Грабовац (Звечан) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
== Историја ==
Под називом Грабовац не спомиње се у Светостефанској повељи [[Стефан Урош II Милутин|краља Милутина]] из [[1313]]. године, већ као Бано Поље. И данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Као Бано или Бање Поље се спомиње у свим турским пописима од 1455.
Порекло становништва по родовима:<ref>Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године.</ref>
* '''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''). Један род са Савићима су '''Јевтићи, Ристићи и Миљковићи'''. Оснивачи су Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], а из Бајгоре су се одселили под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили почетком [[18. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи.
* '''Катићи''' ('''Милутиновићи''', '''Јокићи''', '''Миловићи'''). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су [[Ровчани]]. Слава Лучиндан. Имају одсељене у [[Тврђан]] и [[Родељ]] код Лепосавића.
* '''''Брђани'''''('''Недељковићи''', '''Милентијевићи''', '''Ракићи)'''.
* '''''Морачани''(Милићевићи''' и '''Јевремовићи)'''. Дошли крајем [[19. век]]а из [[Велико Рударе|Рудара]], а у [[Велико Рударе|Рударе]] из Борчана. Славе Аранђеловдан.
* '''Милосављевићи'''- ушли у Катиће. Довео их ага из [[Жеровница|Жеровнице]]. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
|