Култура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м datumi |
||
Ред 4:
| width = 230
| image1 = AltamiraBison.jpg
| caption1 = Људско [[симбол]]ичко изражавање се развило кад су праисторијски људи досегли [[Модерна бихевиоралност|модерну бихевиоралност]].<ref name="McBrearty Brooks 2000">{{cite journal|last=McBrearty|first=Sally|last2=Brooks|first2=Allison| date = 2000|title=The revolution that wasn’t: a new interpretation of the origin of modern human behavior|journal=Journal of Human Evolution|volume=39|doi=10.1006/jhev.2000.0435|pmid=11102266|pages=453–563}}</ref><ref name="Henshilwood Marean 2003">{{cite journal|last=Henshilwood|first=Christopher|last2=Marean|first2=Curtis| date = 2003|title=The Origin of Modern Human Behavior: Critique of the Models and Their Test Implications|journal=Current Anthropology|volume=44|issue=5|doi=10.1086/377665|pages=627–651}}</ref>| image2 = Sri_Mariamman_Temple_Singapore_3_amk.jpg
| caption2 = [[Религија]] и изражајна [[уметност]] су важни аспекти људске културе.
| image3 = Hacker-Pschorr_Oktoberfest_Girl_Remix.jpg
Ред 13:
| caption5 = [[Технологија|Технологије]], као што је [[писање]], допуштају високе ступњеве културне комплексности.
}}
'''Култура''' се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима.<ref name="Macionis, Gerber and 2010 53">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/sociology/oclc/652430995|title=Sociology|last=Macionis|first=John J.|last2=Gerber|first2=Linda Marie| date = 2011|publisher=Pearson Prentice Hall|oclc=652430995|isbn=9780137001613|location=Toronto|language=English|pages=53}}</ref> Реч култура долази из [[латински језик|латинског]] ''colere'', што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода ''[[Homo sapijens|Хомо]]''.
Парафразирано мишљење [[Адре Малро|Малроа]] (''-{André Malraux}-''), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како [[мозак]] и [[интелигенција]], ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета.<ref>[http://www.brill.com/products/book/art-and-human-adventure Art and the Human Adventure: André Malraux's Theory of Art] (Amsterdam, Rodopi: 2009) Derek Allan</ref> Он каже да је ''култура'' та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене [[Норма|норме]] којом искорачује из односа [[Промискуитет|промискуитета]] и [[Дивљаштво (епоха)|дивљаштва]], од тотема и анимизама, од [[Палеолитска уметност|палеолитске уметности]] у [[Алтамира|Алтамири]], примитивног човека, од облутка и облице, ка [[Точак|точку]], ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка [[Уметност|уметности]] 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама.<ref>''André Malraux: A Biography'' by [[Curtis Cate]] Fromm Publishing. {{page|year=1997|isbn=978-2-08-066795-3|pages=}}</ref><ref>''Malraux : A Life'' (2005) by [[Olivier Todd]]. {{page|year=|isbn=978-0-375-40702-4|pages=}} [https://www.nytimes.com/2005/04/10/books/review/10HITCHEN.html Review by Christopher Hitchens]</ref>
Ред 19:
== Етимологија ==
Модерни термин „култура“ је базиран на термину који је користио [[Антички Рим|антички римски]] оратор [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у свом -{''[[Tusculanae Disputationes]]''}-,<ref>King, J., ''Tusculan Disputations: Introduction''. Loeb Classical Library. (1927).</ref><ref name="Colish1990">{{harvnb|Colish|1990|p=458}}</ref> где је писао о култивацији душе или -{„''cultura animi''“}-<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com.au/books?id=0ZcOAAAAQAAJ&pg=PA273&dq=cicero+%22cultura+animi%22+tusculanes|title=Tusculanes|last=Cicéron|first=Marcus Tullius Cicero|last2=Bouhier|first2=Jean| date = 1812|publisher=J. Gaude|location=Nismes|oclc=457735057|language=French|pages=273}}</ref>, користећи једну [[пољопривреда|пољопривредну]] [[метафора|метафору]] за развој филозофске душе, [[телеологија|телеолошки]] схваћену као највиши могући идеал људског развића. [[Samuel Pufendorf|Самјуел фон Пуфендорф]] је преузео његову метафору у модерном контексту, дајући јој слично значење, али без претпоставке да је филозофија човеков израз природног савршенства. Његова употреба, као и многих аутора након њега, „''се односи на све начине на које људска створења превазилазе њихов оригинални варваризам, и путем умећа, постају потпуно хумани.''