Иранска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м datumi |
||
Ред 1:
{{Историја Ирана }}
'''Иранска револуција''' (такође позната као '''Исламска револуција''',<ref name = "Chamber">[http://www.iranchamber.com/history/islamic_revolution/islamic_revolution.php Islamic Revolution], Iran Chamber.</ref><ref name = "Encarta">[http://encarta.msn.com/encyclopedia_761588431/Islamic_Revolution_of_Iran.html Islamic Revolution of Iran], MS Encarta.</ref><ref>[http://www.internews.org/visavis/BTVPagesTXT/Theislamicrevolution.html The Islamic Revolution] {{Wayback|url=http://www.internews.org/visavis/BTVPagesTXT/Theislamicrevolution.html | date = 20090227000031 }}, Internews.</ref> '''[[персијски језик|персијски]]: انقلاب اسلامی''') је била [[револуција]] која је трансформисала [[Иран]] из краљевине под вођством [[шах (титула)|шаха]] [[Мохамед Реза Пахлави|Мохамеда Резе Пахлавија]], у [[исламска република|исламску републику]] под [[ајатолах]]ом [[Рухолах Хомеини|Хомеинијем]], вођом револуције и оснивачем исламске републике.<ref name = "Britannica">[http://www.britannica.com/eb/article-32981 Encyclopædia Britannica].</ref>
Мада неки сматрају да револуција још траје, може се рећи да је отпочела јануара 1978. са првим великим протестима,<ref>[http://www.fsmitha.com/h2/ch29ir.html The Iranian Revolution].</ref> а завршила се усвајањем новог [[теократија|теократског]] устава - чиме је Хомеини постао врховни вођа земље - децембра 1979. У међувремену, [[Мохамед Реза Пахлави]] је побегао из земље јануара 1979. након што су штрајкови и протести паралисали земљу, и 1. фебруара 1979, ајатолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца.<ref name="Britannica Khomeini">[http://www.britanniaca.com/eb/article-9045329 Ruhollah Khomeini] {{Wayback|url=http://www.britanniaca.com/eb/article-9045329 | date = 20071008024623 }}, Encyclopedia Britannica.</ref> Коначни крај [[пахлави|династије Пахлави]] се догодио убрзо затим ([[11. фебруар]]а) када је иранска војска прогласила „неутралност“ након што су герилске и побуњеничке снаге надјачале снаге верне шаху. Иран је званично постао исламска република [[1. април]]а, [[1979]]. када су Иранци у великој већини подржали ту одлуку на референдуму.<ref>[http://www.britannica.com/ebi/article-202892 Iran Islamic Republic], Encyclopedia Britannica.</ref>
Револуција је била јединствена по изненађењу које је произвела у свету:{{sfn|Amuzgar|1991|pp=4, 9-12}} недостајала је већина уобичајених узрока револуције - пораз у рату, економска криза, побуна сељака, незадовољна војска;{{sfn|Arjomand|1988|p=191}} дошло је до великих промена великом брзином;{{sfn|Amuzgar|1991|p=10}} збачен је режим за који се сматрало да га чврсто чува издашно финансирана војска и безбедносне службе;{{sfn|Harney|1998|p=2}}{{sfn|Abrahamian|1982|p=496}} и стара монархија је замењена исламском теократијом. Исход, исламска република „под вођством осамдесетогодишњег религиозног учењака у изгнанству“, је био, како је то један научник рекао „исход који тек треба објаснити“.<ref name="Benard 1984 18">{{harvnb|Benard|1984|p=18}}</ref>
Ред 38:
Ако се остави по страни традиционално клерикално спокојство, остаје обиље различитих идеолошких интерпретација ислама унутар великог савеза који је довео до револуције 1979. Прве три исламске струје су биле Хомеинијева, [[Али Шаријати]]јева исламско-левичарска идеологија и [[Мехди Базарган]]ов либерално-демократски ислам. Четврту струју су представљале социјалистичке герилске групе у својим исламистичким и секуларним варијантама, а пету је представљао секуларни конституционализам у социјалистичком и националистичком облику.<ref>[http://web.mit.edu/ISG/iaqfall04mahdavi.htm Iran Analysis Quarterly Volume 1 No], Приступљено 31. 3. 2013.</ref>
