Други светски рат у Југославији — разлика између измена

Избегавши заробљавање од стране окупатора у Априлском рату, пуковник [[Драгољуб Михаиловић]] се склонио на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]] и [[6. мај]]а [[1941]]. од официра и подофицира (којима су се постепено придруживали и други официри и политичари), оформио [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]]. Своју активност је усмерио на успостављање веза са британском обавештајном службом (уз помоћ америчког и турског посланства у Београду) и преко ње са југословенском емигрантскомизбегличком владом. Михаиловић је већ почетком августа успео да обавести председника краљевске владе [[Душан Симовић|Душана Симовића]] о својој групи и њеним намерама, тражећи подршку и помоћ и стављајући се влади на располагање. Мада ово није била директна веза већ преко посредника (ЕнглезаБританаца), већ од лета 1941. Дража Михаиловић одржава сталне контакте и с [[ЕнглескаУједињено краљевство|ЕнглезимаБританцима]] и с емигрантскомизбегличком владом. Ноћу између [[17. септембар|17]]. и [[18. септембар|18. септембра]] 1941. код [[Петровац на Мору|Петровца на Мору]] из савезничке подморнице искрцала се комбинована британско-југословенска војно-обавештајна мисија, са капетаном [[Бил Хадсон|Билом Хадсоном]] на челу, и стиже [[25. октобар|25. октобра]] на Равну гору у Михаиловићев штаб Драже Михаиловића.

Од тада па све до потпуног разлаза ЕнглезаБританаца и Драже Михаиловића (јуна [[1944]].), четници Драже Михаиловића су имали сталну везу и пуну подршку емигрантскеизбегличке владе. Онакоја је Дражу Михаиловића стално унапређивала (од пуковника до армијског генерала) и поставила за начелника штаба команде југословенске војске у отаџбини и министра војног.

Дража Михаиловић је ради придобијања присталица из разних друштвених слојева, првенствено у српском народу, правио неколико политичких програма, који посебно они из 1941. године показују његова политичка опредељења. У првом програму од јуна 1941, већ у првој тачки он, са [[Стеван Мољевић|Стеваном Мољевићем]] прокламује своја политичка и војно стратешка опредељења. У њему се каже: „Одржавање непријатељског става према окупаторима и њиховим помагачима, али за сада до даљег не улазити у непосредне борбе, осим у случајевима самоодбране као што је случај у Хрватској..." За рад у прелазном периоду, Дража Михаиловић истиче да се по сваку цену онемогући грађански рат међу Србима. У одељку припрема за нормално стање, Дража Михаиловић каже: „Сматрати владу у емиграцији легалном владом док траје рат и по могућности одржавати везу са њом“, што је потврда његовог стратешког опредељења – рестаурација Краљевине. У делу Програма који говори о периоду слома окупатора доминантна су два задатка:

Равногорски четнички покрет првенственипрвенствено се руководио идеологијом [[Велика Србија|великосрпског]] државотворства. [[Драгиша Васић]] и емигрантски министар иностраних послова [[Момчило Нинчић]] већ су били начисто с тим да Југославију уопште не треба обнављати, али из јасних спољнополитичких разлога такав став се није јавно износио.

Понашање краљевскеизбегличке владе у [[Лондон]]у, у одређеним фазама и краља, и крајња политичка неспособност, представљали су огромно оптерећење за равногорски четнички покрет и кључни реметилачки фактор у конципирању његове јединствене, кохерентне и чврсте идеологије. Драгиша Васић је инсистирао да се четнички покрет оштро критички дистанцира од рада краљевске владе и посебно њених хрватских министара који су стварали велику забуну у очима западних савезника по питању прилика у окупираним јужнословенским земљама.

Најтежи ударац Михаиловићевим четницима Драже Михаиловића ипак је задао краљ [[Петар II Карађорђевић]]. Краљ је сменио у јуну 1944. године Божидара Пурића са места председника владе и поставио Хрвата Ивана Шубашића.