Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м datumi |
||
Ред 6:
'''Унутрашња македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македонска революционна организация}}, {{јез-мк|Внатрешна македонска револуционерна организација}}), позната по свом [[акроним]]у '''ВМРО''' (од [[бугарски језик|буг.]] и [[македонски језик|мкд.]] ''-{ВМРО}-''), је била [[Бугари|бугарска]] терористичка организација чија је активност крајем 19. и почетком 20. века била инструмент [[Политика Бугарске|великобугарске политике]].<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/290546/Internal-Macedonian-Revolutionary-Organization Енциклопедија Британика], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Циљ ВМРО-а је био [[Велика Бугарска]],<ref>Ulf Brunnbauer, [http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)] {{Wayback|url=http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html | date = 20111119190416 }}, Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."</ref> тиме што би се остварио званичан циљ организације, а то је политичка аутономија македонске и једренске области <ref>{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
Ред 15:
| authorlink =
| coauthors =
| date = | year = 2002.
| month =
| format =
Линија 26 ⟶ 25:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate = | quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.▼
▲| quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.
}}</ref>.
Линија 49 ⟶ 47:
| authorlink =
| coauthors =
| date = | year = 2002.
| month =
| format =
Линија 60 ⟶ 57:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate = | quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај Бугарског двора и његове аустрофилске политике.▼
▲| quote = Врховисти су временом успели да потисну централисте. То су успели не бирајући средства и начине. Након бројних ликвидација, ВМРО пада под директан утицај Бугарског двора и његове аустрофилске политике.
}}</ref>{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Линија 73 ⟶ 69:
| authorlink =
| coauthors =
| date = | year = 2002.
| month =
| format =
Линија 84 ⟶ 79:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate = | quote = У првим годинама након настајања ВМРО испољавају се следеће одлике у њиховом раду:..... - акцију предводе егзархијски васпитаници и активисти.... за све време постојања ВМРО је изразито антисрпски и антигрчки настројена.▼
▲| quote = У првим годинама након настајања ВМРО испољавају се следеће одлике у њиховом раду:..... - акцију предводе егзархијски васпитаници и активисти.... за све време постојања ВМРО је изразито антисрпски и антигрчки настројена.
}}</ref> :
* у почетку функционисања организације су акције предводили бивши ђаци школа [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и њени активисти
Линија 113 ⟶ 107:
== Виничка афера ==
Прво велико јавно разоткривање организације се десило [[1897]]. године. У [[Виница (Македонија)|Виници]] је током ноћи [[27. новембар|27. новембра]] 1897. године (по грегоријанском календару) група разбојника (арамија) која је дошла из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], предвођена познатим разбојником познатим под именом Коте Голчев, убила богатог турчина Казим-агу и опљачкала око 800 лира из његове куће. Приликом повлачење убили су и једног становника који је био припадник ВМРО. Његова жена је, мислећи да су њеног мужа убили чланови ВМРО, пријавила [[Османско царство|османским]] жандармима оружје које је било сакривено у њеној кући, што је било повод за претрес целог села и разбијање ћелија организације у читавом региону. Они код којих је пронађено [[оружје]] су под мукама одавали и остале чланове организације. Постоје и наводи о постојању доушника у самој организацији, као што је био Горги Јованов који је потказао османским властима чланове организације, између остали и учитеља Христа Поп Коцева и Тодора Лазарова. Османска жандармерија под командом Дервиша Ефендија је у [[Штип]]у поставила свој штаб за саслушавање и мучење ухапшених чланова организације и успела је у потпуности да открије читаву мрежу организације у Штипској, Кратовској, Паланечкој, Радовишкој, Кумановској и Малешевској [[каза|кази]]. Заплењено је наоружање, муниција и пропагандни материјал. Ухапшено је око 600 људи, 200 је мучено а тројица су убијена. Око 300 чланова организације је спас пронашло бежећи у Бугарску. Неколико десетина ухапшених чланова организације је осуђено на [[затвор]]ске казне од 10 година до доживотног затвора. Сви су били заточени у тврђави Бодрум кале и издржавали су казну до 1902. године када су сви [[амнестија|амнестирани]] .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | date = 20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 55–56</ref>
== Остале провале ВМРО у периоду 1897—1903. ==
[[Виничка афер]]а је утицала на појачану будност [[Османско царство|османских власти]] и интензивирање рада доушника на провалама у остатку организације у Македонији. Провале су биле најбројније и са највећим последицама у оним регионима у којима је ВМРО имао највећи број присталица и најдубље корење. У региону града [[Костур (град)|Костур]] је у периоду [[1899]]—[[1903]]. било 14 провала организације и 230 људи је подвргнуто мучењу. У периоду [[1897]]—[[1901]]. је у региону града [[Струмица]] било 5 провала и око 740 ухапшених .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | date = 20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 57.</ref> Нарочито велике последице је имала провала у [[Битољ]]у [[1900]]. године када је због тога што га је ВМРО присилио да учествује у финансирању организације, егзархијски свештеник поп Ставра пријавио ову „комитску уцену“ властима Битољског вилајета. Због овог чина га је окружни комитет ВМРО осудио на смрт и ујутро, 17. августа 1900. године су припадници ВМРО убили попа Ставру хицима из револвера.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у Солунском вијалету и веома велики број ухапшених, а највише у [[Ђевђелијска каза|Ђевђелијској]], [[Кукушка каза|Кукушкој]] и [[Тиквешка каза|Тиквешкој кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page| year = 2002| isbn = 978-9989-9562-4-9| pages = }}</ref> Сви ухапшени су били ослобођени пре истека казни на које су били осуђени, током тзв. [[Падарске реформе|Падарских реформи]] и неке од бројних амнестија у Османском царству.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Линија 160 ⟶ 154:
| authorlink = Димитрије Богдановић
| coauthors =
| date = | year =
| month =
| format =
Линија 171 ⟶ 164:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate = | quote = Međutim, nije ce radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja, Žirovica i Debar. U napadu je učestvovalo oko 10.000 Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Činjenica da u albanskim četama ima stranih, i to bugarskih oficira, potvrđena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima, ali je posebno interesantna veza sa BMPO i lično s Janetom Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji organizujući albanski pokret prema Makedoniji ▼
▲| quote = Međutim, nije ce radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja, Žirovica i Debar. U napadu je učestvovalo oko 10.000 Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Činjenica da u albanskim četama ima stranih, i to bugarskih oficira, potvrđena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima, ali je posebno interesantna veza sa BMPO i lično s Janetom Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji organizujući albanski pokret prema Makedoniji
}}</ref> уз одређено учешће и становника западне [[Македонија (област)|Македоније]] (припадника ВМРО и [[Албанци|становника албанске националности]] из [[Охрид]]а, [[Струга|Струге]], [[Дебар|Дебра]] и [[Кичево (град)|Кичева]] које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе [[Петар Чаулев]] и [[Милан Матов]] (брат члана централног комитета ВМРО [[Христо Матов|Христе Матова]]) .<ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Текст под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref>
| |||