Јапет (сателит) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 48:
Јапет је добио име по [[Титани|Титану]] [[Јапет (митологија)|Јапету]] из грчке митологије. Име је предложио [[Џон Хершел]] (син [[Вилхелм Хершел|Вилијама Хершела]]) 1847. који је заговарао именовање сателита Сатурна према Титанима.<ref name="Lassell">{{cite journal | last = Lassell| first = William| date = 14. 1. 1848.| title = Satellites of Saturn| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 8| issue = 3| url = http://adsabs.harvard.edu//full/seri/MNRAS0008//0000042.000.html| bibcode = 1848MNRAS...8...42L| pages = 42–43}}</ref> Познат је и под именом ''Сатурн 8''.
== Физичке карактеристике ==
Мала густина Јапета указује на то да је састављен углавном од леда, уз мали удео (20%) стеновитог материјала.<ref name="Castillo2007">{{cite journal| last=Castillo-Rogez| first=J. C.| author2 = Matson, D. L. | author3 = Sotin, C. | author4 = Johnson, T. V. | author5 = Lunine, J. I. | author6 = Thomas, P. C. | title=Iapetus' geophysics: Rotation rate, shape, and equatorial ridge| journal=Icarus| dateyear = 2007| volume=190| issue=1| url=http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6WGF-4NC4MCH-3&_user=10&_coverDate=09%2F30%2F2007&_rdoc=15&_fmt=summary&_orig=browse&_srch=doc-info(%23toc%236821%232007%23998099998%23665908%23FLA%23display%23Volume)&_cdi=6821&_sort=d&_docanchor=&view=c&_ct=22&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=bd916410e8f013e963db0882ca52c451| doi=10.1016/j.icarus.2007.02.018| bibcode=2007Icar..190..179C| pages = 179–202}}</ref>За разлику од већине великих месеца, није ни сферног ни елипсоидног облика, али је испупчен на екватору и спљоштен на половим (има орашаст облик). Такође, његов екваторијални гребен је толико висок да се примећује чак из велике даљине.<ref name="Science News">Cowen, R. (2007). Idiosyncratic Iapetus, ''Science News'' vol. 172. стр. 104–106.</ref>
=== Двобојна површина ===
Разлика у боји између две хемисфере Јапета је упечатљива. Хемисфера окренута на супротну страну у односу на Сатурн је тамна (албедо 0.03-0.05) и црвенкасто-браон је боје, док је највећи део хемисфере окренуте ка Сатурну светао (албедо 0.5-0.6). Стога, [[привидна звездана величина|магнитуда]] тамне хемисфере износи око 10,2, док је магнитуда светле хемисфере око 11,9. Верује се да тамни материјал не потиче са Јапета.<ref name="Spencer">{{cite journal| last = Spencer| first = J. R. | authorlink = | author2 = Denk, T.| title = Formation of Iapetus' Extreme Albedo Dichotomy by Exogenically Triggered Thermal Ice Migration| journal = Science (journal)|Science | volume = 327 | issue = 5964 | pages = 432–435| publisher = American Association for the Advancement of Science|AAAS| location = | date = 22. 1. 2010. | url = http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/science.1177132
Ред 55:
10. септембра 2007. године сонда [[Касини-Хајгенс|Касини]] је прошла на 1,640 километара од Јапета и утврдила да су обе хемисфере прекривене кратерима. Нижа подручја испуњена су тамним материјалом , док је светлији материјал заступљен на падинама кратера. Нису запажене нијансе сиве боје.<ref name="jpl779">{{cite web| last =| first =| authorlink =| title = Cassini Is on the Trail of a Runaway Mystery| work = Mission News| publisher = [[NASA]]| date = 8. 10. 2007.| url = http://www.nasa.gov/mission_pages/cassini/media/cassini20071008.html| accessdate = 5. 1. 2015.}}</ref>
 
[[НАСА]]-ини научници верују да је тамни материјал остатак од [[сублимација (физика)|сублимације]] воденог леда на површини Јапета, који је можда потамнео услед излагања Сунцу.<ref name="jpl779" />Разлика у апсорпцији топлоте тог материјала резултира разликама у дневним температурама које се крећу од 129 [[Келвин|К]] у тамним областима, до 113 [[Келвин|К]] у светлим.<ref name="Spencer" /><ref name="jpl2776">{{cite web | url=http://saturn.jpl.nasa.gov/photos/imagedetails/index.cfm?imageId=2776 | title = Cassini–Huygens: Multimedia-Images | publisher = Saturn.jpl.nasa.gov | accessdate = [[5. јануар]]а1. 2015.}}</ref>Разлика у температури значи да лед првенствено сублимира тамним областима и складишти у светлим, а нарочито на још хладнијим половима. Процењује се да би у периоду од једне милијарде година при тренутним температурама, тамне области Јапета изгубиле око 20 m леда процесом сублимације, док би светле области изгубиле само 10 центиметара.<ref name="jpl2776" /><ref>{{cite web| url = http://www.sciencedaily.com/releases/2009/12/091210173611.htm | title = Dark Side of a Saturnian Moon: Iapetus Is Coated With Foreign Dust | publisher = Sciencedaily.com | date = 11. 12. 2009. | accessdate = [[5. јануар]]а1. 2015.}}</ref>
=== Екваторијални гребен ===
Још једна мистерија Јапета је екваторијални гребен који је дуг око 1.300 км, широк 20 км, и висок 13 км. Откривен је при прелету летелице Касини 31. децембра, 2004. Врхови гребена издижу се више од 20 км изнад околне равнице, што их чини неким од највиших планина у Сунчевом систему.<ref name="porco2005">{{cite journal| last = Porco| first=C. C. | author2=E. Baker, J. Barbara, K. Beurle, A. Brahic, J. A. Burns, S. Charnoz, N. Cooper, D. D. Dawson, A. D. Del Genio, T. Denk, L. Dones, U. Dyudina, M. W. Evans, B. Giese, K. Grazier, P. Helfenstein, A. P. Ingersoll, R. A. Jacobson, T. V. Johnson, A. McEwen, C. D. Murray, G. Neukum, W. M. Owen, J. Perry, T. Roatsch, J. Spitale, S. Squyres, P. C. Thomas, M. Tiscareno, E. Turtle, A. R. Vasavada, J. Veverka, R. Wagner, R. West| date = 25. 2. 2005.