Витамин Ц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Спашавам 10 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 176:
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal |vauthors=Satoh K, Sakagami H |title=Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate |journal=Anticancer research |volume=17 |issue=2A |year=1997|pmid=9137459|pages=1125-9}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal |vauthors=Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK |title=High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers |journal=European Journal of Clinical Nutrition |volume=58 |issue=8 |year=2004|pmid=15054428 |doi=10.1038/sj.ejcn.1601943|pages=1151-8}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal |author1=Podmore Ian D. |author2=Griffiths Helen R. |author3=Herbert Karl E. |last4=Nalini|first4=Mistry|author5=Mistry Pratibha |last6=Joseph|first6=Lunec|title=Vitamin C exhibits pro-oxidant properties |journal=Nature |volume=392 |issue=6676 |year=1998|pmid=9560150 |doi=10.1038/33308 |bibcode=1998Natur.392..559P|pages=559}}</ref>
 
Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal|last=Suh|first=J |last2=Zhu|first2=BZ|author3= Frei, B |title=Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.|journal=Free radical biology & medicine |date = 15. 05. 2003|volume=34|issue=10|pmid=12726918|pages=1306-14}}</ref><ref>{{cite journal|last=Carr|first=A |author2= Frei, B.|title=Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?|journal=FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology |year=1999|volume=13|issue=9|pmid=10336883|pages=1007-24}}</ref><ref>{{cite web|last1=Beckman|first1=Kenneth B. |last2=Helbock|first2=Hal J. |last3=Ames|first3=Bruce N. |title=Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo|url=http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html |accessdate = 30. 05. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140531105719/http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html|archive-date=31. 05. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal|last=Duconge|first=J |author2= Miranda-Massari, JR |last3=Gonzalez|first3=MJ|author4= Jackson, JA |last5=Warnock|first5=W|author6= Riordan, NH |title=Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.|journal=Puerto Rico health sciences journal |year=2008|volume=27 |issue=1 |pmid=18450228 |pages=7-19}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal|last=Riordan|first=HD |last2=Riordan|first2=NH|author3= Jackson, JA |last4=Casciari|first4=JJ|author5= Hunninghake, R |last6=González|first6=MJ|author7= Mora, EM |author8= Miranda-Massari, JR |last9=Rosario|first9=N|author10= Rivera, A |title=Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.|journal=Puerto Rico health sciences journal |year=2004|volume=23 |issue=2 |pmid=15377059|pages=115-8}}</ref>
 
=== Имунски систем ===
Ред 198:
 
== Дневне потребе ==
Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web |url=http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx |title=US Recommended Dietary Allowance (RDA) |accessdate = 23. 02. 2012 |date= |publisher= |format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008232639/http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx|archive-date=08. 10. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal |last=K|first=Milton|title=Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? |journal=Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology |volume=136 |year=2003|doi=10.1016/S1095-6433(03)00084-9 |pmid=14527629 |issue=1|pages=47-59}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release |title=Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed |publisher=Knowledge of Health |date = 06. 07. 2004 |url= http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |accessdate=23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223051948/http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |archive-date=23. 02. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal |url= http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short |author1=A.C. Carr |author2=B. Frei |title=Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans |journal=American Journal of Clinical Nutrition |volume=69 |issue=6 |year=1999|pages=1086-1107}}</ref>
 
Високе дозе (хиљаде милиграма) могу да произведу [[дијареја|дијареју]] код здравих одраслих особа, што је последица осмотског ефекта задржавање неапсорбоване воде у [[систем органа за варење|гастроинтестиналном тракту]] (слично катарзним осмотским [[лаксатив]]има). Пропоненти [[ортомолекуларна медицина|ортомолекуларне медицине]]<ref name="Cathcart">{{cite journal |doi=10.1016/0306-9877(81)90126-2 |last=Cathcart|first=Robert|title=Vitamin C, titrating to bowel tolerance, anascorbemia, and acute induced scurvy |pmid=7321921 |year=1981|issue=11 |volume=7 |journal=Medical hypotheses |url=|pages=1359-76}}</ref> тврде да је појава [[дијареја|дијареје]] индикација дозе где прави телесни захтеви леже, мада то није било клинички потврђено.
Ред 272:
 
=== Биљни извори ===
Биљке су генерално добри извори витамина Ц. Његова количина у храни биљног порекла зависи од извора биљки, стања земљишта, климе у којој су биљке расле, дужине временског период након брања, услова складиштења, и метода припреме.<ref>{{Cite web | url=http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx | title=The vitamin and mineral content is stable | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher=Danish Veterinary and Food Administration | archive-url=https://web.archive.org/web/20130504102027/http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx | archive-date=04. 05. 2013 | dead-url=yes | df= }}</ref>
 
