Франсоа Митеран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Ред 76:
Након што је реизабран, именовао је [[Мишел Рокар|Мишела Рокара]] за премијера, упркос што су њих двојица били у лошим односима. Рокар је водио умерено крило ПС и био је најпопуларнији од социјалистичких политичара. Митеран је одлучио да организује нове [[Законодавни избори у Француској, 1988.|законодавне изборе]]. ПС је освојила релативну већину у парламенту. Четири политичара десног центра су ушла у владу.
 
Други мандат је обележило увођење социјалне помоћи ({{јез-фра|Revenu minimum d'insertion}}, -{RMI}-) која је гарантовала минимални приход онима који немају никакве друге изворе прихода; поновно успостављање солидарног пореза на богатство, који је укинула Ширакова влада; увођење генерализованог социјалног пореза; продужење породиљског одсуства до трећег рођендана детета;<ref name="ReferenceA" /> реформа Заједничке пољопривредне политике; [[Гајсоов закон]] из 1990. о [[говор мржње|говору мржње]] и [[порицање Холокауста|порицању Холокауста]]; Мермазов закон из 1989;,<ref name="justlanded">{{cite web| url = http://www.justlanded.com/english/France/Articles/Property/Letting-in-France| title = France: Letting in France, Rules &amp; Regulations, Various rules and regulations apply to the letting of| publisher = justlanded.com| accessdate = 7. 12. 2014}}</ref> увођење додатка за приватну негу деце;<ref name="google7">{{Cite book| title = The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks| author1 = Armingeon, K.| author2 = Bonoli, G.| year = 2007| publisher = Taylor & Francis| isbn = 9781134179107| url = https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC| accessdate = 7. 12. 2014| pages = 218}}</ref> доношење Закона о урбаној оријентацији из 1991;<ref>{{cite web| url = http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/247-FR_Housing.pdf | title = National Analytical Study on Housing| format = PDF | date = |accessdate = 11. 3. 2013}}</ref> Арпаланжовог закона о финансирању политичких странака; реформа [[кривични законик|кривичног законика]]; [[Матињонови споразуми (1988)|Матињонови споразуми]] о [[Нова Каледонија|Новој Каледонији]]; Евинов закон о пушењу на јавним местима; померање старосне границе за дечије додатке на 18 година 1990;<ref name="ReferenceA">France during the socialist years, Gino Raymond</ref><ref name="securite-sociale">{{cite web| url = http://www.securite-sociale.fr/L-allocation-de-rentree-scolaire-est-versee-sous-conditions-de-ressources-pour-chaque-enfant?id_mot=67| title = Le portail du service public de la Sécurité sociale / L’allocation de rentrée scolaire est (...)| publisher = securite-sociale.fr| accessdate = 7,. децембра12. 2014}}</ref> и увођење Закона о образовању из 1989, који је поред других мера обавезивао локалне власти да се старају о образовању све деце са инвалидитетом.<ref name="google8">{{Cite book| title = Implementing Inclusive Education| author = Innovation, C.E.R.| year = 1997| publisher = Organisation for Economic Co-operation and Development| isbn = 9789264155893| url = https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC| accessdate = 7. 12. 2014| pages = 24}}</ref> Започето је више великих архитектонских пројеката, који су постали познати као „Велики пројекти Франсоа Митерана“, међу којима су [[Пирамида у Лувру]], [[Евротунел|Тунел испод Ламанша]], [[Капија Дефанса]], [[Опера Бастиља]], Министарство финансија у [[Берси]]ју, и [[Народна библиотека Француске]]. 16. фебруара 1993, председник Митеран је у [[Фрежис]]у отворио меморијал [[Први индокинески рат|Рата у Индокини]].
 
Међутим, други мандат су такође обележила и ривалства унутар ПС и раздор ''митеранистичке'' групе (на Ренском конгресу, где су се присталице [[Лоран Фабијус|Лорана Фабијуса]] и [[Лионел Жоспин|Лионела Жоспина]] оштро сукобиле око превласти у странци), скандали око финансирања странке, [[скандал са инфицираном крвљу (Француска)|скандал са контаминираном крвљу]] у који су били умешани Лоран Фабијус и бивши министри Жоржина Дуфоа и Емонд Херв, као и Јелисејска афера са прислушкивањем.
Ред 92:
== Спољна политика ==
=== Односи истока и запада ===
Митеран је подржавао јачу европску сарадњу и очување посебних веза Француске са својим бившим колонијама, за које се бојао да потпадају под „англо-саксонски утицај“. Његова тежња да очува Француски утицај у Африци је довела до контроверзне улоге Париза током [[Геноцид у Руанди|Геноцида у Руанди]].<ref name="rwanda">[http://news.independent.co.uk/europe/article2730430.ece Mitterrand's role revealed in Rwandan genocide warning] {{Wayback|url=http://news.independent.co.uk/europe/article2730430.ece | date = 20080706182535 }}, 3 July 2007. ''[[The Independent]]''</ref> Упркос томе што је Митеран био левичар, током 1980—их се Француска удаљила од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], посебно након догађаја попут избацивања 47 совјетских дипломата и њихових породица из земље након што су оптужени за индустријску и војну шпијунажу. Митеран је такође оштро критиковао [[Совјетски рат у Авганистану|совјетску интервенцију]] у [[Авганистан]]у, као и совјетско гомилање нуклеарног оружја.
 
Међутим, Митеран је био забринут због брзине [[Револуције 1989.|распада]] [[Источни блок|Источног блока]]. Противио се [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињењу Немачке]], али га је на крају сматрао неизбежним.<ref>{{cite news| url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/politics/article6829735.ece | work = The Times | location = London | title=Thatcher told Gorbachev Britain did not want German reunification | last = Binyon| first = Michael| date = 11. 9. 2009 | accessdate = 2. 5. 2010}}</ref> Противио се брзим признањима [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], јер је сматрао да би она могла да доведу до насилног [[Распад Југославије|распада Југославије]].