морсхед), одлучно бранила. Италијани су оклевали да предају планове утврђења и више напада је одбијено. Након 3 недеље Ромел је обуставио напад и предузео опсаду.{{sfn|Lewin|1968|pp=39, 42}} Италијанске пешадијске дивизије заузеле су положаје око тврђаве, док је већина Афричког корпуса остала у покретној резерви јужно и источно од луке.<ref>{{harvnb|Playfair|1956|pp=35–43, 153–159}}</ref>
Висока команда немачких војних снага ("Oberkommando der Wehrmacht") упутила је генерала [[Фридрих Паулус|Фридриха Паулуса]] у Африку да истражи ситуацију. Дана 12. маја, генерал Паулус је након посматрања једног од неуспелих покушаја Ромела да нападне Тобрук, послао извештај ОКВ-у у коме је Ромелова позиција описана као слаба, са критичним несташицама горива и муниције. Са [[Операција Барбароса|Операцијом Барбароса]] за месец дана, фелдмаршал [[Валтер фон Браухич]], врховни командант Немачке армије, наредио је Ромелу да не напредује даље, и да не напада Тобрук поново.<ref name="TSWW166">{{harvnb|Bradley
=== Британски планови ===
[[Датотека:BattleaxeContestedArea-de.svg|right|thumb|310px|alt=Обојена мапа која приказује непосредну област у којој се водила битка; црне тачке представљају кључне градове и села, неколико белих линија представља главне путеве, док пругасте линије представљају пустињске стазе.|Бојиште у операцији Бревити.]]
Преко [[Ултра]] пресретнутих порука, Британци су такође примили извештај Паулуса и Черчил, верујући да ће један снажни притисак одбацити немачке снаге, почеo је притисак на генерала Вејвела да нападне.<ref name="TSWW166"/> Вејвел је брзо припремио [[Операција Бревити|Операцију Бревити]], ограничену операцију с намером да заузме Солум, пролаз Халфаја и тврђаву Капуцо, а затим настави напредовање према Сиди Азизу и Тобруку докле год снабдевање дозволи, а да не ризикују уложене снаге; његов циљ био је уништити што више опреме Осовине и обезбедити положај за већу операцију [[Операција Бојна секира|Бојна секира]], која ће бити покренута када нови тенкови пристигну.<ref name="Playfair, p. 116">{{harvnb|Playfair
=== Савезничке снаге ===
Операцију Бревити би спровела 22. гардијска бригада (бригадир Виљем Гот) и делови 7. оклопне дивизије. Њена оклопна компонента састојала се од 29 крстарећих (брзих) тенкова из 2. краљевског тенковског пука (''2nd Royal Tank Regiment''-2.КТП) и 24 пешадијска тенка из 4. КТП.{{efn|Крстарећи тенкови били су 6 [[Крстарећи тенк Мк I|Мк I]], 17 [[Крстарећи тенк Мк II|Мк IIA]] и 7 [[Крстарећи тенк Мк III/IV|Мк IVA]], иако је један од ових 30 тенкова био у пољској радионици на оправци. Пешадијски тенкови били су [[Матилда II]]. Војска Савезника организована је у неформалне бригадне групе, а појединачне јединице 7. оклопне дивизије одвојене су различитим бригадним групама према њиховој мисији. Поред специфичних јединица идентификованих у овом чланку, групе бригада укључивале су јединице за подршку као што су артиљеријске батерије и додатне јединице које нису имале значајну улогу у операцији.{{sfn|Jentz|1998|p=136}}}} [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] је одвојио све расположиве ловце и мали одред бомбардера за ову операцију.{{sfn|Playfair|Flynn|Molony|Toomer|2004|p=159}}{{sfn|Jentz|1998|p=130}}
| |||