Револуционари су се окупили против корупције, екстраваганције и аутократске природе Пахлавијеве владавине;<ref>Abrahamian ''Iran'', (1982). стр. 478–9</ref> политике које су погодовале богатима а штетиле сиромашнима; економска и културна доминација над Ираном, и његова експлоатација од стране немуслимана - посебно Американаца.<ref>Graham, ''Iran'' (1980). стр. 233–4</ref> Демонстранти су узвикивали пароле као што је ''Независност, слобода и исламска република''<ref>[http://redalyc.uaemex.mx/redalyc/pdf/111/11101106.pdf Islamism and education in modern Iran, with special reference to gendered social interactions and relationships] {{Wayback|url=http://redalyc.uaemex.mx/redalyc/pdf/111/11101106.pdf | date = 20120406174709 }}, H Godazgar:498.</ref>
[[Датотека:Shariati hospital tehran.jpg|мини|десно|Једна од главних болница у [[Техеран]]у је добила име по познатом иранском социологу, Али Шаријатију.]]
Ред 50:
Ово је наводно било потребно зато што ислам захтева покорност само традиционалном исламском [[шеријат|шеријатском закону]]. Поштовање овог закона наводно не би било само верски исправно, већ би спречило сиромаштво, неправду и ''пљачкање'' муслиманске земље од странен страних неверника. Али да би до ових благодети дошло, шеријатски закон се наводно мора заштитити од иновација и девијација, а због овога је неопходно да исламски правници имају контролу над владом.<ref>Khomeini; Algar, ''Islam and Revolution,'' pp. 52, 54, 80</ref>
Успостављање и покоравање оваквој исламској влади је било толиико важно да је то био ''у ствари израз покорности богу'' и чак ''неопходније од молитве и поста'' за ислам, јер без тога прави ислам не би преживео. Ово је био универзални принцип, који се није односио само на Иран. Целом свету је била потребна, и заслуживао је праведну владавину, то јест исламску владавину, и Хомеини је ''сматрао извоз исламске револуције за императив''.<ref>[http://almashriq.hiof.no/lebanon/300/320/324/324.2/hizballah/warn2/shiism.html#khomeinism Staying the Course: the "Lebanonization" of Hizbullah - Lebanon - Al Mashriq], Приступљено 31. 3. 2013.</ref> Међутим, када је у питању ''извоз револуције'', он је рекао: то ''не значи мешање у питања других земаља''<ref>صدور انقلاب به معناي دخالت در شئون مردم كشورهاي ديگر نيست.</ref>, већ ''одговарање на њихова питања о познавању бога''<ref>''بلكه به معناي پاسخ دادن به سؤالهاي فكري بشر تشنه معارف الهي است''.</ref><ref>[http://www2.irna.ir/occasion/13day84/index.htm پيام امام (ره) به گورباچف] {{Wayback|url=http://www2.irna.ir/occasion/13day84/index.htm | date = 20120415032638 }}, Приступљено 31. 3. 2013.</ref>
Ова револуционарна визија теократске владавине је била у оштрој супротности са тихим шиитизмом који је позивао на повлачење из политичког живота, или барем власти, до повратка [[Махди]]ја. Није потребно ни истаћи да је оваква визија била у супротности и са плановима и надањима иранских демократских секулариста и левичара. У исто време, Хомеини је знао да је широка револуционарна база неопходна и охрабривао је ове снаге да се уједине са његовим присталицама како би збацили шаха.<ref>Abrahamian, ''Iran'', (1983). стр. 478.,479, 524</ref>
| |||