Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена

м
Због озбиљне природе устанка који је почео у јулу 1941. године, Нијемци су почели враћати на окупирано подручје борбене снаге, почевши од септембра са 125. пјешадијским пуком уз подршку додатне артиљерије распоређене у Грчкој, а на крају мјесеца 342. пјешадијска дивизија почела је стизати из окупиране Француске. Одред 100. тенковске бригаде је такође послат на окупиранно подручје. Те снаге су искориштене против устаника на сјеверозападу окупираног подручја, који су угушени крајем октобра. Због снажног отпора на југозападу, 113. пјешадијска дивизија је послата са Источног фронта у новембру и на овом подручје је остала до почетка децембра 1941. године.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=68–69}}
 
Након сузбијања устанка, Нијемци су поново повукли борбене снаге са подручја, остављајући иза себе славе дивизијске гарнизоне. У јануару 1942. године, 113. пјешадијска дивизија враћена је на Источни фронт, а 342. пјешадијска дивизија размјештена је у НДХ како би се борила са партизанима. За обезбјеђивање путева, жељезнице и друге инфраструктуре, Нијемци су почели да користе бугарске окупационе снаге на великом подручју окупиране територије, иако су ове снаге биле под њемачким заповједништвом и контролом. То је спроведено у три фазе, са [[1. бугарски окупациони корпус|1. бугарским окупационим корпусом]] који се састојао од три дивизије које су кренуле на окупирану територију 31. децембра 1941. године. Овај корпус је првобитно био одговоран за 40% територије (не укључујући Банат), ограничен ријеком Ибар на западну између Косовске Митровице и Краљева, ријеком Западном Моравом између Краљева и Чачка, а затим линијом која се отприлике кретала источно од Чачка преко Крагујевца до границе са Бугарском. Били су одговорни за велики дио пруге Београд—Ниш—Софија и Ниш—Скопље, као и за главну саобраћајницу Београд—Ниш—Скопље.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=196–197}}
 
У јануару 1943, бугарска окупациона област је проширена на запад укључујући подручје западно од ријеке Ибар и јужно од линије која се отпилике кретала од Чачка до границе са Црногом Гором и НДХ.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=198–199}} Тиме је ослобођена [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], која је током зиме била гарнизована у овом подручју, како би се упутила у НДХ и учествовала у операцији Вајс против партизана. Многи фолксдојчери из Србије и Баната били су припадници дивизије Принц Еуген.{{sfn|Lumans|1993|p=235}} Ова дивизија је одговорна за злочине почињене у Босни и Херцеговини.{{sfn|Margolian|2000|p=313}}