Јермени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 77:
Према већини теорија, преци данашњих Јермена били су [[Фригија|Фригијци]] који су мигрирали из Мале Азије у периоду између -{XIII}- и -{IX}- века пре нове ере и населили се на подручју [[јерменска висораван|Јерменске висоравни]], тачније у регији названој '''Мелитена''' (данас [[Источна Анадолија]], [[Турска]]). Пре доласка Јермена на том подручју су постојале државе народа [[Урарту]], [[Хурити]] и [[Лувијци]] који су имали велики утицај на етногенезу савременог јерменског народа. Јермени су на том подручју иако у мањини успели да очувају свој језик, али се утицај поменутих народа одразио на културу и традицију.{{sfn|Redgate|1998|p=332}} Претпоставља се да је процес стапања староседелаца са јерменским досељеницима окончан у периоду између -{IV—II}- века пре нове ере формирањем савремене јерменске нације.<ref>Дьяконов И. М. Предыстория армянского народа. История Армянского нагорья с 1500 по 500 г. до н.э. Хурриты, лувийцы, протоармяне / Еремян С. Т.. — Ереван: Издательство АН Армянской ССР, 1968.. стр. 211—266 с. — 1000 экз.</ref>
Међу јерменским националистима је раширен став да су данашњи Јермени староседеоци на подручју Јерменске висоравни и да су одувек живели у области под именом [[Хајаса]], односно да су данашњи Јермени директни потомци [[хурити|Хурита]] који су управљали том области. У древним [[хетити|хетитским]] списима та држава се у периоду између -{XVII—XVI}- пре нове ере звала ''Арматана'', а касније (-{XIV—XIII}- века пре нове ере) Хајаса.<ref>[http://slovari.yandex.ru/~книги/БСЭ/Армяне/ Армяне — статья из Большой советской энциклопедии] {{Wayback|url=http://slovari.yandex.ru/~%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B8/%D0%91%D0%A1%D0%AD/%D0%90%D1%80%D0%BC%D1%8F%D0%BD%D0%B5/ |date=20141007173604 }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Међутим већина научника сматра да је та теорија научно неутемељена и дневно политички оријентисана.<ref>Шнирельман В. А. Войны памяти: мифы, идентичность и политика в Закавказье / Алаев Л. Б. — М.: Академкнига. {{page|year=2003|isbn=978-5-94628-118-8|pages=}}</ref><ref>{{harvnb|Russell|2004|pp=19—36}}</ref>
== Историја ==
| |||