Следећа табла је апроксимативна и показује релативну заступљеност различитих сирових биљних извора.<ref>{{Cite web |url= http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/ |title=National Nutrient Database |accessdate = 23. 02. 2012 |publisher=Nutrient Data Laboratory of the US Agricultural Research Service}}</ref><ref>{{Cite web |url= http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 23. 02. 2012 |date= |publisher=The Natural Food Hub}}</ref> Неке биљке су анализиране у свежем стању, док су друге биле осушене (чиме је вештачки увећана концентрација индивидуалних састојака попут витамина Ц), тако да су подаци подложни варијацијама и потешкоћама при поређењу. Количине су дате у милиграмима по 100&nbsp;грама воћа или поврћа. Ови подаци су заокружени просеци вишеструких ауторитативних извора.
Ред 298:
|[[Чили паприка]] (зелена) || 244
|-
|[[Гуава]] (сирова) || 228,3<ref group="s">USDA [http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09139&FOOD_NAME=Guava,%20common,%20raw&SCI_NAME=Psidium%20guajava&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 ''Guava, common, raw''] {{Wayback|url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09139&FOOD_NAME=Guava,%20common,%20raw&SCI_NAME=Psidium%20guajava&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |date=20120119170547 }}</ref>
|-
|[[Рибизла]] || 200
Ред 322:
|[[Личи]] || 70
|-
|[[Персимон]] (сирови) || 66<ref group="s">USDA [http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09265&FOOD_NAME=Persimmons,%20native,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20virginiana&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 ''Persimmons, native, raw''] {{Wayback|url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09265&FOOD_NAME=Persimmons,%20native,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20virginiana&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |date=20120119171105 }}</ref>
|-
|[[Мочварна јагода]] || 60
Ред 375:
|[[Кромпир]] || 20
|-
|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Tomatoes, red, ripe, raw, year round average |accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173409/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date=19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
|-
|[[Američka brusnica|Брусница]] || 13
Ред 409:
|[[Авокадо]] || 8
|-
|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Persimmon, japanese, raw |accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173544/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date=19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
|-
|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Onions, raw |accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119165411/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date=19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
|-
|[[Трешња]] || 7
Ред 421:
|[[Шпаргла]] || 6
|-
|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Horned melon |accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119175715/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date=19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
|-
|[[Цвекла]] || 5
Ред 516:
Истраживања усредсређена на развој микроорганизама (најчешће квасца) који би синтетисали витамин Ц у једном ферментационом кораку су у току. Као могућа сировина се разматра између осталог [[галактоза]]. Развој ове технологије бе могао знатно да умањи трошкове производње.<ref name="yeastAA" />
 
Процењује се да је светска продукција синтетичког витамина Ц апроксимативно на нивоу од 110 хиљада тона годишње. Главни произвођачи су [[BASF|БАСФ]]/[[Takeda farmaceutska kompanija|Такеда]], [[DSM (kompanija)|ДСМ]], [[Merk KGaA|Мерк]] и Кинеска Фармацеутска Група Лтд. До [[2008]]. само је ДСМ постројење у [[Шкотска|Шкотској]] остало у погону услед јаке конкуренције из [[Кина|Кине]].<ref>{{Cite web| url = http://www.nutraingredients.com/Industry/DSM-vitamin-plant-gains-green-thumbs-up | title = DSM vitamin plant gains green thumbs-up |last=Starling|first=Shane| publisher = Decision News Media SAS | date = 26. 06. 2008 |accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> Светска цена витамина Ц је нагло порасла 2008, делом услед пораста цена основних прехрамбених производа, али и услед антиципације престанка рада два Кинеска постројења лоцирана у [[Шијиазхуанг]]у близо [[Пекинг]]а, као дела општег затварања загађивачке индустрије у Кини током периода [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијских игара]].<ref>{{Cite web| url = http://www.flex-news-food.com/console/PageViewer.aspx?page=1744 | title = Vitamin C: Distruptions to Production in China to Maintain Firm Market | publisher = Flexnews | date = 30. 06. 2008 |accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> Пет кинеских произвођача су се састали [[2010]]. и формирали договор о привременом заустављању производње да би се одржала цена.<ref>{{cite news |url=http://www.globaltimes.cn/metro-beijing/update/business/2010-10/583151.html |title=Vitamin C producers work to set prices |date = 11. 09. 2010 |work=Global Times |accessdate = 23. 02. 2012 }}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> То је узроковало подношење тужбе у америчком суду [[2011]]. против кинеских компанија које су ограничиле производњу ради подешавање цене витамина Ц у САД. По тврдњама тужилаца након формирања договора цена витамина Ц је достигла $7 по килограму у децембру [[2002]]. док је била $2,50 по килограму децембра [[2001]]. Компаније нису порицале оптужбе, али су у својој одбрани навеле да их је кинеска влада подстакла да делују на такав начин.<ref>{{cite web |url= http://www.reuters.com/article/2011/03/11/us-china-vitaminc-idUSTRE72A4XH20110311 |title=U.S. courts confront China's involvement in price fixing] Andrew Longstreth , Reuters, Mar 11, 2011. |accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref>
=== Фортификација хране ===