“<ref name=velkley>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/47930775|title=Being after Rousseau: philosophy and culture in question|last=Velkley|first=Richard L.| date = 2002|publisher=University of Chicago Press|oclc=47930775|isbn=978-0-226-85256-0|chapter=The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy|location=Chicago|language=English|pages=11–30}}</ref>
По речима антрополога [[Edward Burnett Tylor|E.B. Тајлора]], култура је „та комплексна целина која обухвата знање, веровање, уметност, морал, право, обичаје и све друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва.“{{sfn|Tylor|1974|loc=1}} Алтернативно, у савременој варијанти, „Култура се дефинише као друштвени домен који ставља акценат на праксу, дискорсе и материјалне изразе, који, током времена, заједнички изражавају континуитете и дисконтинуитете социјалног смисла живота.“<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/9294719/Urban_Sustainability_in_Theory_and_Practice_Circles_of_Sustainability_2015_|title=Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability |last=James|first=Paul |last2=Magee|first2=Liam |last3=Scerri|first3=Andy |last4=Steger|first4=Manfred | date = 2015|isbn=9781138025721|oclc=942553107|publisher=Routledge|location=London|language=en|pages=53}}</ref>
-{''[[Cambridge Advanced Learner's Dictionary|Кембришки енглески речник]]''}- наводи да је култура „начин живота, посебно општи обичаји и веровања, одређене групе људи у датом времену.“<ref name="dict_cult">{{Cite web|url=https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/culture|title=Meaning of "culture"|work=Cambridge English Dictionary|language=en|access-date = 26. 7. 2015}}</ref> [[Теорија управљања страхом од смрти]] наводи да је култура низ активности и гледишта која пружају људима основу за сагледавање себе самих као „лица с вредношћу у свету с значењем“ — чиме издижу себе изнад чисто физичких аспектата постојања, чиме се оспорава пука животињска безначајност и смрт које је -{''Homo sapiens''}- постао свестан с развојем мозга.<ref>{{Cite book|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0065260115000052|title=Thirty Years of Terror Management Theory|last=Pyszczynski|first=Tom|last2=Solomon|first2=Sheldon|last3=Greenberg|first3=Jeff|language=en|doi=10.1016/bs.aesp.2015.03.001|pages=1–70}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=g_9dAgAAQBAJ|title=Handbook of Experimental Existential Psychology|last=Greenberg|first=Jeff|last2=Koole|first2=Sander L.|last3=Pyszczynski|first3=Tom|year=2013|publisher=Guilford Publications|isbn=9781462514793|language=en}}</ref>
Ред 222:
* -{[[Ronald Reagan|Reagan, Ronald]]. [http://www.reagan.utexas.edu/archives/speeches/1989/011489a.htm "Final Radio Address to the Nation"], January 14, 1989. Retrieved June 3, 2006.}-
* -{Reese, W.L. 1980. ''Dictionary of Philosophy and Religion: Eastern and Western Thought.'' New Jersey U.S., Sussex, U.K: Humanities Press.}-
* {{Cite book| ref = harv | last=Tylor|first=E.B.| date = 1974|title=Primitive culture: researches into the development of mythology, philosophy, religion, art, and custom|location=New York|publisher=Gordon Press|orig-year=1871|isbn=978-0-87968-091-6}}
* -{UNESCO. 2002. [http://www.unesco.org/education/imld_2002/unversal_decla.shtml Universal Declaration on Cultural Diversity], issued on [[International Mother Language Day]], February 21, 2002. Retrieved: 2006-06-23.}-
* -{White, L. 1949. ''The Science of Culture: A study of man and civilization.'' New York: Farrar, Straus and Giroux.}-
| |||